asked 8 years ago Kcerka me je videla slucajno pre 7 god na momenat kako masturbiram ispred kompjutera. Ustala je iz kreveta gde je spavala u drugoj prostoriji i zatekla Tatu, tj mene sa nabreklim udom ispred PC-a. Strasno!!! Sutradan je to prijavila mami, ali joj je supruga objasnila da to muskarci ponekada rade,da to nije nista strasno i td. Ja sam negirao da me je videla i stvar je nekako legla. Sada, ona ima 20g i neki dan smo imali sukob koji se odigrao tako sto sam je Ja pitao zasto galami zbog toga sto joj je mama slucajno zatvorila neke tabove na kompjuteru, a ona mi je jako drsko odgovorila, i meni je onda pukao film. Trazio sam da mi objasni zasto se tako drsko i arogantno ponasa, ali ona nije htela da mi odgovori nego je htela da prodje pored mene i ode u svoju sobu. Meni je prekipelo i nisam joj dao da prodje pored mene, zeleci da mi objasni zasto se tako ponasa i td pa sam je zadrzao drzeci za ruke i ne dozvoljavajuci da prodje pored mene. Pocela je da galami i panici vicuci “pusti me” i sl al ija sam bio resen da “isteram na cistac”. Supruga je cula iz druge prostorije, dotrcala i pocela da me vuce od nje govoreci “pusti je” i td. Majka kao Majka. Nisam zeleo da je pustim i u tom guranju sam je srusio na dvosed i potom pustio trazeci uporno da mi objasni zasto se ponasa tako bezobrazno i td. Ruzna scena. Na kraju sam je pustio da ode u svoju sobu, al ime je kcerka pocastila recima da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota. Ni u jedno trenutku je nisam udario. Sam osam zeleo da ne prolazi pored mene kao pored kamena i da mi objasn isvoje ponasanje. Da toliko ukaze postovanja i td. Ona je ostala u sobi i vec par dana ne pricamo. Sa surugom sam normalno nastavio komunikaciju ci mje ona usla u sobu obrazlazuci joj svoje postupke i zasto sam tako postupio ruzno ne dozvoljavajuci joj da me ignorise i da prolazi pored mene srusivsi je na dvosed i td. Namerno sam Vam napisao na pocetku ovaj dogadjaj od pre 7 god, jer mislim da on ima uticaja na ovakav odnos mene i moje kcerke, i to me jako boli. Inace kcerka mi je student, bila je odlican djak u srednjoj skoli, sve OK, ali eto desilo se ovo sto nije trebalo i ne znam kako da resim sada situaciju. Kako da pocnem razgovor sa njom? Najvise me boli sto mi je rekla da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota…To boli jako. Kako da resim moj problem ? Hvaa Vam unapred
S postovanjem Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani Marko,
Ne osećam potrebu da bilo šta dodam onome što je već rečeno. Mislim da ste dobili puno kako od mene tako i od Milice, a ovu priliku želim iskoristiti da joj se i sa svoje strane zahvalim. Mislim da smo iscpeli mogućnosti ove vrste online savetovanja, pa bi vas ponovo pozvao da pronađete psihoterapeuta sa kojim biste nastavili da razgovarate o ovim važnim temama. Rad na sebi je nešto najbolje što možemo učiniti za druge. Jedino što još želim to je da vas pozovem da ponovo pažljivo pročitate sve što je izneto i da pažljivo ramislite o svemu.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Mislim da ste u pravu Nikola. Zahvaljujem se i Vama, i Milici i ostalima, ali mislim da kod psihoterapeuta necu ici! Necete mozda verovati, ali imam prijatelje psihologe i psihoterapeute, a Ja sam izabrao ovaj nacin komunikacije jer je odlican, ali naravno ima i svoje mane, a to je ziv razgovor koji pruza mnogo vise informacija i uvid…Jasno mi je. Ipak, Milicine reci su ono sto sam i primenio, iako nisam isao kod psihoterapeuta. Ovaj sajt treba da postoji. Jos jednom puno Hvala
Pozdrav, Marko
P.S. Milice ako postoji mogucnost kontakta bilo bi mi zadovoljstvo
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Marko,
Jako mi je drago što ste uvažili moj savet, jer on potiče iz iskustva. Naravno da je svaka porodica različita jer su individue koje je čine različite, pa tako i Vi i Vaša ćerka imate svoj put, koji od sada može ići samo na bolje.
Naoružajte se strpljenjem, ništa se ne rešava preko noći.
Puno pozdrava
Milica
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala Milice na podrsci. Trebace mi puno strpljenja. Rekao sam svoje i izasao iz sobe. Osim pogleda nista se nije desilo do sada!!! Zivot tece normalno, ali Ja odgovor nisam dobio i to me sada muci. Sta da radim? Da ponovim? Da pokrenem ponovo? Zensko ste. + ste imali slicno iskustvo, pa pretpostavljam da Vam zenska intuicija + iskustvo koje ste imali daje jasniju sliku onoga sto se desava u glavi moje kcerke sada, a iskreno Ja stvarno sada patim i zeludac me otkida ovih dana od nervoze pa pijem i lekove, i cekam. Nadam se da se Nikola nece ljutiti sto se obracam Vama, a ne njemu, i sto koristim ovaj sajt na ovakav nacin. Ne mogu ni sa kim na ovaj nacin da razgovaram i otvorim dusu, pa bih Vas molio da kazete sta mislite? Cekam taj razgovor, a necu da silim. Analiziram po 1000-ti put u glavi. Pretpostavljam i ona. Prvi korak sam Ja napravio. Sve te reci koje sam rekao su upravo ono sto Ja i stvarno mislim. Strpljenje – DA. Dokle?
Hvala
Pozdrav, Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Marko,
Mislim da nije realno da Vaša ćerka sad odjednom dođe kod Vas i kaže, ok, ajde sad da razgovaramo, pre mislim da će se postepeno otkraviti. Ona je do sada u vama videla neprijatelja i sigurno joj je teško da se tek tako sad prešalta. Vi budite uporni i naravno strpljivi, možete pokušati čak i svakog dana da je mirnim tonom pitate – hoćeš li danas prihvatiti moj poziv za razgovor, ili joj ostaviti poruku – još uvek čekam tvoj odgovor…ide vreme praznika, pitajte suprugu da li zna šta bi Vaša ćerka želela da dobije ili kupite možda neku knjigu o očevima i ćerkama pa joj poklonite i predložite da je oboje pročitate.
Znam da Vam se možda čini da ćete time ugroziti svoj autoritet, ali ona je sad odrasla osoba kojoj zabrane i ljutnja neće pomoći.
Milica