Poštovana,

Molim vas izvinite što ste dugo čekali na naš odgovor.

Hvala vam što ste nas se setili i što ste nam ponovo pisali. Već pet godina, pored svih ostalih obaveza, potpuno besplatno radimo ovaj lep ali i iscrpljujući posao, pišući ovaj blog. Mnogo nam znači kada nam se ponovo jave osobe koje su važne momente svoga života podelile sa nama. Uvek ćete biti dobrodošli na naš blog.

Ikustvo smrti bližnjih zaista za sobom ostavlja neispunivu prazninu. Ta praznina je deo života i ispunjenosti koju nam on pruža, deo tragike i uzvišenosti postojanja.

Srdačno,
Nikola

Poštovani, čitam o oviž tužnim i bolnim događajima a i sama se nalazim sada u fazi depresije i tuge. 20 DANA kako nema mog tate koji mi je bio sve na svetu, moja vodilja. Iako imam svoji porodicu i jedno dete, drugo u stomaku, ja ne nalazim snagu. Bio je bolestan od srca još od mog detinjstva. Ali živeo i radio, sve do ove godine. Počinju ozbiljni problemi sa srcem, venama, štitnom žlezde, bolnica, lekari pa terapije i jednog ranog jutra zvono telefona, javljaju mi da mu je srce stalo (radilo je inače 25 posto) Ja trud, šok, neverica bol sahrana i evo sad osamljujem se, nigde ne izlazim, patim, prenosim nervozu ma starije dete. Išla sam i kod psihijatra da popričamo i dala mi je neki lek koji smeju trudnice da bih makar noću spavala.Kako ću dalje, kako da budem prava mama kao što sam bila kako da se radujem sinu koji stiže. OSEĆAM da mu je sve tuga i bol i da će tako biti.

Poštovana,

Saosećam sa vašim bolom.

Doživeli ste gubitak i normalno je da osećate patnju. Tuga je osećanje koje se javlja kada se udaljavamo od osobe koja nam prija ili nas je ta osoba napustila.

Prirodno je da događaj ove vrste dovede do intenizvnog procesa žalovanja. Dobra vest je da je naša psiha sposobna da ovaj proces prevaziđe.

Patnja koju doživljavate ima funkciju prilagođavanja i zaštite. U ovoj fazi, simptomi žalovanja mogu značajno da podsećaju na veliku depresivnu epizodu.
Dozvolite sebi da doživite osećanje bola. Nemojte da potiskujete osećanja. Okružite se podrškom koja vam je potrebna.
Rana će krenuti da zaceljuje.

Doživeli ste gubitak relativno skoro i u redu je da još osećate intenzivan bol vezan za ovaj događaj.

Dajte sebi vremena.

Toliko je ljubavi koju delite sa ocem. Ta ljubav će zauvek ostati deo vas. Vaš otac će takođe zauvek ostati deo vas.

Srdačno,
[url=http://psiho.slavisa.us/saradnici/101–kategorija-saradnicic/313-darko-hristov-psiholog-ni.html]Darko Hristov[/url]

Postovanje,ja sam sedmog marta izgubila svoju mamu koja mi je bila sve na svetu.Imam i oca,ali on nije u mom zivotu bio klasicna ocinska figura.
Sve je pocelo pre par meseci kada je pocela otezano da dise i utvrdjena joj je hronicna opstrukcija pluca.Dolazi do pogorsanja i gusenja i nekih mesec dana smo se borili sa tim,da bi ,posle dve nedelje u bolici bila pustena na kucno lecenje,ug sve medikamente za tu bolest.
par dana zatim joj se stanje pogorsava i na zalost dlazi do prestanka rada pluca…
Niotkuda.Nema vise mati moje.Nema mog najboljeg prijatelja,nema vise jedine osobe koja bi za mene dala sve.
Proslo je skoro dva meseca,a ja ne znam kako da pomognem sebi,jer ova bol i raspadanje na delove je svakodnevna.
Pocela sam da mucam,imam napade gusenja i napade placa koji traju po vise sati.
Pocela sam da radim nedelju dana posle i ne prija mi.Nemam zivaca za ljude i njihove gluposti.
Zelim ici psihijatru
Hvla puno

Pozdrav svima koji su komentsrisali ovu temu koju sam otvorila…. Udjoh da po ko zna koji put (kad mi je tesko) procitam Nikoline reci od pre par godina (to kao sto se gore vidi radim s vremena na vreme,i zaista mi pomaze….nadam se da cu jednog dana imati priliku da mu se licno zahvalim na recima koje su me u tim trenucima takle mnogo dublje od bilo cijih)

Dakle,evo mene sa distance od 3 godine od mog prvog posta… Mozda ce nekom znaciti da procita ,kako se sada nakon svega osecam i dati mu snage da izdrzi…

Elem, draga , verujem da Vam je gubitak majke uzasno tesko pao, i saosecam sa Vama. Verujte mi da mogu da Vas potpuno razumem,jer sam prosla kroz apsolutno istu situaciju,koja je uzasna. Ono sto Vam ja mogu sa ove distance savetovati je da procitate prvi Nikolin odgovor koji je pisao meni,jos dok mi je tata bio ziv… danas ,mogu da potpisem svaku rec.
Tacno je, nase telo i dusa sposobni su da prebrode proces zalovanja. Potrebno je vreme,ma koliko zvuci kao klise. Da se razumemo, svog oca nisam prezalila niti ce ikad prestati da mi nedostaje. Ali sam naucila da zivim (i funkcionisem) sa tim gubitkom.
Danas sam udata,i sama sam u medjuvremenu postala roditelj i drzim se tih reci-da sam duzna da zivim i da budem zahvalna sto sam imala takvog roditelja , i da to sto sam primala prenosim na svoje dete danas…
Ne zelim da vam kazem da ce proci i da nece boleti. Mene nije proslo i jos uvek boli. Ali zaista sam morala da prihvatim cinjenicu da ga vise nema i utehu nadjem u tome da ostanem ponosna sto sam deo jedne takve osobe ,koji je ostao da zivi i pominje i seca se svog tate ,
Sada je moja bol ,iako mozda cudno zvuci ,postala ponos na mog najveceg prijatelja, najveceg heroja i najbolju usobu koju sam ikada srela… To je sada moj motiv koji mi daje snagu da izdrzim i kada mi je tesko i kada mk najvise nedostaje.

Od srca Vam zelim da svoju bol sto pre pretvorite u divnu uspomenu na svoju majku, i ostvarite se sa mislima da bi Vasa majka to zelela i bila ponosna na Vas.

Saosecam sa Vasim bolom i zelim Vam sve najlepse od srca.