asked 10 years ago Zdravo. Imam 21 godinu. Ne ličim ni na šta, ne mogu da nadjem posao i zasrao sam fakultet. Imam par prijatelja ali šta oni mogu da urade, imaju svoje probleme i živote. Zašto se samo ne bih pustio sa zgrade da padam sa 20og sprata? I onako ću da umrem jednog dana. Možda nije toliko. Potpuno sam sam. Bez budućnosti. Bez samopoštovanja.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo!
Izvinjavam se što si dugo čekao na odgovor.
Ja o tvojoj konkretnoj situaciji ne znam ništa tako da je sve što mogu reći dosta uopšteno.
Zaista mislim da si ti jedini koji može dati odgovor na ovo pitanje. Svako je sam u pozvanju da se bori za smisao svoga života i spoznaju da ga je vredno živeti. Mislim da svako ponekad postvi pitanje koje ti postavljaš jer život je zaista sve samo ne dolina posuta ružinim laticama, a usamljenost koju u životu sretemno zaista je velika i hladna kao svemir.
Uprkos tome verujem da je naša dužnost da ga živimo kako znamo i umemo i da nemamo pravo da onima koji nas vole nanesemo tako razarajući bol, čak ni ako oni ne umeju da nas podrže i pokažu svoju ljubav. Čak i nema nikoga ko nas voli, verume da je naša dužnost da živimo život koji smo dobili prema onima koji su nam ga dali i koji su nas barem nekada voleli.
Moje lično iskustvo je da stanja bola i očaja prođe, čak i ako mogu potrajati godinama i da se neki putevi ipak otvore ako nešto pokušavamo.
Nemački psihijatar jevrejskog porekla Viktor Frankl napisao je interesnatnu knjižicu pod naslovom “Zašto se niste ubiti” koja nas iz jende specifične perspektive povezuje sa snagom života u nama svedočeći o vrlo dramatičnoj i beznadežnoj situaciji kao što je zatočeništvo u necističkom logoru. Preporučujem je, meni je bila značajna.
Ako ipak proceniš da ne možeš da izdržiš, veoma je vežno da zatražiš pomoć stručnih lica i podeliš sa njima svoju muku. Na raspolaganju su ti takoše i SOS telefoni, možeš ih pronaći na interenetu.
S poštovanjem, Nikola