Poštovana,

Hvala vam na lepim rečima i na podršci. Nama to mnogo znači.

Nažalost nema načina da se čovek pripremi ili navikne na smrt bližnjih. Prirodno je da događaj ove vrste dovede do intenizvnog procesa žalovanja. Dobra vest je da je naša psiha sposobna da ovaj proces prevaziđe, tj. prevazilaženje žalovanja je prirodan deo samog tog procesa. Žalovanje zapravo ima funkciju opraštanja, a opraštanje vremenom menja svoj oblik.

Čitajući vaše pismo mogao sam da ostim koliko je ljubav koju delite sa ocem velika. Ta ljubav će zauvek ostati deo vas kao vaše veliko i neotuđivo unutrašnje blago. Nosite je u svom srcu kao svetlost koja će vas voditi, grejati i hrabriti na mračnim i tamnim mestima.

Vaš otac će takođe zauvek ostati deo vas. Dužni ste da živite i slavite život koji su vam vaši roditelji dali, u ime ljubavi prema njima i noseći ih u svom srcu. Siguran sam da bi se i vaš otac sa ovim sasvim složio.

I Vi i vaš otac želite da dar koji ste dobili unesete u svoju porodicu. Da od njega napravite dom. Da toplinu i ljubav koju ste tako obilato dobili prenesete u srca svoje dece. Ja verujem da će te Vi to učiniti i mislim da je to jedino važno. Vi ste mlada osoba i da li će to biti sada, za godinu ili za dve, mislim da nije od presudnog značaja. Razumem da snažno žalite da ocu ispunite želju dok je živ. Ipak, kada god da se to desi, želja će biti ispunjena i siguran sam da će to između ostalog biti dar njemu.

S poštovanjem, Nikola

Mnogo Vam hvala na odgovoru.
Nikola, Vase reci zvuce toliko blago i osecajno , a s druge strane trezveno i realno, da cu se truditi da im se vracam svaki put kada mi je tesko, i kada ne mogu da nadjem nacin da se utesim.
Iako se zaista trude, niko od mojih bliznjih nije uspeo da me tako iskreno i ubedljivo utesi, a Vama je to poslo za rukom, i iskreno-dirnuli ste me ovim odgovorom. Zato Vam se od srca zahvaljujem jer mi to mnogo znaci!
Sve najlepse Vam zelim,od srca!

Kao sto sam i predpostavila , uvek kad sam se osecala bespomocno i tuzno, i kada bih pomislila da mi ponestaje snage vracala sam se (nekada u mislima , a nekada ovde na sajtu) ovom Vasem odgovoru…. Beskrajno Vam hvala!

Evo proslo je vise od god.dana kako sam Vam pisala (tj.dve godine od kako tata boluje)
Kada sada citam svoje sopstvene reci deluju mi nekako … prazno, slabo… verovatno spram onoga sto sada prozivljavam
🙁 Samo se jedno nije promenilo-moj heroj je i dalje heroj!
Nakon toliko vremena, niko od lekara , a ni od nas , ne moze da veruje da je jos uvek sa nama!
Stanje se (kao sto se ocekivalo) dosta pogorsalo-dve metastaze na mozgu, epi napadi, halucinacije…. Stvari, koje u vreme kada sam Vam prvi put pisala , nismo ni sanjali da cemo prezivljavati! Poslednji meseci su bili najtezi-nije mogao da hoda, kasnije ni da sedi, pa da guta…. Sada, Moj dragi tata vec dva dana je u komi,ne reaguje, ne jede, ne pije….. 🙁 Ali njegovo milo srce jos uvek se ne predaje…. !

Iako se trudim da me Vase reci hrabre ,ja sam od tada ,kao sto sam se plasila mnogo losije…. 🙁
Neke slike, reci, pogledi …urezali su mi se u dusu i misli, toliko jako da mi se cini da nikada vise necu moci da budem ona stara… Bilo je nekoliko situacija kada smo se bukvalno oprastali jer smo mislili da je kraj…. :-[
Njegove reci
‘ tata ce uvek biti sa tobom, samo treba da me se setis…’ urezale su mi se u srce toliko da bol ponekad postaje neizdrziv… :'(

I sada, kad sedim pored njega, brojim njegove udisaje koji su sve sporiji…. ja ne mogu a da ne pomislim-KAKO CU MOCI DALJE BEZ NJEGA…
🙁

Ne znam zasto,osetila sam potrebu da Vam ponovo pisem,posle toliko vremena…..
jer sada, kada su u pitanju dani ili sati… kako da izdrzim?! :-[

Poštovana,

Oprostite sto ranije nisam nasao vremena za vas.

Koliko mora da je veliko njegovo srce i ljubav za svu tu borbu! Voljeni se ne napuštaju lako. U tome leži i naša potreba za patnjom. Za beskajnim bolom kojim ostejemo lojalni onima koji su naš život. U tom bolu patimo sa celim svetom. U tom bolu volimo i plačemo. Teško nam je da ga se odrekenmo jer je on oličenje naše nadjdublje privrženosti. Ima u toj istini nešto svečano i veliko, veliko kao život, veće od smrti. Na kraju to ipak pobeti i mi krenemo dalje.

Uvek me ponovo začudi šta smo sve u stanju da izdržimo i koliko se u susretu sa patnjom i smrću život čini jakim. Nikada nemojte zaboraviti da i u vašim žilama teče ta hajdučka krv. Krv koja se neda smrti. On vam je dao odgovor na vaše pitanje. Njegova poslednja lekcija za vas.

S ljubavlju, Nikola

Nikola,

zelim, da Vam se zahvalim za odgovore koji su mi pruzili utehu u trenucima koji su mi bili najtezi..
08.02. bas na rodjendan moje majke ,moj dragi tata nas je napustio…. 🙁
Iako smo ocekivali to, i znali na neki nacin sta nas ceka … ne postoje reci kojima bih mogla opisati bol koji je doneo njegov odlazak.. Celoj nasoj maloj porodici, a naravno narocito meni.
Kako dani odmicu, kao da tek pomalo pocinjem da stvarno shvatam da njega vise nema. Na neki nacin ja jos uvek osecam njegovo prisustvo svuda oko sebe, a narocito kada dodjem u porodicnu kucu… 🙁
Nadam se da taj osecaj necu izgubiti… Jer zelim da verujem da je uvek samnom, kao sto je obecao… 🙁
Oprastali smo se dugo i bolno,mnogo smo se namucili (i mi, a narocito on) i to je jedina cinjenica koja me tera da prihvatim da je morao da nas (na neki nacin) napusti… Vise nije mogao da izdrzi.

Iako beskrajno tuzna, ponosna sam i dalje na njegovu hrabrost i ljubav koju je umeo tako nesebicno da nam pruza do