asked 9 years ago Pozdrav.
Od detinstva patim od nekoliko psihickih poremecaja: depresije, socijalne fobije, hipohondrije, doktokrka mi je postavila dijagnozu da svi ti problemi dolaze kao rezultat emotivne labilnosti.
medjutim, koliko god ba bih se borio sa tim problemima, oni izazivaju druge probleme.
Odbacen sam od dobrog dela okoline. Zbog mog stanja ne mogu da se zaposlim, niti bih bio u stanju da radim klasican posao u guzvi i sa odgovornoscu. Pokusavam da nadjem posao koji bih mogao da radim, to u ovoj situaciji tesko ide, a okolina me stalno optuzuje da sam neradnik, iako stalno pokusavam da nesto radim.
Jos veci problem je sto u ovakvim problemima ne mogu da nadjem devojku i zasnujem porodicu. Dva puta sam pokusao da imam vezu i oba puta sam odbijen i ostavljen. kada sam shvatio da necu imati porodicu, stanje mi se pogorsalo i pao sam u tesku depresiju. Meni zivot bez srodne duse nema smisla.Toliko sam se razocarao, da sam dosao na ivicu samoubistva, morao sam da se obratim centru za prevenciju sa kojima sam mesecima bio u kontaktu.
Sta da radim, svaki savet je dobrodosao.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Prvo odbacite “mentalitet žrtve”, koji vas sprečava da napredujete. Samo razmislite o tome koliko biste više dobili od samog sebe, koliko biste više dobili i od sveta oko vas, samo kada za početak ne biste na sebe gledali kao na iscepanu kesu, koja viori na vetru, već kao na čoveka, u nekim (koliko mi se čini) već normalnim godinama, koji je sposoban, željan uspeha i rada da bi došao do bolje verzije samoga sebe. Zar to ne zvuči bolje?
Nemojte birati lakši put. Iskreno, ubiti se je prelako, isto kao i sedeti za kompjuterom i gledati seriju o momku koji je uspešan sa devojkama ili čitati knjige o tome, a da nikada ne izadješ iz kuće i zapravo pridješ nekoj devojci koja ti se dopada. Lakše je sedeti na fejsbuku nego završavati radove za fax, lakše je prespavati hladno jutro, nego ostati dosledan sebi i izaći napolje na trening.
Veoma mi je krivo što je okolina bezobrazna prema vama, to je baš teško. Ali istina je, da je okolina gadna prema svima, ko svoje vrednosti ne nalazi u sebi. Ne treba vam podrška okoline, ona je ok i može dobro da dodje, ali ne treba. Isto tako, da li vas boli što okolina smatra da ste neradnik? Da? Kako vam zvuči da vi niste ta okolina, niti je ta okolina vi? Stoga, je potpuno apsurdno slušati okolinu i dozvoliti joj da utiče na vaša psihička stanja. Jedna od bitnih mantri uspeha je – Ne zanima me šta drugi misle. Tačka.
Kada vas ne bude zanimalo šta drugi misle, onda ćete mnogo vrednije i ornije tražiti posao, jer neće biti tih uspona i padova u vašem psihičkom stanju koje okolina kod vas doprinosi. Ne samo kod vas, već kod 90% ljudi na ovom svetu. Ne znamo da živimo kvalitetno i navučeni smo na depresiju i poznato, što nam daje neki konfor.
Dakle zaključak je. Imate dijagnozu, super, to ne znači da ste nesposobni. Nemojte se identifikovati sa njom. U stanju ste da uradite sve što poželite. Zaj*bite okolinu i vaš ograničavajući stav prema sebi i izadjite napolje. Grabite za taj posao ako želite da ga imate, nemojte noćima spavati dok ne završite ono što želite, ako je potrebno. Ako je devojka problem, radite na svojim socijalnim skilovima. Izadjite napolje, predstavljajte se nepoznatim ljudima, prilazite nepoznatim devojakama, izlazite sa svojim prijateljima. Biće teško na početku, kunem vam se da hoće, dolaziće te u trenutke kada pomislite da je bolje da se vratite vašem tugovanju i žaljenju sebe, ali tada je potrebno samo da pogledate sebe u ogledalu i da izadjete.
Neka vam ovaj dan bude početak vašeg cvetanja. Počnite da radite na sebi. Da rastete i da se razvijate kao osoba. Da ne razmišljate – To nisam ja, šta će drugi reći?
Ukoliko vam je potrebna pomoć, krenite na psihoterapiju ili seminare ličnog rasta i razvoja koji se održavaju širom Srbije. Na internetu postoje mnogi sajtovi i klipovi koji vam mogu pomoći na vašem putu.
Biće teško, ali izdržite, a samim tim što ste se obratili psihijatru i centru za prvenciju, pokazuje vašu želju za životom. Imate to u sebi.
Srdačno,
Ognjen
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Sve sto ste nabrojali, ja sam pokusao i stalno se trudim da to postignem.
Od kad znam za sbe radio sam razne poslove, ni jednog posla se ne stidim i to mi dobro ide. Problem je jedino u redovnom radnom odnosu. nasao sam mogucnos koja bi mogla da omoguci posao, ali jos nisam siguran da ce mi uspeti.
Nisam osoba koja samo sedi za komjuterom , gleda serije i samosazaljeva se, naprotiv. Cesto sam okarakterisan bas kao sto ste me i vi okarakterisali, to me dosta sprecava da se posvetim lecenju, jer se plasim da cu naici na nerazumevanje i da ce lekar pokusati tzv silom da prevazidjem problem, sto bi mi moglo pogorsati situaciju.
Jednom sam citao tekst nekog starog doktora, koji je za fobiju rekao: Ako ti je jedan put neprohodan, nadji put kojim mozes proci. Taj metod u fobiji pomaze, jer se fobij ne moze silom prevazici, moze se napraviti prividno stanje da se prevazisla, ali to vodi u jos veca ostecenja itakve osobe cesto na kraju fatalno zavrse, imao sam takav slucaj u okolini.
Pokusavao sam da nadjem devojku vise nego iko drugi, dvaput mi je uspelo, upocetku sve bude u redu, ali kada vidi da moja finansijaska i porodicna situacija nije naajbolja i da imam problem psihicke prirode, tu je kraj. danas su na ceni ljudi koji imaju besna kola, puno para, koji su ”zestoki momci”, a obicni momci, pa jos sa problemima, nemaju sta da traze.