Otvorena Škola Geštalt Psihoterapije – Nikola Krstić
Ovi tekstovi prvenstveno su namenjeni edukantima Geštalt Akademije, ali i svima koji žele da rastu kroz upoznjavanje sa geštalt psihoterapijskim pristupom i načinom života. Njihovi ciljevi su da osvetlie neke od glavnih teorijskih i praktičnih temelja geštalt psihoterapije, da prikažu kako se ti teorijski aspekti prepoznaju i koriste. Na ovaj način nudimo studenitma “geštalt naočare” kao dijagnostički alat.
Iza članaka nalaze se pitanja i vežbe i teme za razmišljenje za edukante na raznim nivoima (godinama) edukacije. Nadam se da ovim nudimo učenje na lak, zabavan, praktičan i interaktivan način.
Pokušao sam da pružim inegrativan pristup koji se kreće od starih geštalt koncepata iznešenih još u “Geštalt bibliji” ka novijim. Pristup je dakle relaciono – interaktivan.
Treći zadatak na koji sam pokušao odgovoriti je da geštalt psihoterapijsku paradigmu donesem u savremeno polje (kontekst) Da je reflektujem u savremenom načinu života i funkcionisanja. Savremeno polje ima svoje osobenosti, izazove i demone o kojima psihoterapija, kao konteksualno uslovljena praktična delatnost mora da vodi računa. Moja želja je da istražim kako se savremeno polje prelama kroz psihoterapiju, te da običan savremeni način života opišem fenomenološki, dakle iz perspektive osobe koja doživljava.
*Stranica je još u pripremi*
Osnovni koncepti
Osnovni koncepti – Svesnost – Doživljaj – Navika
Svakodnevni život kroz Geštalt naočare
Jelena je te večeri, kao i obično, po navici(1) dugo gledala serije. Znala je da sutra radi, jasno je osećaja umor, oči su joj se sklapale, ali ona je iz razloga koje sebi ne može da objasni uporno ostajala pred ekranom sve dok na kraju dominantna(2) potreba(3) nije savladala njenu volju(4) tako što je zaspala u fotelji. (…)
Supresija i Ekspresija, doživaljaj
Kao da se na prethodnim seansama ništa i nije desilo, Jelena na novoj sensi ponovo počinje da govori brzo, užurbano. Jesno osećam kako to čini na silu. Umoran sam i razmišljem o tome da li zapravo baš sada i ovde mogu da osetim njen umor i svo nasilje koje sprovodi nad sobom a koje je beskrajno umara. Kao da oseća da moja pažnja slabi, Jelena priče sve brže, očajnički pokušavajući da me zadrži. (…)
Adaptacije u svakodnevnom životu
Cilj ovog teksta je da prikaže život koji se razvija i kreće između polarnosti otvorenosti i prikrivanja, manipulacije i direktnosti. Da unese razumevanje i senzitivnost za finese i različite kontekste u kojima se, manje ili više svesno i namerno, na granici kontakta pojavimo, adaptirajući se na određeni način. Cilj teksta je da nas osvesti da manje ili više svi to radimo i da to često ima svoj smisao. (…)
Svesnost, navika, pažnja
Geštalt psihoterapeute ponekad nazivamo i majstorima svesnosti. Koncept svesnosti zauzima središnje mesto u GT i slobodno možemo reći da je veliki deo dobrobiti u GT ali i u životima klijenata, koji se pod uticajem iskustva GT menjaju, zasnovan na “upotrebi” svesnosti. (…)
Osnovni koncepti – Rezoniranja – Estecki pristup – Teorija – Strategija
Geštalt psihoterapija: koreni i uticaji
Natrag čulima.
Fric Perls
Čovek živi u uverenju da je mnogo napredniji i vredniji od životinja. Koliko je to netačno zna svako ko živi ili je živeo sa životinjama a među ljudima. Zna koliko stabilnosti, prisutnosti u sadašnjem trenutku, spontanosti, iskrenosti, ljubavi, odanosti, samostalnosti, jednostavnosti, zadovoljstva, radosti, mira i saosećajnosti ima u tim divnim stvorenjima. Jer to su stvorenja koja uspevaju ostati relativno zdrava čak i kada žive sa nama ljudima. (…)
Rezoniranje kao iskustvo polja
Marija je ušla u stan svoje prijateljice Vesne. Marija voli Vesnu i rado se druži sa njom. Ovoga puta međutim, još s vrata osetila je neprijatnu, napetu atmosferu koja se mogla seći nožem. Vesnin muž sedeo je za komjuterom, a Vesna je sa Mrijom sela u trpezariju i pristavika kafu. Odjednom Marija je primetila da počinje da drhti. (…)
Estetska dijagnostika i rezoniranje u GT
Jelena je tek nekolko nedelja ne terapiji, ipak dovoljno da se samo od sebe razvilo prvobitno površinsko poverenje. Jer mi ljudi po prirodi smo skloni da verujemo drugima čak i kada nas iskustva povrede i učine nas opreznim i nepovereljivim. Ja sam za nju profesionalac sa kojim se oseća dobro. Zapravo verovatno rezonira sa vibracijama smirenosti, prisustva i pažnje kojim zračim, osećajući se sa Jelenom prilično sigurno. (…)
Problem teorije u Geštalt psihoterapiji
Klijent je došao slab i trom, upadljivih podočnjaka.
Klijent: “Ponovo imam glavobolje.”
Terapeut oseća nezadovoljstvo. Klijenovu izjavu doživaljava kao optužbu: “Evo dolazim kod tebe, ali ti mi ne pomažeš.” Terapeut ipak ove strane svoga doživalja nije svestan. Oseća kako mu raste tenzija ali na to ne obraća pažnju.
Terapeut: “Pokušaj da umesto “opet me boli glava”, kažeš “opet bolim svoju glavu.”
Kada bi terapeuta pitali o prirodi i smislu ove intervencije, on bi jasno rekao da mu je pažnju privuklao rečnik nepreuzimanja odgovornosti koji klijent primenjuje. Umesto da preuzme odgovornost za ono što radi sebi, a što za posledicu ima glavobolju, klijent na glavu gleda kao na strano telo koje sa njim nema nikave veze, kao na nešto spoljnje, izvan njegove kontrole, nešto što ga je snašlo, nešto što ga ugrožava a da on za to nema nikakvu odgovornost. Ovom intevrnecijom terapeut želi da klijentu vrati osećaj odgovornosti. “Preuzmi odgovornost za svoja isksutva, preuzmi odgovornost za to što kreiraš”, jedna je od onsonih postavki starog geštalta.
Klijent, međutim ima roditelje koji su ga stalno za sve optuživali i smatrali krivim. Pri tome nije imao adekvatno iskustvo podrške. Stoga ova intervenicja u njemu pojačava nelagodu. Njegova napetost raste i bol u glavi se povećava. Neprijatno mu je da sa terapeutom podeli kako se oseća jer se plaši da će teraput ovo doživeti kao optužbu. Oseća se napušteno i neshvaćeno.
(…)
Osnovni koncepti – Rezoniranja – Estecki pristup – Teorija – Strategija
Strategija, taktika, tehnika
Relacioni pristup u GT, koji u poslednje vreme doživljava ekspanziju, zasnova se na fenomenu rezoniranja, koji je, kao i intervencije koje iz rezoniranja proizilaze predverbalan, spontan i intuitivan odgovor odrganizma (teraputa). Tako na primer terapeut svedoči da je osećao snažnu težinu i mučninu u polju sa svojim klijentom, i da je “izlaz pronašao” u potrebi da duboko uzdiše, što je dovelo i do toga da se klijent oseća bolje. Drugo prilikom teraput je osećao potrebu da gleda svoga klijenta, nežnim pogledom, što je dovelo do suza i dubokog osećaja povezan osti. (…)
O separaciji i žalovanju u jednoj pesmi
Čovek
Poznavala sam u detinjstvu pticu
srca sitnog kao lešnik,
a umrla je od tuge
već u treću zoru
kad su joj ljudi oteli
gnezdo i goru.
I sećam se nekog starog
tužnookog pseta
koje je imalo snage
da skapa od žalosti
kada je nestalo drage
ruke iz koje primalo
milovanja, udarce i kosti.
Samo sam ja preživela
smrt voljenog bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja
izgubilo u dubini mraka,
preživela niz izdaja, i kleveta,
i rastanaka,
i opet mi se hoće
sunca i sveta.
Desanka Maksimović
Kategorijalna psihopatologija i geštalt psihoterapija: nauka u svetlu i senci narcizma
Ovaj tekst se na suvoparan, akademsi način bavi teškim problemom, da li je kategorijlna psihopatologija održiva u geštaltističkom psihoterapijkim pristupu. Za primer uzimam kategoriju poremećaja ličnosti, uže narcističkog poremećaja linosti koji tretiram u svetlu geštaltsitiče dijagnostike. (…)
Proces i konkretne etičke preporuke u GT
Držeći radionice na temu etike u psihoterapiji, bavili smo se raznim, konkretnim etički problematičnim situacijama. U tim prilikama dobijao sam fidbek od edukanata da bi im značilo da mnoštvo etičkih preporuka dobiju napismeno, kako bi ih mogli naučiti i podsetiti ih se, kada im to bude potrebno. Ovaj tekst je rezultat tog procesa. (…)
Perls na ivici relacinog – Esej
Perls takodje tezi da iskoristi odnos, ono sto se dogada izmedju njeka i klijenta, u polju, na granici kontakta, kako je sam govorio. On raznim tehnikama i intervencijama poziva svesnost u odnos. Ipak, cilj ovog pozivanja je pre da se osvesti sta klijent radi i da li je to u funkciji njegove originalne potrebe. Tako npr klijent postaje svestan svoje nestrpljivost u odnosu na Perlsa, straha koji bira da prema Perlu oseca, ljutnje koju je iza straha sakrio i tako dalje. Kada osvesti svoj dozivljaj, Perls ga poziva da preuzme osgovornost, prihvati svoja osecanja kao svoja i iskaze ih. Iskaze ljutnju i vidi da se Perls nece zbog toga raspasti.
Tu se seansa zavrsava, kratka individualna seansa kakve je Perls cesto radio u grupi.
Ali da li je Perls zaista usao u pun kontakt? Klijent oseca olaksanje. Zadovoljan je. S druge strane, Perl se tu pojavio na nedodirljiv nacin. On nije dirnut klijentovim osecanjama, ili ako i jeste, mozna ne misli da je to bitno. On drzi polje tako sto je zainteresovan i odan tehnici. Njegove intervencije su pitanje i pozivi tipa: “Sada uradi to i to.”
On cak nije dirnut ni klijentovom spoznajom i promenom koja se tu desila, mada mi se cini da ponekad jeste fasciniran. On to ne deli. Zasto? Pretpostavljam da bi mu to izgledalo kao viseak, cak kao manipulacija klijentom. Da li je terapijski opravdano nuditi klijentu svoja osecanja? Da li ga time vezujemo za sebe? Da li je to dobar terapijski cilj?
Na drugoj strani, upravo ta pitanja rasplamsala su Persove kriticare. Prakticno nudeci ad homini argument, zakljucili su da je Perls moze biti fobican prema svakom obliku zavisnosti, verovatno zbog licnih intimnih iskustava.
Ako je Perlsov duh onakav kakvim ga ja dozivljavam, on se ne bi ljutio da ovo cuje. Sa poznatom nedodirljivoscu, pozvao bi svoje kriticare da mnogo direktnije izraze bes koji prema njemu osecaju.
Kako god sam gledao Perslove radove, uzivao sam u njima i divio se Perlsu, mozda bas zbog osecaja da ne on negde iznad, nedosezan, tako da sam ja siguran da ga necu povrediti i da mogu da budem slobodno i do kraja sve to sto prema njemu osecam.
Stavise, Perls ce podgrevati moju fantaziju o tome sta bih mu uradio, ili me cak pozvati da mu fizicku ucinim to sto zelim.
S druge strane kada gledam cuvene Perlosve radove iz srednje faze, sa poznatom xy, cini mi se da je bas ta Perlova nedoseznost ono sto klijentkinju iritira. Da li se cela prica zavrsava idejom da ona osvesti sta radi (ljuti se, igra zrtvu i optuzuje, manipulise, “bezi od kontakta”) i da prihvati da je sama odgovorna za svoja osecanja i prijekcije?
Ovo iskustvo za klijnta bi moglo biti otreznjujuce i osnazujuce, kao kada ti neko ponovo vrati volan tvoga zivota u ruke. S druge strane, postoji li dalje i drugacije u smiu dubina i punoce kontakta u polju terapeut-klijent?
Izgleda da moze. Medju prvima … u delu Dijalog, svesnost i proces, uvidja da terapeut mora da sidje sa “narcisticke pozornice” na kojoj je perls radio, da bi se na vise ljudskom novou sreo sa klijentom. Ovaj dogadja i jedne strane i Fromovo rano istrazivanje drugacijeg bivanja sa klijentom sa druge strane, u mom istrazivanje predstavljala su sa mene zecetak relacionog preokreta koji je sa dijaloskim gestaltom zapoceo, da bi svoju punu ekspanziju doziveo kod onih terapeura kojima je vazno da sebe opisu kao relacione.
