Usamljnost 2016-04-12T15:37:16+00:00
asked 5 years ago

Postovani,
Moj veliki problem je usamljnost. Imam 59 godina, odraslog sina koji se nedavno odselio I zapoceo svoj zivot tako da sam ostala sama u velikom stanu koji boli od tisine.Pre par godina sam prestala da radim u firmi ,novcanih bruga nemam al nemam nikoga sa kim bih podelila svoje dane.Dugo sam sama, tesko je upoznati nekog u ovim godinama.Nisam od onih koji sede, provode dane pred televizorom, naprotiv.Mnogo citam, imam sirok krug prijatelja, izlazim u restorane,pozorista, putujem ali nikako da pronadjem ljubav.Mladolika sam, vesela, zdrava.Sem malo bora imam fuguru kao devojka od bavljenja sportom u mladosti.Spontana sam, otvorena..negovana.Nije da nema situacija da dodje do upoznavanja jel izgledan mnogo mladje, al kad cuju koliko imam godina odmah se promeni situacija.Muskaraca kao da nigde nema.Od prica da se ide u plesne skole, kurseve jezika ili izlete nema nista.I tamo su samo usamljene zene kao I ja.Tuzno mi je tesko kad gledam parove oko sebe u prodavnici, na odmoru.Zene kako besne na svoje muzeve a ne znaju kako je onima koji bi sve dali da imaju nekog pored sebe.Ne mogu vise da idem sama na more, da setam sama zato sto moje dugarice mrzi da se obuku I izadju.Po nekad se osecam kao devojka zarobljena u telu odrasle zene.. sve me zanima,pratim muziku, filmove, FB.Moja generacija je upala u neku monotoniju a ja ne mogu tako da zivim.Ne umem I necu.Znam da je ovo problem svih danas, otudjeni smo pa I mladi jedva nadju nekog.Imate li neki savet.Mnogo mi je tesko da budem vise sama, dan nekako prodje al noc resko…cutim..borim se da ostanem ono sto jesam.Kako dalje,mnogo dugo ovo traje.
Hvala..oprostite na duzini pisma…

)

4 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 5 years ago

Poštovana,

Možda je vaš život zapravo ispunjniji od mnogih drugih života onih koji imaju partnera.

Osim uobičajnih saveta da se traga za višim smislom naizgled besmislenog iskustva ili sudbine ja drugog saveta nemam. Osim toga tema samoće veća je od nas, velika je kao i sam život i smrt i nedokučiva je i osećam potrebu da pred njom budem skroman.

Imam za vas samo misli koje je u meni ova tema pokrenula.

Možda vas samoća sprečava da vidite da je čovek zapravo sam i usamljen čak i kad živi u zajednici. Možda živeti dalje znači idealizovati i možda je dobro da ostajemo verni svojim snovima. Možda živeti znači sanjati i nadati se. Možda u snovima i nadama osim tuge i čežnje takođe ima toplote i smisla.

Srdačno,
Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 5 years ago

Poštovana gospođo,

Ja imam trideset godina, muža i ćerkicu, lep brak, a opet se osećam usamljeno. Mislim da jednostavno ima nas koje taj osećaj prati uvek. Imam prijateljicu Vaših godina koja nikad nije bila udata, niti ima partnera, ali kaže da je sasvim zadovoljna tim, da joj to nikada nije falilo u životu.

Ne znam zašto sam Vam ovo napisala, jednostavno sam osetila potrebu da Vam kažem da i mi koje vidite kako prolaze sa muževima i kako Vi kažete ni ne znaju kako biste Vi sve dali da imate nekoga, često i sami imamo taj osećaj praznine i usamljenosti i pored bodrog braka i partnera.

Jednom mi je neko rekao da ljudi koji puno misle puno pate. Možda je to tačno, ali i da patnja je deo nas, samih i u sobi punoj ljudi…

)

Psihoterapeut Team Staff answered 5 years ago

Draga gospođo,

Oni koji su zauzeti želeli bi da budu sami, a oni koji su slobodni dali bi sve da budu pored nekog.

Moj savet za Vas je da se opustite! Stvari će početi da Vam se dešavaju kada budete prestali da razmišljate o tome. Odustanite od svog zacrtanog cilja i jednostavno uživajte. Desiće Vam se ljubav kada budete to najmanje očekivali.

Puno pozdrava!

)

Psihoterapeut Team Staff answered 5 years ago

Hvala vam na podrsci I lepim recima.Ova tema nas sve dotice, to vidim svuda oko sebe.Znam da je razlika biti sam I usamljen.Samocu podnosim I umem da zivim sa njom. Cak volim I tisinu I mir svog stana, svoje vreme I male radosti.Ali usamljenost mi je teska, volim da budem tu za druge da podelim neke lepe trenutke sa njima.Sebicno mi je da zivim samo za svoje zadovoljstvo.Mi smo drustvena bica..treba nam osmeh, zagrljaj.Hvala draga mlada zeno na lepim recima.Znam taj osecaj, neki od nas ga nose kao deo sebe I sa kim god bili to se ne menja.Hvala I za drugo pismo, znam da uvek zelimo ono sto drugi ima I izgleda nam uvek bas to bolje.Doci ce ljubav…dugo je cekam . Pitam se hocemo li se prepoznati..Ako je ovo nekom jos pomoglo onda mi je drago.Sve sto radimo a nije iz ljubavi prema drgima..uzalud nam trud…pozdrav!

)