LIFE COACHING – ŠKOLA ŽIVOTA
.
Life coaching – Škola života
Ne za školu, za život učimo! – glasi poznata latinska poslovica. Nažalost iz formalnih škola, pa i onih visokih, toliko je malo onoga što ponesemo za život. Ako smo naučili da učimo, da pamtimo i povezujemo na kreativan i zanimljiv način, ako smo naučili kako da druge naučimo onome što i sami znamo, ako smo stekli primenljive veštine, tek tada smo iz svojih škola izvukli nešto vredno. Kako je ovo međutim tako retko slučaj Life Couching je tu da pomogne. Učenje za život – pravo učenje često počinje baš tamo gde se završavaju matematika i gramatika!
Coaching ličnog rasta i razvoja
Zašto nam je life couching potreban? Kvalitet našeg života i naši uspesi na raznim planovima, od emotivnog do profesionalnog, u mnogome zavise od naših psiholoških i socijalnih veština. Ipak, upravo ovim veštinama niko nas ne uči, a zahtevi koje život pred nas postavlja nisu nimalo jednostavni. S druge strane, mnogi ljudi koji su postigli uspeh na profesionalnom planu ne mogu za sebe reći da vode srećan i ispunjen život. Neretko uspeh traži da žrtvujemo sebe i svoju ličnu sreću, svoje emotivne i porodične potrebe, vreme i aktivnosti kojima „punimo baterije“ […]
Savremeni način života i coaching
Savremeni čovek našao se u kovitlacu između velikih i važnih zahteva koje pred njega postavlja privatni i profesionalni život. Uspeh na profesionalnom planu zahteva od nas da obrazovanju i radu posvetimo ogromno vreme i energiju. Naše školovanje obično zauzme čitavu prvu trećinu našeg života, a savremeni načini rada zahtevaju doživotnu edukaciju i usavršavanje. Stoga smo završili veliki i važan posao ako smo kroz life couching naučili kako da brzo, kvalitetno i efikasno učimo i razvijamo svoje sposobnosti. Slično je i sa poslom pa sve češće živimo da bi radili umesto da radimo da bi živeli.”[…]
Koristite obe moždane hemisfere
Jedan od osnovnih elemenata life couchinga danas upravo je razvoj potencijala obe moždane hemisfere. Leva moždana hemisfera zadužena je za logičke operacije, klasifikacije i diferencijacije, red i poredak stvari, linearno zaključivanje… Kolokvijano govoreći, leva hemisfera je naš unutrašnji matematičar. Ona proračunava, kalkuliše, analizira. Desna hemisfera više je poput unutrašnjeg umetnika. Tamo gde racio prestaje, počinje čudesna zemlja slika, mašte, boja, oblika, snova, imaginacije i intuicije. Istraživanja pokazuju da savremeni čovek u mnogo većoj meri koristi levu moždanu hemisferu, dok su funkcije desne neretko zakržljale.[…]
.
.
KAKO RASTEMO
Šta su socijalna i emotivna inteligencija
Socijalna i emotivna inteligencija u vezi su sa veštinama prepoznavanja sopstvenih emocija i potreba koje se iza njih nalaze, njihovog konstruktivnog izražavanja (tako da druga osoba može da se sa nama identifikuje i razume nas) i iznalaženja socijalno prihvatljivih modela ispunjavanja sopstvenih potreba. Na ovaj način socijalna i emocionalna inteligencija su i u tesnoj vezi sa veštinama prepoznavanja emocija i potreba drugih, emotivne i socijane razmene, traganja za kompromisnim rešenjima koja bi uvažila potrebe i nas i drugih. […]
Lični rast i razvoj – šta je to
Čitavog života rastemo i razvijamo se. Čak i kada se naš fiziološki rast zaustavi, nastavlja se proces psihološkog, socijalnog i duhovnog rasta i razvoja u kome naš život polako dobija svoju zaokruženost, a naše biće svoju celovitost. Lični rast i razvoj su, dakle, celoživotni kreativni procesi realizacije i uvećavanja naših psihičkih, socijalnih i duhovnih potencijala, u skladu sa životnim dobom i njemu specifičnim iskustvima i potrebama naše duše. […]
Kako life coaching utiče na naš mozak
Suprotno dosadašnjim uverenjima, danas se zna da se naš mozak razvija čitavog života i da na to utičemo mi sami svojim aktivnostima! Razvijajući svoje intelektualne, emotivne i socijalne sposobnosti menjamo način na koji funkcioniše naš mozak. Ovladavajući socijalnim veštinama, asertivnošću, veštinama komunikacije, razumevanja drugih ali i sebe i svojih potreba, na neurofiziološkom nivou ovladavamo upotrebom moždanih regiona i funkcionalnih blokova i puteva koji inače ostaju neaktivni i zakržljali. […]
Sistemi podrške
Mnoge od nas su roditelji učili da budemo jaki jer život nije lak. Da moramo obezbediti „svoje parče hleba”, da se osamostalimo, završimo fakultet, osiguramo se… Na početku školovanja, govorili su nam da je to sa učiteljicom lako, u odnosu na ono što nas čeka kada dođu nastavnici. Pa kada su nastavnici došli, govorili su da je srednja škola tek ozbiljna stvar jer ona nije obavezna, te nas tamo niko neće maziti i paziti… Zbog toga smo se naoružavali strpljenjem, snagom i znanjem, zadržavali suze (jer šta nas tek čeka) i spremali se za to što dolazi.”[…]