Rečnik geštalt psihoterapije od E do F 2022-11-19T20:34:13+00:00

Reči na slova E – F

Reči na slovo E

 Egzistancijalizam – Estetska dijagnostika – Ego funkcija – Emocije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Estetska dijagnostika

Natrag Čulima, govoriojo je Perls, otac geštalt psihoterapije.

Moj pas, matori jazavičar Kobi, majstor je estetske dijagnostike. On gleda, njuši, lizne ruku kada mu je neko pruži, on sluša boju, tonalitet nečijeg glasa, i po tim, čulima dobijenim informacijama, verujem, nepogrešivo dijagnostikuje ljude i procenjuje emotivno-psihološka stanja u kojima se ljudi nalaze. On ne razmišlja, rekli bi smo, on oseća čoveka koristeći u tome svojih pet čula. Aestezis, odakle dolazi reč estetika i estetsko, znači čulno. (…)

Ego fukcija

U pripremi

U preipremi

Učitaj još

Emocije ili osećanja

Psiholozi govore o pet bazičnih osećanja. To su tuga, strah, radost, ljutnja i gađenje. Nekada se u psihologiji govori i o složenim ili višim osećanjima kao što su osećanja krivice, stid, nepravde, lojalnosti, ljubavi, brige.

Osećanja su po definiciji kratkotrajni, potencijalno intenzivni doživljaji koji u biti izražavaju naš odnos simpatije ili antipatije prema nečemu, ili rečnikom psihoanalize, pozitivnu i negativnu kateksu. U tom smislu, u kontekstu geštalt teorije selfa možemo reći da su osećanja deo doživljaja koji prati identifikaciju (moje hoću) i alijenaciju (moje neću), koje su elementi funkcije moje granice kontakta organizma i sredine.

Upravo zbog funkcije da nas određuju prema svetu, u tom smislu da nešto doživljavamo kao poželjno ili nepoželjno, izvorni geštalt, smatrao je da su osećanja pokretačka snaga koja stoji iza svih naših akcija. Na primer, radost stoji iza akcije posezanja, a strah iza akcije bega ili borbe. (Perls, Naranho) Stoga ekspresija osećanja njihovim pretvaranjem u akciju (započinjanje akcije) u geštaltu ima vrlo cenjeno mesto.

Učitaj još

Edukacija u psihoterapiji – Edipov kompleks – Elektrin kompleks – Ekstrem

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Ekting aut (nesvesno odigravanje) – Efikasnost – Ego ideal

* u pripremi *

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Reči na slovo F

Figura – Frustracija – Fenomenološki pristup – Fiksirani geštalt

Figura

Kada u psihoterapijskoj seansi osetimo da energija/uzbuđenje raste, kada se doživi zainteresovanost, kada nešto snažno privuče našu pažnju, tada kažemo da smo pronašli figuru od značaja. Čitav psihoterapijski proces može se posmatrati kao proces traganja za figurama koje imaju moć da u nama, u datom trenutku, kreiraju uzbuđenje.

U obilju sadržaja koji se u terapiji nude i u obilju pravaca kojim možemo krenuti, prepoznavanje figura koje imaju energiju od presudnog je značaja za doživalj kvalitetnog terapijskog kontakta između terapeuta i klijenta.

Često je misao terapijske veštine upravo u tome da terapu pomogne klijentu da prepozna i izrazi svoje autentične potrebe tako što će od njih napraviti figure, tako što će ih prepoznati i osvetliti pažnjom. Autentične i domente potrebe pretavaju se u figure s izrazitom vibratnošću i mi se ponovo osećamo živim.

(…)

Frustracija

Da bi opstao u sredini, organizam mora zadovoljavati svoje potrebe. Organizam, međutim, ne može sam iz sebe zadovoljavati potrebe. Ono što će zadovoljiti njegove potrebe, na primer hrana, nalazi se u sredini. Da bi zadovoljio svoje potrebe organizam mora posegnuti za sredinom. Na primer da bi zadovoljio glad čovek poseže za voćem. Ovo posezanje možemo nazvati akcijom. Međutim, oni elementi sredine koji bi zadovoljili naše potrebe nisu uvek lako dostupni. Na primer, voće se može nalaziti na visokim granama drveća. Akcija koju je potrebno preduzeti da bi se potreba zadovoljila, nekada je prilično komplikovana. Ometanje naših impulsa od strane sredine stvara frustraciju.(…)

Fenomenološki pristup

Kada u ovim tekstovima govorimo o fenomenološkoj perspektivi, želimo da kažemo da je to perspektiva običnog, svakodnevnog iksustva. Iskustvo, jednosvno opisano, svakondveno, bez intepretacije, to je dakle prvo značenje reči fenomenološki pristup u GT.

Reč fenomen znači pojava. Želi se reći da kada se nešto pojavljuje uvek postoji i subjekt kome se ta pojava pojavljuje. Pojava je pojava tek kada ima ko da tu pojavu doživi. Pojave su takve kakve jesu, ne po sebi nego upravo za nas. Voda nije hladna ili vruća, pitka ili zagađena, prozirna ili mutna po sebi, već za nas. Nama je hladna ili vruća, za nas je pitka ili zagađena, našem oku je prozirna ili mutna. Mi smo deo pojave. Mi smo deo onoga što opažamo, osećamo, poimamo.

Kako je to važno? Prvo, mi ne možemo pristupiti samoj stvarnosti, već samo i jedino našim doživljajima. To znači da se na terapiji nećemo baviti utvrđivanjem istine, nego ekspresijom doživljaja. Nećemo se raspravljati sa našim klijentom oko toga da li je njegov postupak sebičan ili nije, već ćemo ići za njim, podržavajući da još više izrazi svoj doživalj koji je opisao kao sebičnost.

Drugo, ni mi sami nećemo se, osim u nekim specijalnim slučajevima, pitati da li je nešto istina ili ne, nego ćemo pratiti naš doživljaj. Moja opažanja (vidim osmeh na tvom licu), moje senzacije (i osećam toplinu u grudima), moje emocije (osećam radost), moje intonacije (želim to da ti kažem), i moje akcije (izražavam, sebe), biće način na koji, kao geštalt terapeut postupam.

Treće, iskustvo pokazuje da moji stavovi, moje ideje, odnosno moja uverenja, moje pretpostavke i predrasude, mogu biti od velikog uticaja na ono što vidim, na moje senzacije, emocije, akcije. U geštalt terapiji, koristiti fenomenološku metodu, znači osvestiti, staviti u zagrade, ostaviti po strani, koliko god je to moguće, naša uverenja, pretpostavke, predrasude, i prepustiti se čistoj, predrefleskivnoj, instiktivnoj, intutivnoj, telesnoj, estetskoj (čulnoj) impresiji.

Ovaj, upravo fenomenološki način bivanja treba da nam omogući da budemo u kontaktu sa svojim čistim doživljajima, pre nego ga naša uverenja, pretpostavke i predrasude iskrive. Veruje se da ovakav način bivanja ima veliku dijagnostičku i uopšte terapijsku vrednost.

Učitaj još

Fiksirani geštalt

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Falusna fiksacija – Fidbek

Frustracija

Da bi opstao u sredini, organizam mora zadovoljavati svoje potrebe. Organizam, međutim, ne može sam iz sebe zadovoljavati potrebe. Ono što će zadovoljiti njegove potrebe, na primer hrana, nalazi se u sredini. Da bi zadovoljio svoje potrebe organizam mora posegnuti za sredinom. Na primer da bi zadovoljio glad čovek poseže za voćem. Ovo posezanje možemo nazvati akcijom. Međutim, oni elementi sredine koji bi zadovoljili naše potrebe nisu uvek lako dostupni. Na primer, voće se može nalaziti na visokim granama drveća. Akcija koju je potrebno preduzeti da bi se potreba zadovoljila, nekada je prilično komplikovana. Ometanje naših impulsa od strane sredine stvara frustraciju.(…)

Frustracija

Da bi opstao u sredini, organizam mora zadovoljavati svoje potrebe. Organizam, međutim, ne može sam iz sebe zadovoljavati potrebe. Ono što će zadovoljiti njegove potrebe, na primer hrana, nalazi se u sredini. Da bi zadovoljio svoje potrebe organizam mora posegnuti za sredinom. Na primer da bi zadovoljio glad čovek poseže za voćem. Ovo posezanje možemo nazvati akcijom. Međutim, oni elementi sredine koji bi zadovoljili naše potrebe nisu uvek lako dostupni. Na primer, voće se može nalaziti na visokim granama drveća. Akcija koju je potrebno preduzeti da bi se potreba zadovoljila, nekada je prilično komplikovana. Ometanje naših impulsa od strane sredine stvara frustraciju.(…)

Comments are closed.