Poštovani,

Veze za nas imaju mnogo značenja. One nas uče da pregovaramo razlike i prihvatimo da smo mi samo nesavršena bića isto koliko i partnerka/partner. Uče nas da prihvatimo i volimo druge takvi kakvi oni zapravo jesu, jer onda kada pokušamo da ih menjamo, veza jenjava; postavlja se pitanje – zašto menjamo ono što volimo, ono u šta smo se zaljubili? Ali mi kao ljudi imamo potrebu za perfektnošću, sigurnošću, trudimo se da druge promenimo načinimo ih što slučnijim nama i tu je možda najveća greška čoveka u vezi. Ali kako veze čine dva čoveka, potpuno je i normalno da one nisu savršene.

Veze nas uče da može da bude gotovo, one nas uče da pustimo ono što smo voleli i što čini nas. Da pustimo sve snove koje smo podelili i koje više nikada nećemo sanjati sa nekom drugom osobom. One nas uče da deo života gubitak. U vezama se možemo lako izgubiti, trudeći se da ispunimo očekivanja partnerke/partnera. Ali onda kada izgubimo sebe u vezi, tada to više nije veza, isto kao i pokušaj pravljenja savršene osobe pored sebe. To je tada jednosmerno gledanje u ogledalo.

Ljudi u veze ulaze da bi se podržali, da bi podelili, da bi dali i da bi uzeli, jednu čoveku najvažniju energiju – ljubav. Ona je sama po sebi mistična, ponekad teška, tužna, bolna, ponekad prelepa, idealna; a kako čini osnovu veze, nije li normalno da i veza bude tako zbunjujuća i burna?

Kako se vi ponašate u vezi, najbolji je putokaz za vas. Verovatno takvo ponašanje možete generalizovati na ljude uopšte. Stoga razmislite šta vam je teško u tome da date sebe? Odakle potiče strah iza toga? Da li ste ikada bili razočarani toliko da ste odlučili da ne možete drugima da priuštite sebe? To je sve u redu. Jer to su pozivi duše na samospoznaju, ali i njeni načini da sebe sačuva kroz kreativnu adaptaciju. Za vas postoji smisao u tome – gledajte u njega aktivno. To najčešće mogu da budu toliko duboke anksioznosti, koje nikada nećemo moći da prhvatimo, te su anksioznosti često veće i od nas sami, a svoj koren vuku iz kolektivno nesvesnog – anksioznosti koje možda ima svaka osoba na ovom svetu. Medjutim, verujem da od čoveka do čoveka, tj. od naših duša zavisi na koji će naćin odlučiti da sa tim anskioznostima žive. Opet kako god da se pokaže, to je normalno.

Podržite sebe posmatranjem vašeg skripta, vaše životne priče napisane još u ranom detinjstvu, Šta pokušavate da dobijete “teranjem” ljudi od sebe? Kako se osećate kada se veza završi? Da li možete da se setite tog osećanja i u drugim situacijama? Šta za vas znači potpuno se predati?

Srdačno,
Ognjen Vukotić