asked 9 years ago Kcerka me je videla slucajno pre 7 god na momenat kako masturbiram ispred kompjutera. Ustala je iz kreveta gde je spavala u drugoj prostoriji i zatekla Tatu, tj mene sa nabreklim udom ispred PC-a. Strasno!!! Sutradan je to prijavila mami, ali joj je supruga objasnila da to muskarci ponekada rade,da to nije nista strasno i td. Ja sam negirao da me je videla i stvar je nekako legla. Sada, ona ima 20g i neki dan smo imali sukob koji se odigrao tako sto sam je Ja pitao zasto galami zbog toga sto joj je mama slucajno zatvorila neke tabove na kompjuteru, a ona mi je jako drsko odgovorila, i meni je onda pukao film. Trazio sam da mi objasni zasto se tako drsko i arogantno ponasa, ali ona nije htela da mi odgovori nego je htela da prodje pored mene i ode u svoju sobu. Meni je prekipelo i nisam joj dao da prodje pored mene, zeleci da mi objasni zasto se tako ponasa i td pa sam je zadrzao drzeci za ruke i ne dozvoljavajuci da prodje pored mene. Pocela je da galami i panici vicuci “pusti me” i sl al ija sam bio resen da “isteram na cistac”. Supruga je cula iz druge prostorije, dotrcala i pocela da me vuce od nje govoreci “pusti je” i td. Majka kao Majka. Nisam zeleo da je pustim i u tom guranju sam je srusio na dvosed i potom pustio trazeci uporno da mi objasni zasto se ponasa tako bezobrazno i td. Ruzna scena. Na kraju sam je pustio da ode u svoju sobu, al ime je kcerka pocastila recima da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota. Ni u jedno trenutku je nisam udario. Sam osam zeleo da ne prolazi pored mene kao pored kamena i da mi objasn isvoje ponasanje. Da toliko ukaze postovanja i td. Ona je ostala u sobi i vec par dana ne pricamo. Sa surugom sam normalno nastavio komunikaciju ci mje ona usla u sobu obrazlazuci joj svoje postupke i zasto sam tako postupio ruzno ne dozvoljavajuci joj da me ignorise i da prolazi pored mene srusivsi je na dvosed i td. Namerno sam Vam napisao na pocetku ovaj dogadjaj od pre 7 god, jer mislim da on ima uticaja na ovakav odnos mene i moje kcerke, i to me jako boli. Inace kcerka mi je student, bila je odlican djak u srednjoj skoli, sve OK, ali eto desilo se ovo sto nije trebalo i ne znam kako da resim sada situaciju. Kako da pocnem razgovor sa njom? Najvise me boli sto mi je rekla da me mrzi i da ce me mrzeti do kraja zivota…To boli jako. Kako da resim moj problem ? Hvaa Vam unapred
S postovanjem Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Pokušavam da vam skrenem pažnju na to da problem između dva ljudska bića ne može biti jedan incident (u kome se, da i to dodam, po mom viđenju nije desilo ništa strašno, samo vaše ljutite reakcije na ljutitu reakciju vaše ćerke), kao što jedan razgovor ne može mnogo da popravi ili pokvari ako je odnos koji se nalazi ispod ovih događaja dobar ili rđav. Čini mi se da preveliku važnost pridajete pojedinačnom događaju ili nekoj pojedinačnoj reči, kao na primer “izvini” ili jednom pojedinačnom razgovoru i da pojedinačne događaje koristite da na njih svalite krivicu kako idalje ne bi videli vaš odnos. Kako to kaže naš narod, imam utisak da od drveta ne vidite šumu.
Čini mi se da je ono što se događa plod mnogo dužeg i dubljeg nesporazuma između vas i vaše ćerke, nego što je taj pojedinačan događaj, pa tu ni pojedinačan razgovor ne može mnogo, osim da podgreje vašu iluziju da je tu sve u redu ili da dovede do nove svađe. Ne mislim da je tolko bitan jedan razgovor već kako ćete se i da li ćete se vaša ćerka i Vi menjati u želji da se nađete na jedan način u kome bi ste se oboje osećali više uvaženi i podržani, u kome bi ona manje branila sebe, a Vi sebe i svoju moć. To je promena u kojoj dva ljudska bića nastoje da shvate jedno druge i da se razmene a ne da vode borbu. Za takvu promenu pretpostavljam da će vam biti potrebno dosta truda i rada na sebi.
Mislim da sam sve to već rekao, ali nisam stekao utisak da me razumete. Dobili ste od mene čitav niz objašnjenja i putokaza za rad na sebi a da nemam utisak da ih uzimate u obzir. Ne vidim da je u mojoj moći da vam pomognem više. Razmislite o tome da sa nekim stručnim licem razgovarate o sebi, svojim problemima i svojim odnosima. Meni takvi razgovori dosta pomažu.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani Marko,
Ja kao mama troje dece, od kojih su dvoje već tinejdžeri, mogu da vam kažem da što pre prihvatite da su vaša deca ljudi, to bolje po vaš odnos sa njima. Ono što kao roditelji možemo da uradimo, mi uradimo dok su naša deca – deca. Kad postanu tinejdžeri, i kasnije, oni donose odluke i prave greške, ma koliko se to nama ne dopadalo. Vaša ćerka će možda da puši, da bude neuredna, da izlazi sa mokrom kosom i dr, a vi ako se zbog toga budete svađali sa njom i sprečavali je, to neće da dovede do toga da ona shvati da je to za njeno dobro i da promeni te osobine, već ćče da bude ljuta i da to radi krišom.
Ono što vi možete, to je da na prijateljski način i razgovorom poikušate da apelujete na nju da je odrasla i razumna i pametna itd i da pokuša da to promeni, ali pretnje, sila, zastrašivanje imaće krajnji efekat njeno udaljavanje.
Na nju ste uticali dok je bila mala, i vaspitavanje je gotovo. Svi bi mi najviše voleli da naša deca u životu donose samo dobre odluke i da budu srećni. Problem je, medjutim, što ne možemo da ih nateramo da ne greše, oni imaju šravo na svoje greške.
Samo vi nju volite i dalje, i ona to treba da zna i da joj to ponovite s vremena na vreme.
Puno sreće.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Hvala Vam svima na savetima. Sta sam preduzeo? 1 gr prakse = tona teorije. Vodio sam se tom izrekom jer sam se osecao kao u lavirintu. Gde god da krenem udarim glavom u zid. Aludiram na moja razmisljanja. Konkretno: prihvatio sam tvoj savet Milice i skoro od reci do reci rekao kcerki: Zao mi je – hajde sedi da razgovaramo, ja sam puno puta pogrešio, ali i ti si, želim da ti dam savet a ti si odrasla pa ako hoćeš uvaži ga ili ne, samo me saslušaj jer ti želim najbolje. Ja tebe volim, i sekiram se zbog ovoga sto se desilo…Pitao sam hoces da sednemo da pricamo? Rekla je da nece. Pitao sam kada ces moci? Rekla je- nikada. Posle sam joj rekao ovo sve sto sam naveo i izasao napolje iz sobe. Pre 3 dana. Do danas – nisam dobio odgovor. Samo se secam zapanjenog pogleda u mene dok sam izgovarao recenice. Ne znam sta dalje da radim i kako da razmisljam? Ne volim nerazjasnjene situacije i sistem “leci ce stvar” jer me to kopa. Jednostavno, po meni to nije resenje. To je samo turanje pod tepih. Sta mislite i Vi Nikola i ostali?
Hvala
Pozdrav, Marko
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Marko,
Drago mi je da ste poslušali moj savet, mislim da su Vaše reči imale veći uticaj na nju nego što Vam se sad čini. Vaša ćerka je bila zbunjena tim rečima jer to nije očekivala od Vas. Budite strpljivi, nemojte je izbegavati, ali ni siliti je da razgovara. Naravno kad Vam zasmeta nešto što radi ( kao ono što ste pomenuli za izlaženje napolje mokre kose ili neuredna soba ) mirno joj to recite, jer i to pokazuje da se o njoj brinete. Mislim da ste na pravom putu, Vaš odnos se neće promeniti preko noći, ali za sigurno ide u boljem smeru.
Veliki pozdrav
Milica
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Milice, Hvala Vam na podrsci. Nadam se da ce ici u boljem smeru. To je sve sto sam mogao uciniti i iskreno tako i mislim iako se ne mirim sa mnogim stavovima njenim koji nisu u njenu korist. Zaboravio sam reci bitnu stvar. Ona mi je jedinica, kao sto sam i Ja jedinac. Mislim da ce ovo mozda biti bitna informacija za Vas Nikola. Svestan sam Ja da je “udario tuk na luk” kao i da samo jednu tacku u kosmosu mogu izmeniti, a to sam Ja sam. ali ne ide…
Sada cekam, premda se bojim da necu dugo izdrzati. Ubija me neizvesnost. Ne mozemo se vecito izbegavati i ne pricati. Jesam pogresio. Priznao sam. Ne mogu sada sedeti skrstenih ruku. Ne pravim se lud, kao da nista nije bilo. Ne zelim da se to ikada ponovi, ali nemam mogucnost da to kazem. Do danas nisam dobio odgovor!
Hvala, Marko