Jako potresne priče, naročito ova od dečaka koji je temu pokrenuo. Reakcija osobe koja ne prepoznaje brutalnost dečakovog oca je jednako zabrinjavajuća i šokantna i jako me neugodno iznenadila.
Imala sam poriv da se javim na ovu temu, iako batine nisu bile glavni problem koji sam imala sa roditeljima. Ali, rekla bih da se svi ti problemi, ili bar većina, svedu na to da počnemo da verujemo da bez roditelja ne možemo, a sa njima je strašno.
Pišem ovo sa svojih 37 godina, 4 godina grupne terapije, nekoliko individualnih terapija, ali ono što je za ovaj blog važno je to da je moja prva terapija počela upravo preko interneta. Danas znam da je živi kontakt nemoguće zameniti, ali to dopisivanje sa terapeutom meni je bilo od jako velike koristi. Kad sam koliko-toliko stala na svoje noge krenula sam i na terapiju uživo. Sve ovo pišem prvenstveno zbog dečaka koji je započeo ovu temu i nadam se da prati temu. Kao što rekoh, roditelji su me retko tukli, njihovo oružje su bile konstante emotivne ucene i pretnje. Pored toga majka nas je kažnjavala višednevnim ignorisanjem, ukratko u našoj kući se nikad nije znalo kad ćeš i zbog čega majci “stati na žulj”. Jedva je čekala svaku priliku da nas maltretira i ostala je takva do dana današnjeg. I da, na žalost, ja sam sigurna da oni koji tuku decu to žele da rade, vole to i uživaju u tome. Sve drugo su izgovori! Neopisivo sam besna na sve roditelje opisane u ovoj temi! Isto tako je moja majka volela da ima čime da me ucenjuje, a to se ne mora raditi i nema izgovora!
Htela sam još da odgovorim na pitanje koje je dečak postavio, iako nije postavljeno meni. Kako se izvući iz te grozne i mučne situacije? Rekla bih da su gotovo uvek potrebne godine i godine. Imaš sreće što imaš braću sa kojom se slažeš, to je zaista velika stvar. I moram da kažem, skoro mi je neverovatno koliko si zreo za dečaka od 15 godina. Zbog toga sam sigurna da ćeš uspeti da se izvučeš iz kruga u kome se nalaziš. Potrebna je volja za to, a ti je imaš. Slažem se s Nikolinim predlozima da se suprotstaviš ocu, ali upravo će to i trajati godinama, kroz tvoje povremene pokušaju. Tako je kod svih, jer kao što ćeš shvatiti, svi roditelje greše. Nekad se to da oprostiti, nekad ne. Mislim da tebe muči to što veruješ da ne voliš oca. Ja ne mislim da ga ne voliš, već da si jako ljut. Možda se pitaš da li je u redu da ga ne voliš i da li smeš da se ljutiš na njega, zato bih volela da upamtiš da šta god da osećaš prema njemu, imaš svako pravo da to osećaš. Nemoj se bojati svojih osećaja. Roditelji često misle da imaju pravo na ljubav svoje dece kakvi god oni roditelji bili, a nije tako. Ali, veliki je uspeh voleti roditelje čak i ako su takvi kao tvoj otac. Niko sada ne može znati u kakvim ćeš ti odnosima biti sa ocem kad odrasteš i možda sada i nije vreme da misliš o tome. Ako te zanima moje iskustvo, ja sa roditeljima ne razgovaram godinu i po dana. Otac mi ponekad nedostaje, a što se majke tiče, trenutno osećam olakšanje zbog toga što ako ne budem želela neću morati više nikada da je vidim. Važno je da znaš da ima pomoći, ne samo te da od oca odeš,jer otići ćeš svakako. Ima pomoći u smislu da, kao što i sam vidiš, ima ljudi koji žele da pomognu, koji te razumeju i kojima je, kao i meni, neizmerno žao što moraš da prolaziš kroz sve što si naveo. Mislim da je važno da nastaviš da pišeš ovde, ako nemaš mogućnosti za neki drugi oblik razgovora. Biće ti od koristi. Pozdrav, Aleksandra

[color=blue][b]Psihoterapeut tim uklonio je iz ove teme sve postove koji opravdavaju nasilje ili pozivaju na isto kao i one koji za smisao imaju samo to da se prvima suprotstave.

Ovaj blog nije namenjejn vođenju javnih i političkih debata već iznošenju ličnih tema, postavaljanju psiholoških pitanja i radu na sebi, pa je uredništvo sajta došlo do zaključka da se nekim postovima takav smisao gubi.

Svi korisnici koji u vezi sa fizičkim kažnjavanjem imaju ličnih i psiholoških tema i pitanja kije se tiču njih samih mogu slobono pokrenuti nove teme.

Svi naredni postovi koji promaše smisao postojanja ovog bloga biće takođe uklonjeni. Na internetu postoje mnogi drugi forumi na kojima je ovakve debate mogiće voditi pa molimo korisnike da u tu svrhu koriste ta, tome namenjena mesta.

Unapred se zahvaljujemo se na razumevenju,
Vaš Psihoterapeut tim[/b][/color]

Ukucavsi nesto sasvim drugo na google nasao sam ove stranice, i privukle su mi paznju jer se ticu mog iskustva, samo sto u vreme kad sam ja bio decak – imam 37 godina – internet nije bio toliko dostupan niti razvijen, te nije bilo mogucnosti da se problem anonimno izlozi strucnoj osobi i podeli sa nekim u slicnoj situaciji. Ovo ne pisem da bih izlagao svoj problem, sa kojim sam se morao suociti kao odrastao, nego iz solidarnosti sa deckom koji je temu pokrenuo i da bih mu ogovorio da svakako nije jedini. Imam brata blizanca, i otac nas je redovno “vaspitavao” na nacin koji je decko opisao, i uvek obojicu, bez obzira ko je nesto “skrivio”, jer smo morali obojica paziti da onaj drugi ne “pogresi”. Necu navoditi banalnosti razloga za kaznu, samo cinjenicu da je nas otac imao “vise maste”, i osim kajsa cesto koristio i prut koji je stajao u nasoj sobi. Uz to, nije mu bio problem da svima stavi do znanja kakve “vaspitne mere” primenjuje, cak i pred nasim drugovima, izgovarajuci, sa skoro saljivim tonom koji je jasno naznacavo njegovu sadisticku crtu, recenice tipa:”Za ovo cete veceras preko kolena”, “Ima veceras prut/kajs da radi” ili “Da znate da ce biti “gace dole” cim stignemo kuci” itd. Dzabe su mu drugi govorili da nas pusti malo na miru, da smo dobri ili da smo vec veliki momci da bismo dobijali od njega batine, tukao nas je dok nismo otisli od kuce posle srednje skole, i to skoro uvek preko kolena, osim ako bi nas dohvatio u dvoristu ili negde gde nije mogao da sedne, terajucinas da spustimo pantalone i gace, a nekada i da ihpotpunosvucemo! Na more smo isli u jedan mali camping i tamo je znao da se razbesni, a svi su mogli cuti sta se desavalo. Ko je prosao kroz takvo vaspitanje moze da shvati sta znaci, i ne znam zaista sta smo vise mrzeli, iscekivanje i strah, prisilno skidanje, same batine, tragove posle njih ili cinjenicu da su svi znali za to. Ziveli smo u malom mestu, i cim smo postali punoletni nasli smo kakav takav posao u gradu i posle izvesnog vremena prekinuli svaki kontakt sa ocem. Ja sam uz pomoc supruge i njeih roditelja kasnije zavrsio fakultet, ali sam imao velike probleme sa nekontrolisanom agresivnoscu. Samo zahvaljujuci razumevanje moje zene i njenom strpljenju ostali smo zajedno (da se razumemo, nisam nikada nikoga udario, ali su izlivi gneva, naravno bezrazlozni, bili cesti), ali je insistirala da se obratim psihologu, kome naravno nije bilo tesko dovesti u vezu takvo moje ponasanje sa batinama. Istovremeno, moj brat je pstao plasljiva, povucena osoba, naravno iz istog razloga. Trebalo je par godina discipliniranog posecivanja psihologa da se obojica oslobodimo nasih psihickih problematika. Nemam nameru davati savete, svako reaguje drugacije u izvesnim situacijama, ali mislim da bi bar stariji brat ovog decka trebalo da prekine odnos materijalne zavisnosti od roditelja jer mi je sokantno da sa 20 godina neko dobija kajsem po goloj zadnjici. To su stvari koje se desavaju u nehumanim zatvorima a i tamo bi svakako morale biti zabranjene. Olaksavajuca okolnost za ovog decka je njegova zrelost i cinjenica da uprkos svemu uspeva sagledati dobre strane svog oca, koje su nasem nedostajale. Pozdrav

Mislim da su poslednja dva posta upucena pokretacu teme sa jedne strane izuzetno snazan izrazaj solidarnosti i razumevanja, koji ce verovatno ucinit da se decko ne oseca “sam na svetu” po pitanju svog problema. Sa druge strane, citajuci te ispovesti, ucinilo mi se da bi mogle donekle uplasiti decka, odnosno navesti ga da se pita da li ce i on imati neke psihicke probleme da razresi kad poraste zbog batina koje dobija, protiv kojih ne moze nista, a koje nikada nisu opravdane (kazna moze biti pravicna, ali nikada ako je fizickog tipa). Zato bih, pre svega obracajuci se njemu, zeleo reci da iz licnog iskustva znam da ne mora biti tako. Ja sam sin jedinac, imam 31 godinu, i moj otac nije se ustezao da me izmlati, vicuci, psujuci, terajuci me da se obnazim ispod struka (iz Beograda sam, dakle velicina mesta nema nikakve veze; imam, na primer, kolegu beogradjanina na poslu koji se hvali da su mu deca poslusna jer je batina iz raja izasla). Nije se desavalo cesto, ali i jednom moze biti previse. Kao dete, nekada sam uspeo pomisliti i da sam batine zasluzio, kao odrasliji adolescent sam shvatio svu njihovu nepravednost. Ipak, uspeo sam jos tada stvoriti neki svoj svet u kome nije bilo mesta za mog oca i znao da ce se ta mastanja i ostvariti, kao sto se i desilo. Eto, mogu da podelim sa deckom zakljucak da ne volim svog oca, mada uspevam imati kontakte sa njim, narocito jer se kao deda pokazao u sasvim drugacijem svetlu, i to je jedina posledica tih neprijatnih uspomena. Isto tako veoma cenim odlucnost ovog decka da sto pre i on ostvari svet u kome nece zavisiti od oca te ga ovaj nece moci kaznjavati. Naravno, bilo bi korisno znati koliko se cesto desava da ovaj decko dobija takve batine, da li njihova jacina ikada prelazi u izivljavanje, da li ih dobija zbog sitnica ili krupnijih stvari itd, ali zelim podvuci da mi se njegov slucaj i slucajevi izneseni u pomenutim postovima cine u nekim bitnim crtama drugaciji. Pre svega zato sto decko uspeva naci i lepe reci za oca, reci da je u svemu drugome njegovo ponasanje ocinsko, i cini mi se kao da shvata da ovaj gresi kaznjavajuci ga tako ne iz sadistickih pobuda niti mrznje, vec zbog neke svoje nemoci i nesposobnosti da uvidi kakvom ih ponizavanju izlaze (neverovatno mi, izmedju ostalog je da svi ti ocevi ne shvataju snagu i delikatnost pubertetske stidljivosti). Zatim, ovo sto je izneo gospodin koji ima brata blizanca zaista ocrtava rekao bih perverzan um njihovog oca, jer je prisilno obnazivanje vec samo po sebi nedopustivo koliko i same batine, a terati vec odrasle mladice da ih prime savijeni preko kolena mi izgleda kao cin o cijem karakteru ovde nije mesto govoriti. Sama recenica “bice “skidaj gace” kad stignemo kuci” sadrzi izvesnu patologiju, i u mnogim drzavam bi bila dovoljna da se onaj ko je izgovori nadje na sudu pa i u zatvoru. Na svu srecu, ovom decku i njegovoj braci je to postedjeno, kao i javnost kazne (mada je i prisustvo brace svakako nesto sto doprinosi neugodnosti). Zato mu savetujem i zelim da sacuva pribranost kakvu je pokazao, da pokusava izbeci situacije koje bi dovele do kazne i – dopustam sebi jednu pretpostavku – posto mi se cini na neki nacin odlucnijom osobom od starijeg brata, da ga pokusa ubediti da se osamostali. Mislim da takvo kaznjavanje u tim godinama, pa jos pred bratom koji je 7-8 godina mladji, moze ostaviti posledice na psihu tog mladog coveka. Veliki pozdrav
Sasa

Slucajno sam na netu nasao ovaj sajt i veom me je zainteresovao.Kao i ovaj decak ja imam isti problem imam 16 godina i jos dobijem batine.Batine su veoma bolne i dobijam ih od oca.Najgore od svega je sto moram da svucem pantalone i gace ili nekad sve i da se ispruzim preko stolice, kreveta ili preko njega.Doboijam cesto kajsem ali se dogodi i prutem ili vajracom.Imam mladjeg brata i redovno dobijam pre njim kao i obrnuto.Batine kod mog oca dugo traju jer on tu pridikuje objasnjava zatim procedura skidanja i na jraju moram da sednem ili stanem pred njim onako go i da se izvinim.Prosle nedelje sam dobio tako jake batine kaisem zato sto mi je bio drug i ne znam nesto sam se posvadjo sa njim pa je onosao duze i na kraju kad je otisao ja sam dobio 15 dobrih udaraca pred spavanje.Naprimer posto se u nasoj porodici svi muskarci nose samo CRNE carape dobio batine zato sto sam kupio bele!Mada nisam dobio jake udarce ali 5 po goluj zadnjici je po njemu ok.Moj otac mene voli i sve to i nedobijem ja to cesto ali mi stvarno to sibanje po goloj zadnjici smeta jednom sam dobio pred strocem koji je sve to gledo i to prutom 5 dana nisam mogao da sednem.Ako bi mogli da mi pomognete i da mi posete svoja iskustva.