Imam jedan problem i mrzim sebe sto sam takva.Svaka sitnica me povredi,ako mi neko kaze neku ruznu rec odma se uvredim i to odma shvatam licno.I mrzim sebe zbog razloga sto kad god neko povredi moje roditelje i meni drage osobe dodje mi da placem zbog toga zauvek ,ako ih ja povredim nenamerno dodje mi sebe da ubijem zbog toga,tako mi dodje non stop da ih nesto u dubini sebe zalim,npr kad vidim kako se cale dosadjuje i samo spava ja kazem u sebi ‘mnogo mi ga zao samo spava ‘ i dodje mi da zaplacem i ruzno se osecam..Majka npr izadje jednom nedeljno sa kolegnicom ja odmah pomislim ‘tako mi je zao mame ,jednom nedeljno izadje kako se ona oseca kada tako samo jednom izadje’ opet mi dodje samo da placem.I tako kada legnem u krevet pre nego sto zaspem non stop su mi misli u glavu,kako je moguce da mi jednog dana necemo da postojimo,kako je moguce da moji roditelji jednog dana nece biti tu,kako cu ja izdrzati bez njih,odma razmisljam o tome ako se njima nesto desi da cu ja da se ubijem,da kada oni umru ja to necu moci da izdrzim i meni nema zivota bez njih i sada to mislim i ja ne bih mogla bez njih nikako.Strah me od buducnosti.