Reči na slova V Z Ž
Reči na slovo V
Volja – Vrednost – Vreme – Veština
*u pripremi*
Volja
Volja ili slobodna volja važan je koncept u GT, naročito tradicionalnoj. Ego funkcijom naše ličnosti u stanju smo da biramo. Imati slobodnu volju znači da možemo odlučiti šta ćemo izabrati. Biram da duže spavam ovog jutra ili biram da ustanem rano. Biram da vežbam ili biram da provedem vreme na društvenim mrežama. Volja je onaj organ našeg selfa (funkcija granice kontakta) kojim biramo (ego).(…)
Vrednost
Filozofi, etičari, već za vreme sifista (antropološko razgdoblje antičke filozofije) razvili su uverenje da je vrednost antropocentrična kategorija. Da li je nešto vredno ili ne zavisi od referentnog sistama, a to je čovek i korisnost date vrednosti za čovekov život i opstanak.
Vrednujemo ono za šta verujemo da nam je na ovaj ili onaj način korisno ili potrebno. Vrednost hrane je u našoj potrebi za hranom u nastojanju da opstanemo i u našoj želju da uživamo u ukusu.
Vrednost, s druge strane pripisujemo i našim stavovima, uverenjima, ali i osobinama, sklonostima, veštinama. U tom smislu koncept vrednosti blisno je koclepitima ego idela u psihoanalizi, i konceptu persone (ličnosti) u GT.
Vreme
Potrebno mi je sat vremena da od svog stana, kroz gradsku gužvu, stignem do kancelarije. Žurim jer se ne osećam dobro da moj klijent stigne pre mene i da mora da me čeka. Sebe doživljavamo kao fizičko biće među ostalim fizičkim bićima. I mi i ostala fizička bića i stvari potopljeni smo u iskustvo prostora i vremena. Po Kantu vreme (i prostor) je čisti opažaj. Uslov i koordinatni sistem svih drugih iskustava i opažanja. Sve što opažamo nalazi se u mediju prostora i vremena. Čitavo naše iskustvo organizovano je konceptima prostora i vremena.(...)
Veštine - osnovne psihoterapijske veštine
Koje su to osnovne veštine geštalt psihoterapeuta? Volim da kažem da su to vrlo prirodne veštine, bazične, možda zaboravljene ali dragocene za život. Dobar psihoterapeut ume da gleda i da vidi. On je estetski prisutan u svojim čulima, dozvoljava da ono što vidi deluje na njega.
Dobar terapeut zna zaista da sluša. On čuje ono bitno, srce našeg doživljaja, te mi imamo utisak da nas razume, čak i više nego što mi razumemo sebe. On sluša kontekstualno i kroz slušanje se poistovećuje sa nama, osećajući naša iskustva.
Dobar terapeut zna da sa nama podeli šta je čuo (da nam da feedback). On je prisutan tako što sa nama deli šta je čuo i razumeo, tako da kroz tu interakciju mi vidimo i osećamo da nas prati.
Dobar terapeut prati i oseća sebe. On koristi svoje senzacije i osećanja koja nastaju između njega i klijenta da bi zaista bio sa nama u polju koje sa sobom donosimo ili sa njim kokreiramo.
On zna da postavi takva pitanja koja će nam pomoći da bolje shvatimo sebe, da se povežemo sa doživljajima od kojih bežimo.
Jednom rečenicom osnovne veštine geštalt psihoterapeuta su gledanje, slušanje, pitanje, razumevanje, osećanje. To je ono čime terapeut radi, možemo reći da terapeut radi sobom, svojim bićem, svojim telom, svojim osećanjima, svojom dušom.
Reči na slovo Z
*u pripremi*
Započinjanje akcije – Završavanje eskpresije – Zone svesnosti – Zubi
*u pripremi*
Započinjanje akcije
Započinjanje akcije
Završavanje
Završavanje eskpresije
Zone svesnosti
Suština tradicionalne geštalt psihoterapije je unošenje svesnosti u doživljaj. Svestan sam onoga na šta u ovom trenutku usmeravam svoju pažnju (figure). Kada se dešava nešto značajno, ja ću spontano postati toga svestan. Ako bi sada zazvonio moj telefon, ili ako bi nestalo struje, ili ako bi osetio oštar bol u mom telu, smesta bih postao toga svestan. (...)
Zubi
Zubi su fizička, telesna maifestacija naše spobnosti i potrebe da razaramo sredinu, griženjem i žvakanjem. Stoga su u GT zubi simbol agresije, zdrave ogrnizmične agresije, tj. sposbnosti da razaramo okolinu da bi opstali.
Zubi su takođe bazični, infatilni instrument odbrane. Ko ima zube, taj je u stanju da ujeda. Pokazati zube znači pokazati nekome da ćemo biti u stanju da se branimo ili da napadamo za ono što nam je bitno. Izbiti nekome zube znači onesposbiti ga da se brani, ili da drugima naosi bol.
Stisnuti zube znači stegunti se kako bi smo izdržali bol.
Reči na slovo Ž
*u pripremi*
Žalovanje – Želja – Život – Žrtva
*u pripremi*
Žalovanje
Žalovanje je prirodan proces koji nastaje nakon gubitka nekoga ili nečega za šta smo emotivno vezani. To su prvenstveno drugi ljudi koji za nas imaju poseban značaj, bilo da je u pitanju smrt ili prosto rastanak. Zatim, to mogu biti i životinje, pa čak i stvari, pozicije u društvu i drugim ljudskim sistemima, društvene uloge (persona ili ličnost) prilike da nešto učinimo ili promenimo, čak i izgubljeni ideali, nade, snovi, očekivanja, planovi.(...)
Želja
Želje su rezultat naše interpretacije i artikulacije naših potreba. Naš opstanak vodi zadovoljavanje potreba. Ono za šta verujemo da će zadovoljiti našu potrebu zovemo željom. Dete želi bicikl jer veruje da će on zadovoljiti njegovu potrebu za kretanjem, za manevrisanjem, za avanturom, za druženjem. Odrasli žele novac jer veruju da će njime kupiti skoro sve što im je potrebno (hranu, odeću, zabavu itd.). (...)
Život
Volja ili slobodna volja važan je koncept u GT, naročito tradicionalnoj. Ego funkcijom naše ličnosti u stanju smo da biramo. Imati slobodnu volju znači da možemo odlučiti šta ćemo izabrati. Biram da duže spavam ovog jutra ili biram da ustanem rano. Biram da vežbam ili biram da provedem vreme na društvenim mrežama. Volja je onaj organ našeg selfa (funkcija granice kontakta) kojim biramo (ego).(...)
Žvakanje – Žurba - Žrtva
* u pripremi *
Žvakanje
Žvakanje je proces usitnjavanja hrane kako bi bila lakše progutana i svarena. Rararamo strukturu hrane tvrdoćom naših zuba i tako je prilagođavamo za varenje i proces asimilacije hranjivih materija.
Žvakanje nam takođe omogućava da se sa hranom povežemo tako što intenzivno doživavamo njen ukus.Psihološki značaj žvakanja, bukvalno i metaforično leži u našoj sposbnosti da obrađujemo sadržaje koji nam dolaze iz sredine, kako bih iz njih izvukli ono hraljivo i obezbedili opstanak ogranizma.
Psihoanaliza govori o dramatičnom i važnom trenutku našeg razvoja u kome poželimo da ugrizemo dojku, a kao odgovor dobijemo uskraćivanje i odbijanje. Kroz ovo traumtaično iksustvo pičinje učenje kontrolisanja agresije.
Fric Perls govori o dentalnoj agresiji (Ego, glad i agresija) kao o primrnoj i najbazičnijoj manifestaciji našeg agresiranja nad sredinom.
Lora Perls je isticala značaj žvakanja u razvoju. Žvakanje je obrada elemata sredine koja traži vreme i strpljenje. Deca danas sve više i sve duže dobijau pasiranu hranu i sokove, tako da ne moraju da žvaću već samo gutaju. Lora je smatrala da ovo za posdicu ima sve manju sposbnost dolaganja zadovoljstva i prerade sadržaja koji dolaze iz sredine. Dete koje nije na vreme i dovoljno žvakalo nije razvilo u dovoljnoj meri spobnost da sačeka puno zadovoljenje, tj. sposbnost da odlaže zadovoljstvo dok acijom prilagođava okolinu.
U geštalt terapijskom diskuru žvakanja se suprodtavlja konceptu introjekcije.
Žurba
Volja ili slobodna volja važan je koncept u GT, naročito tradicionalnoj. Ego funkcijom naše ličnosti u stanju smo da biramo. Imati slobodnu volju znači da možemo odlučiti šta ćemo izabrati. Biram da duže spavam ovog jutra ili biram da ustanem rano. Biram da vežbam ili biram da provedem vreme na društvenim mrežama. Volja je onaj organ našeg selfa (funkcija granice kontakta) kojim biramo (ego).(...)
Žrtva
Volja ili slobodna volja važan je koncept u GT, naročito tradicionalnoj. Ego funkcijom naše ličnosti u stanju smo da biramo. Imati slobodnu volju znači da možemo odlučiti šta ćemo izabrati. Biram da duže spavam ovog jutra ili biram da ustanem rano. Biram da vežbam ili biram da provedem vreme na društvenim mrežama. Volja je onaj organ našeg selfa (funkcija granice kontakta) kojim biramo (ego).(...)