Savremeni čovek našao se u kovitlacu između velikih i važnih zahteva koje pred njega postavlja privatni i profesionalni život. Savremeni način života zahteva od nas uspeh na profesionalnom planu, odnosno da obrazovanju i radu posvetimo ogromno vreme i energiju. Naše školovanje obično zauzme čitavu prvu trećinu našeg života, a savremeni načini rada zahtevaju doživotnu edukaciju i usavršavanje. Stoga smo završili veliki i važan posao ako smo naučili kako da brzo, kvalitetno i efikasno učimo i razvijamo svoje sposobnosti. Slično je i sa poslom pa sve češće živimo da bi radili umesto da radimo da bi živeli.

Uz sve ovo važno je obezbediti vreme za prijateljstvo, intimnost, zabavu i razonodu, kreativna izražavanja koja nisu u vezi sa poslom, kontakt sa prirodom, opuštanje, fizičke aktivnosti… Najzad, pred nama su zadaci pronalaženja partnera i životnog saputnika, stvaranje porodice, roditeljstvo. Kao i naš posao, i najbolji prijatelji, partneri i deca traže da im se posvetimo na kvalitetan način, a kvalitetno vreme provedeno sa bližnjima predstavlja i našu ličnu potrebu koja je od prvorazrednog značaja. Trend savremenog života insistira na samostalnosti i privatnosti, pa nam u ispunjavanju roditeljskih dužnosti često ne mogu pomagati bake, deke, ujne i strine, kao što je to nekada bio slučaj. Ova velika količina životno ozbiljnih zahteva koja se pred savremenog čoveka postavlja i hronični nedostatak vremena i energije koji sa tim ide dovode do frustriranosti, nezadovoljstva, rastrzanosti i nervoze. Tada obično mislimo da bi više novca bilo ono što bi rešilo naše probleme, a kako do toga nije lako doći a da se ne opteretimo novim obavezama, imamo utisak da se vrtimo u začaranom krugu iz koga nema izlaska. Duže funkcionisanje na ovakav način dovodi do ozbiljnih psihičkih, ali i fizičkih smetnji i bolesti savremenog društva.

Programi ličnog rasta i razvoja o kojima je ovde reč kreirani su upravo kao odgovor na probleme savremenog čoveka. Uz svu složenost i zahtevnost, savremeni život ostavlja nam neograničene mogućnosti da pronađemo module funkcionisanja koji će nas učiniti zadovoljnim. Mi nažalost malo koristimo te mogućnosti jer se plašimo promene, neizvesnosti, idemo linijom manjeg otpora i najčešće ne radimo dovoljno na svojim potencijalima. Naše funkcionisanje umnogome je bazirano na korišćenju leve moždane hemisfere, tako da ogroman kreativni potencijal koji nudi desna hemisfera ostaje neiskorišćen (vidi). Istinsko razvijanje i korišćenje svih kreativnih potencijala u kreiranju života koji nam je više po meri nužno vode osećaju zadovoljstva i napretka.