asked 8 years ago Kcerka me je videla slucajno pre 7 god na momenat kako masturbiram ispred kompjutera. Ustala je iz kreveta gde je spavala u drugoj prostoriji i zatekla Tatu, tj mene sa nabreklim udom ispred PC-a. Strasno!!! Sutradan je to prijavila mami, ali joj je supruga objasnila da to muskarci ponekada rade,da to nije nista strasno i td. Ja sam negirao da me je videla i stvar je nekako legla. Sada, ona ima 20g i neki dan smo imali sukob koji se odigrao tako sto sam je Ja pitao zasto galami zbog toga sto joj je mama slucajno zatvorila neke tabove na kompjuteru, a ona mi je jako drsko odgovorila, i meni je onda pukao film. Trazio sam da mi objasni zasto se tako drsko i arogantno ponasa, ali ona nije htela da mi odgovori nego je htela da prodje pored mene i ode u svoju sobu. Meni je prekipelo i nisam joj dao da prodje pored mene, zeleci da mi objasni zasto se tako ponasa i td pa sam je zadrzao drzeci za ruke i ne dozvoljavajuci da prodje pored mene. Pocela je da galami i panici vicuci “pusti me” i sl al ija sam bio resen da “isteram na cistac”. Supruga je cula iz druge prostorije, dotrcala i pocela da me vuce od nje govoreci “pusti je” i td. Majka kao Majka. Nisam zeleo da je pustim i u tom guranju sam je srusio na dvosed i potom pustio trazeci uporno da mi objasni zasto se ponasa tako bezobrazno i td. Ruzna scena. Na kraju sam je pustio da ode u svoju sobu, al ime je kcerka pocastila recima da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota. Ni u jedno trenutku je nisam udario. Sam osam zeleo da ne prolazi pored mene kao pored kamena i da mi objasn isvoje ponasanje. Da toliko ukaze postovanja i td. Ona je ostala u sobi i vec par dana ne pricamo. Sa surugom sam normalno nastavio komunikaciju ci mje ona usla u sobu obrazlazuci joj svoje postupke i zasto sam tako postupio ruzno ne dozvoljavajuci joj da me ignorise i da prolazi pored mene srusivsi je na dvosed i td. Namerno sam Vam napisao na pocetku ovaj dogadjaj od pre 7 god, jer mislim da on ima uticaja na ovakav odnos mene i moje kcerke, i to me jako boli. Inace kcerka mi je student, bila je odlican djak u srednjoj skoli, sve OK, ali eto desilo se ovo sto nije trebalo i ne znam kako da resim sada situaciju. Kako da pocnem razgovor sa njom? Najvise me boli sto mi je rekla da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota…To boli jako. Kako da resim moj problem ? Hvaa Vam unapred
S postovanjem Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani Marko,
Iako pitanje nije meni namenjeno, osetio sam potrebu da dodam jednu fusnostu.
Razmislite a onda nam možete i napisati (bez obzira da li ćemo mi to posle komentarisati ili ne), o čemu Vi to zapravo želite da razgovarate sa vašom ćerkom, koja su to pitanja koja želite da joj posvetite, šta zapravo želite da dobijete jednim takvim razgovorom. Šta su vaši ciljevi i potrebe sa kojim ulazite u takav jedan razgovor? Kako mislite da će vas druga strana čuti? kako očekujete da će reagovati? Šta je ono što stoji iza takve reakcije? Zašto dobijate da kroz terapiju (terapeut vam ne može biti vaš prijatelj, preporučljivo je da to nije osoba koju poznajete) istražujete vaš odnos, vaše nestpljenje, vaša očekivanja, potrebe? I tako dalje.
Meditiranje o takvim pitanjima, verujem, može vam mnogo pomoći da se za taj razgovor pripremite.
Pozivam vas da dobro razmislte o ovome, zato što mi se čini da nije nemoguće da vaša ćerka odbija razgovor jer zapravo očekuje da će u njega biti prerušen vaš pokušaj da je kontrolišete, što onda može doživljavati kao manipulaciju. I ranije sam vam postavio pitanje na koje niste odgovorili, što je jedan od razloga zbog kojih sam vas pozvao da ponovo pročitate prepisku, šta je vaše mišljenje, zašto vaša ćerka neće da razgovarate. Po mom utisku, sve dok ne budete imali jasne i tačne odgovore ne ovo pitanje, nastojanja da razgovarate mogu biti neplodna.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Postovani Nikola!
Sve sto se naveli ste u pravu. Analiza, analiza i analiza. Slazem se. Ali? Uvek postoji ono “Ali”. Slozicete se. Za analizu je potrebno dvoje. To je moj problem. Kako da probijem “Stit”, “Gard”…Kako da pocnem? Situacija je i dalje bez promene. Prvi korak sam Ja napravio. Odgovor jos nisam dobio! Ne zelim da insistiram plaseci se sebe i svoje reakcije. Ajmo ovako: pokusacu da odgovorim na vasa pitanja pa Vi sami donesite zakljucak.
Niko nije idealan. Ni Ja, ni moja kcerka. Savrseno sam svestan toga. Da bi ste Vi dobili pravu sliku morali bi imati uvid u ceo moj zivot, a ovaj sajt mali za to. Za to je potreban ziv razgovor, koji iziskuje i vreme i pare. Ni sa jednim ne stojim dobro.
1. O cemu zelim da razgovaram? Koja pitanja? Sta zelim da dobijem?
Zelim da razgovaramo o svemu. Retroaktivno. Prvo da rascistimo tu poslednju scenu koja je dovela do ovog stanja, pa onda o svemu ostalom. Prvo hocu da obrazlozim moje vidjenje i dozivljaj te situacije i da mi potom obrazlozi svoje ponasanje. Moj cilj je da dobijem iskren odgovor i da uspostavim odnos poverenja dalje i da shvati da joj ne zelim lose vec sve najbolje u zivotu ali da ne mogu da predjem preko losih navika idiotskog ponasanja…Moram navesti primere da bi ste me shvatili o cemu pricam. Moja kcerka nije zatvorena u kuci. Nikada joj nisam branio niti odredjivao s kim ce se druziti, izlaziti, sta ce pricati, gde ce spavati, kod koje drugarice, kada ce doci itd. Onosno, sve u normali: Saveti tipa dodji ranije, nemoj ostajati celu noc- nista posebno. Ali kako mozes ziveti u svinjcu od sobe? Zar je tesko reci Dobro jutro, Dobar dan, Zasto se ne izuvas gde i svi ostali ukucani? Zasto jedes i pijes hemiju (energetska pica) kada imas zdravo jelo? Zasto ostavljas ukljucenu pec na struju i otvorena vrata da grejemo ulicu i placamo?!Nije ni malo jeftino. Verute mi. A totalno nepotrebno. Marginalne stvari, ali to je zivot. Da li je to kontrola? Objasnite mi Vi Nikola? Da li preterujem? Ja mislim da nije. To je upucivanje u zivot. Demantujte me ako gresim. Moram i ovo dodati da imate kompletniju sliku: Odlican je djak bila. Kapacitet. Upisala odlican fakultet. Iz ko zna kog razloga nije joj se svidelo ni drustvo, ni fakultet. Napustila, hladno upisala drugi i sada gura jer to voli. Obaska sto sa prvim ima siguran i dobro placen posao-svoj covek, a sa drugim nikakve perspektive. Obaska sto je prvi placen jer nije upala na budzet, a nije nista uradjeno. Nije izgubljena samo godina fakulteta i pare, vec godina zivota protracena. Nebitne su pare, alalili smo ih. Strah me je buducnosti i energije koju mora da ulozi da zavrsi taj fax, a perspektiva nikakva.
2. Kako mislim da će me čuti? kako očekujem da će reagovati? Šta je ono što stoji iza takve rekscije?
Ne znam. Do sada je to bilo buntovnistvo i negiranje svega sto kazem u startu. Sta stoji iza takve reakcije? Pojma nemam. Jednostavno nemam nikakvu nenormalnu zelju za kontrolisanjem. Ne kazem idi tamo, idi ovamo, dodji tad i tad, budi sa tim i tim… gluposti. Reci mi samo gde si? i kada ces doci? Toliko valjda imam pravo da znam za svoje dete. I, sve cesce mi pada na pamet pesma Olivera Dragojevica “Oprosti mi pape sve te glupe rici…” Da li sam na pogresnom putu?
Hvala Nikola
Pozdrav, Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani Marko,
imam kćerku od 20 godina koja je u mnogome slična vašoj. Vi kažete – buntovna, drska , arogantna. Ja kažem – mlada osoba koja uči socijalne vještine i koja se na takav način zauzima za svoja prava. S vremenom će naučiti da se najbolje stvari ne dobivaju arogancijom i drskošću. To će se desiti kada bude imala dovoljno samopouzdanja i kada bude znala da istinski voli sebe. Onaj ko voli i poštuje sebe, onaj ko je siguran u sebe, onaj ko zna da je apsolutno prihvaćen i voljen u svojoj porodici ,taj sigurno nema potrebu niti da bude drzak, niti agresivan, niti da izbjegava razgovor ili prostoriju u kojoj je onaj na koga se ljuti. Ona (vaša kćerka) je hrabra mlada djevojka koja se odvažila slijediti svoj, a ne nametnuti cilj; ona je riskirala ne slušajući nikoga nego slušajući sebe, napustila je perspektivan fakultet koji ne voli i upisala nesiguran koji voli. Ima li gore kazne nego odmah u ranoj mladosti prihvatiti činjenicu da ćeš cijeli život raditi ono sto ne voliš? Smatram da je vaša kćerka postupila hrabro i da je preuzela rizik. Vi njoj ne možete garantirati dobar posao ni sa jednim fakultetom, a također ne znači da ce s ovim koji je upisala loše proći u životu. Nema garancije.
Kazete da ne možete prijeći preko loših navika idiotskog ponašanja .(Prijeđite). Zatim ste naveli primjere tog lošeg idiotskog ponašanja. To što ste naveli, za moj pojam, nije idiotsko, a ni previše loše ponašanje. Konstantno alkoholiziranje, izbivanje od kuće po dan dva da se ne javi, drogiranje, nezaštićeni seksualni odnosi i mijenjanje partnera, patološko laganje, krađa stvari i novca iz kuće ili krađa općenito, druženje s osobama kriminalnog karaktera, izbjegavanje školskih obaveza, negativne ocjene, e to bi za mene bilo stvarno loše i idiotsko ponašanje, a čak (i pogotovo) i u tom slučaju se ne bi trebale dići ruke od djeteta nego mu pomoći da se izvuče.
Vi bi ste se trebali malo opustiti, vaša kćerka je na dobrome putu, bori se za sebe. Ne strahujte za njenu budućnost nego je podržavajte sada. Ne brinite o onome na što trenutno nemate utjecaja, pokušajte malo preispitati svoj ego, i zašto vam je toliko bitno da dobijete kćerkino poštovanje ako ne i ljubav. Poštovanje se zaslužuje poštovanjem. Ako odvajate novac za njeno školovanje i za sve druge njene potrebe da li očekujete da vam se zbog toga zahvaljuje?
Neće vam kruna s glave pasti, ako joj se opet i opet izvinete i ako priznate da ste pogriješili onda kada ste je gurnuli. Molite je da vam oprosti, ako treba. Između vas dvoje stoji PONOS. Vi kao stariji i možda pametniji bi trebali prijeći preko ponosa zarad višeg cilja, a to je da vam kćerka da pristup sebi. Tek nakon toga imate šansu da se s njom ponovo sprijateljite, upoznate i izgradite jedan novi , kvalitetniji odnos.
Želim sve najbolje vama i vašoj kćerki.
Enya.
[color=orange]Vaša djeca nisu vaša djeca
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas
I premda su s vama, ne pripadaju vam
Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli
Jer, ona imaju svoje misli
Možete okućiti njihova tijela, ali ne i njihove duše
Jer, njihove duše borave u kući sutrašnjice koju vi ne možete posjetiti, čak ni u svojim snovima
Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas
Jer, život ne ide unatrag niti ostaje u prošlosti
Vi ste lukovi s kojih su vaša djeca odapeta kao žive strijele
Neka vam to što ste napeti u Strijelčevoj ruci bude na radost.
Khalil Gibran
[/color]
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Enya, Hvala Vam na komentaru. Progutao sam Ja svasta, pa i svoj ponos. Slazem se sa Vama. Ova smutna vremena prave od nas monstrume. Borba za zivot. za egzistenciju, ali onu golu, poremecene vrednosti, konfuzija u glavi…nesigurna svakodnevica, trka u mracnom tunelu, napravili su od mene ovo sto jesam. Povukao sam rucnu koliko sam mogao, pitao ponovo, ali odgovora nemam. Razoruzan sam. Nije problem izviniti se. Prevazisao sam to. Izvinjenje voljenoj osobi ne znaci da niste u pravu, vec da vam je vas odnos vazniji od ega. To mi je misao vodilja. Jesam li u pravu? Ali odgovora nema! Drago mi je (pretpostavljam da nije lazno predstavljanje)sto mi zene sugerisu sta i kako, jer mislim da su zene medjusobno empaticnije i da bolje razumeju jedna drugu, te nekako njihov savet duplo brojim. Jos ako su strucne-pun pogodak sto se mene tice. Jos jednom Hvala vam na komentaru.
Sto se tice ovih, kako da nazovem “Velikih misli” mislim da sam to negde davno procitao, shvatio u potpunosti i zaboravio. U svakom slucaju su odlicne i zahvaljujem se i Vama Khali
“Voleo bih da sve ovo samo snivam, da sve ovo samo snivam…” Postoje tehnike brzog pamcenja, ucenja…ali ne postoji tehnika zaboravljanja i brisanja iz uma neprijatnog iskustva. Razmisljam i dalje sta mi je ciniti
Hvala, Marko