Ja sam redovno dobijala batine od keve, još od kad sam bila sasvim mala. Znalo se da je uobičajeno, a nije tražila ni neki poseban povod. Pred spavanje, uđe u moju sobu, kaže mi da ću biti kažnjena. Prebaci me preko kolena, zadigne mi pižamicu. Dobro me ispljeska po guzi, dok mi cela sva ne pocrveni. Ako me baš žešce istuče, desi se da pustim i koju suzicu. Sa redovnim pljeskanjem po guzi je nastavila i kasnije, kad sam bila u višim razredima osnovne škole, pa i kad sam pošla u gimnaziju. I sada me redovno dobro ispljeska po guzi, kao da sam mala devojčica.
Dešavalo se da me kažnjava i pred drugom decom, ili napolju, gde neko može da vidi. A mene je baš bila sramota, i što me kažnjava kao malu devojčicu, i što dobijam batine da neko može da vidi.
Bilo je i žešćih kažnjavanja, koje sam zapamtila. I

Ja sam redovno telesno vaspitavana još od kad sam bila mala devojčica.

Htela bi da pričam o tome sa istomišljenicama, sa dev. koje su isto dobijale.

Pišite mi direktno na moj mejl:
mina.tasic97@gmail.com

Dobar dan svima koji su pisali ili citaju ovaj blog. Ja sam pedagog, pa sam i profesionalno zainteresovan za ovu tematiku, a i saradjivao sam indirektno u inostranstvu u nekim istrazivackim radovima na tu temu
Dve stavri su me sokirale citajuci ovaj blog. Prva se odnosi na brutalnost nekih opisanih nacina kaznjavanja, a druga je kolicina osoba koja je pasivno (samo citajuci) ili aktivno (opisujuci vlastita iskustva) ucestvovala u blogu. Cini mi se da nijedna druga tema na ovim stranicama – za koje smatram da su odlicno vodjene i komentarisane od strane strucnjaka – nije privukla takvu kolicinu zainteresovanih, sto svedoci o tome koliko je taj problem jos aktuelan i koliko se o njemu cuti, sto zbog stida, sto zbog straha, a sto zbog toga sto mladi cesto tek odrastajuci shvate nepravednost nacina na koji su vaspitavani. Iz iskustva znam da nismo jedina drzava u kojoj je ova problematika tako naglasena (imao sam prilike raditi u Rusijii, duzi niz godina, i u nekim dalekoistocnim zemljama gde su batine jos uvek cest nacin vaspitavanja ne samo u porodici, nego i u skolama, vojnim institucijama itd, a takav je slucaj i u nekim privatnim skolama u anglosaksonskim zemljama gde su batine jos uvek dozvoljene i, paradoksalno, podrzane od samih studenata), ali, kao sto jedan od sagovornika rece, koliko god su batine neprikladan nacin vaspitavanja, na ovom blogu se mogu citati ispovesti koje se granice sa zakonskom zloupotrebom starateljskih nadleznosti, a u nekim slucajevima bi se moglo raspravljati i o izvesnoj vrsti seksualne zloupotrebe. Druga karakteristika koja otezava situaciju u nasem kontekstu je sto mladi zaista imaju izuzetno velike teskoce da se osamostale usled ekonomske situacije i nezaposlenosti, pa su, kao u slucaju starijeg brata decaka koji je hrabro pokrenuo temu, primorani da podnose ucene i maltretiranja nerzaumnih roditelja. Imati dvadeset ili vise godina i biti primoran na potpunu ekonomsku zavisnost od roditelja je vec samo po sebi tesko za prihvatiti, a ako to podrazumeva i neprimerena pravila i kaznjavanja bilo koje vrste, situacija postaje patoloska.
Istovremeno, ko se nadje u takvoj situaciji, veoma retko – mogao bih reci gotovo nikada, kao sto se pokazalo i u istrazivanjima koja sam pomenuo – se odvazi obratiti nadleznim licima, koja, uz to, nemaju mnogo prostora za delovanje, uzimajuci u obzir vazece zakone i nepisana drustvena pravila. I sam sam, na izvestan nacin, doprineo prikrivanju jedne takve situacije i jos uvek se pitam da li je trebalo da postupim drugacije. Bio sam veoma mlad ali osecaj krivice me jos uvek proganja. Ispricacu ukratko dogadjaj, samo da bih objasnio koliko je mladoj osobi zaistai tesko usprotiviti se na bilo koji nacin fizickoj kazni i slicnim nepravdama kada se nadje pred osobom koja predstavlja autoritet. Za vreme studija sam davao privatne casove engleskog. Imao sam ucenika iz jednog prigradskog beogradskog naselja, bio je pametan ali ne mnogo radan srednjoskolac, koji je zeleo postati zanatlija kao i njegov otac ali ga je ovaj naterao da pohadja gimnaziju imajuci drugacije planove za njega. Privatne casove sam drzao dok su njegovi roditelji radili jer je stan bio mali, ali napredak se ubrzo primetio pa mi je uskoro decko rekao da je popravio ocenu i da nema vise potrebe da se vidjamo. Posle izvesnog vremena zvao me je njegov otac i nimalo ljubazno pitao zasto sin ponovo dobija lose ocene kada on placa dopunske casove. Jasno, odgovorio sam da smo sa casovima prestali pre par meseci i da sam mislio da je odluka bila njegova. Ne secam se celog razgovora, ali me je na kraju pitao da li i kada imam vremena i zakazao mi novi cas. Stigao sam kao i uvek na vreme, samo sto mi je ovaj put otac otvorio vrata i srdacno pozvao da udjem, drzeci kajs u ruci. Ulazeci u sobu sam ugledao scenu ne verujuci svojim ocima. Decko je bio presavijen preko fotelje, malo uplakan, obnazene zadnjice sa jasnim tragovima od kajsa. Ja sam imao cini mi se 21 godinu i apsolutno nisam znao sta uciniti, bio sam zbunjen kao deckic u osnovnoj skoli. Hteo sam izaci, reako sam da cu se vratiti kasnije, ali nisam uspeo reci tom ocu da je scena gnusna niti zapretiti da cu zvati policiju, sto bi svakako bila najlogicnija stvar. Sta god da sam izgovorio, on me je uhvatio za ruku i rekao da se nemam zasto ustrucavati, da je zelo da vidim da je kaznio sina kako je zasluzio jer je obmanjivao i njega, uzimajuci mu tesko zaradjenje pare za casove kojih nije bilo i troseci ih ko zna gde, i mene, ruseci mi ugled, i da je decko znao da ce se takva laz zavrsiti takvom kaznom pre ili kasnije. Moj uzas je rastao, ali sta god sa sam izgovorio ocigledno nije imalo smisla jer mi je rako da njih dvojica jos nisu zavrsili, ali da ce nas sad ostaviti da odrzimo cas, nateravsi sina da mi se izvini za siyuaciju u koju nas je sve doveo pre nego sto mu je dopustio da se obuce. Ne mogu vam opisati u kom sam stanju odrzao cas, ali sam verovao da je to bila najbolja stvar za decka, koji se uz to brzo pribrao i reako da “cale nije los samo ponekad poludi”. Pre nego sto sam otisao, otac i majka su izasli iz kuhinje da mi ponude kafu! Razume se da sam odbio uz nekakvo izvinjenje, ali sam bezeci odande niz stepenice uspeo cuti da kazna nije bila zavrsena. Nisam viseo mogao ici u tu kucu, ali nisam zeleo ni ostaviti decka da padne na popravni, pa sam mu od tada drzao casove u svom stanu. Ono sto me je posle ovako sokantne scene najvise iznenadilo je da mi je sam taj decko jednom rekao da ne zna ni on “kako i gde bi zavrsio da ga otac ponekad ne izmlati ko vola”. Eto, imao sam priliku i nisam nista ucinio cak ni da ubedim tog decka koliko je pogresno njegovo rezonovanje, koliko je nametnuto i kratkovido. Tad sam bio izuzetno mlad, ali se pitam sta bih sad ucinio u slicnoj situaciji.
Mozda je veci problem od takvih roditelja sistem koji onemugucava da budu spreceni u nasilnosti, i cesto cini da se ova nastavi kada prebijani sinovi postanu ocevi. Shvatam razloge zbog kojih su eliminisani svi komentari koji podrzavaju batine, ali bi me zaista, iz profesionalnih i ljudskih razloga zanimalo sta danas imaju reci u svoju odbranu roditelji koji tuku decu, koja cesto i nisu vise deca nego adolescenti ili gotovo odrasli ljudi.
Veliki pozdrav svima, narocito onima koji su izlozili svoj problem na ovaj nacin.
Miodrag

Pozdrav svima,
ja sam pokretac teme. Dugo nisam otvarao blog, jer su stvari kod mene u kuci nastavile onako kao sto sam napisao kad sam poslednji put dodao komentar. Doduse, samnom i sa mladjim bratom otac je malo manje strog sada i batine su se proredile, ali sa najstarijim bratom je gori nego ikada, valda zato sto je razocaran u njega jer ne moze da nadje posao itd. Javio sam se zapravo da kazem Miodragu, kome sam kao i svima zahvalan na pismu, da ako ga zanimaju komentari onih koji su mi pisali na moju postu, moze da mi se obrati na darkostrelac@hushmail.com Ima tu svega i svacega, tinejdzera u slicnoj situaciji ili onih koji batine nikada nisu dobili pa mi savetuju kako da se odbranim, i roditelja koji su na mojoj strani ali i onih koji pravdaju mog oca. Eto Miodraze, ako te zanima javi se. Pozdrav svima i narocito Nikoli

Pozdrav svima koji su pisali na ovom blogu ili su ga citali;
zeleo bih dai dva saveta svima onima koji su se javili jer trpe batine; prvo, pokusajte se sto pre osamostaliti jer “ocevi” koji ne zasluzuju to ime su puni mrznje i gluposti i to sto ste skoro odrasli ljudi (ili u nekim slucajevima vec jeste) nece ih spreciti da vas maltretiraju i drugo, kad budete na svome, pokusajte ne pretvoriti sve to sto ste podnosili u mrznju jer bi to bilo negativno po vas same, nego postanite snazne i ispunjene osobe, tako cete se na najefikasniji nacin osvetiti onima koji su pokusali spreciti da to budete. Neko ce reci da je lako davati savete, ali govorim iz iskustva koje je slicno nekima od onih koja sam ovde procitao. Naravno, deo psihickih trauma ne prodje tako lako ali cinjenica da ste na kraju pobedili daje veliko zadovoljstvo i zaceljuje mnoge rane. Sad sam ozenjen, otac dvoje dece, radim i zivim u inostranstvu i siguran sam da sve to pece osobu koja me je “vaspitavala” i nazivala se mojim ocem. Mnogo kasnije sam saznao da on to nije bio, da se moja majka zabavljala sa njime i da je ostala u drugom stranju sa drugim covekom, i da ju je on ipak zeleo kao suprugu, samo sto se posle svetio nameni a ona iz glupe zahvalnosti ili straha nikada me nije uspela odbraniti. Dok nisam bukvalno pobegao od kuce, a tasd sam imao dvadesteak godina, nisam imao ni prijatelje, jer on nije zeleo da se iko druzi samnom, a kad bi me video u drustvu ili bi mi dosli drugari u kucu znao bi se razbesneti samo zbog toga, i poceti vikati na mene pred njima a nima narediti da se razilaze jer mene zbog nekog glupog i izmisljenog razloga cekaju batine. Svi su u selu znali da me bije ali su imali razumevanje za njega jer se ozenio trudnom zenom a za mene ih je bolelo uvo. Uz sve to on je ogroman covek i valjda je i drugima ulivao nekakav strah. Ja koji sam mnogo sitnije gradje, sam ga se plasio i kad nije vikao a kamoli kad je besneo sto se desavalo veoma cesto, i najcesce bez ikakvog razloga. Jednom me je oborio samo samarom a vec sam bio poodrastao, i ostala mi je modrica na licu danima, pa sam plaseci se toga vise voleo da me tuce na uobicajen nacin, odnosno po zadnjici gde tragove nisu svi mogli videti. NIje mi morao nista ni reci, imao je svoj sistem znakova kojima bi mi stavio do znanja da me cekaju batine i ja sam morao skinuti pantalone i gace i reci da sam spreman da dobijem sta sam zasluzio. Znao me je izlupati tako ogromnom sakom, ili kajsem ili me poslati tako polugolog da uberem prut u zadnje dvoriste. U kucu nam je dolazila samo njegova porodica koja je mrzela i majku i mene, i da bi se pokazao muskarcinom znao me je cesto tako prebiti i pred njima. Sve ovo pricam da bih objasnio da sam prosao kroz sve to sto su drugi napisali, ali da sam se upseo osloboditi mrznje i biti dobar muz i otac i cenjen radnik, mada se to naravno nije desilo preko noci. Eto, mozda ce ovo iskustvo nekome od onih koji su se javili znaciti nesto, jos jednom pozdrav svima.