asked 8 years ago Dobar dan…u braku sam nekih 26 godina,imamo sina 24 godine i cerku od 22 koja se udala, u kuci su samo svadje ,sta god kazem ja gresim i to je odma napadanje na mene…gde se skinu tu ostave,gde se izuju isto tako,ako im kazem jakne stoje u ormanu,cipele u cipelarniku odma pocinje svadja da meni sve smeta,kod sina dodju drugari,piju kapucino,sok i on po osam dana ne skine te solje i case za pranje,,,posto mene sin ne postuje ni malo,muza molim danima da sa njim poprica o zivotu o svemu (molila sam to i ranije),muz samo kaze hocu i na tome se zavrsi…primer sin je zaposlen ima oko 25000 dinara,7000 daje u kucu,a ostalo potrosi za dve eventualno tri nedelje,ja opet kazem muzu da mu skrene paznju,neka ostavi od svake plate bar 1000 sa strane,i opet ja ispadnem luda,sin samo govori kako ce da preuredi svoju sobu,al od toga jos nista nema,hteo je da kupi klimu,zamolio je babu tj moju svekrvu da mu ona digne na rate jer on ne moze,a on ce njoj da odplacuje,ona da bi bila dobra baba odma ga je castila,a nije svesna da sa tim od njega niti ona niti muz prave coveka…na zalost ja nisam uspela da se zaposlim i ukucani su svesni da ja nemam kuda,a posto zivimo na selu,moje je da kuvam,perem,spremam,sklanjam za njima i pravim u nenormalnim kolicinama sokove,pekmeze i zimnicu,,,muzu je najbitnije da se ima sta pojesti,a to sto za 26 godina braka nismo nigde otisli ni na dva dana to nije bitno,,,molim ga da idemo kod psihoterapeuta,odgovor je bio ja smatram da sam ja normalan ,meni psihijatri nisu potrebni,molila sam da idemo u bracno savetovaliste ,dobila sam isti odgovor,,svesna sam ako ostanem u ovom braku da sam sebe zakopala,a isto sam tako svesna da nemam gde,imam zive roditelje i veoma bolesne koji sve hoce prihvatiti al moj razvod nece,niti imam tamo uslove za zivot….mogla bih roman da napisem,al i ovo sam nekako u kratkim crtama ispisala…ocekujem odgovor…
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Mislim da je pisanje takvog romana dobar izlaz za vaš duh.
Sitaucija, kako ste je opisali deluje bezizlazno. Da li mislite da su promene moguće s obzirom na odraslog sina i odralog muža? Da li postoji nešto što Vi možete da učinite osim da ih molite? Da li nekako možete stvari više da prilagodite sebi, ali ne tako što ćete od njih tražiti da rade drugačije ili da rade stvari koje ne rade, nego tako što bi ste Vi promenili nešto od načina na koji radite i funkcionišete? Npr. manje ručkova i manje pekmeza a više vremena za vaš roman. Šta se desi kada zamislite tu situaciju? Da li vam je teško da izdržite pritisak druge strane? Da li imate grižu savesti? Šta se događa sa vašim osećanjima vrednosti i korisnosti?
U odgovorima na ovo pitanje krije se vaš deo odgovornosti za brigu o sebi. To je onaj deo koji nigde nisam osetio u vašem pismu.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Godinama sam ja pokusavala da i muzu i deci kazem gde grese,al deca u muzu vide sve bas zato sto im sve dozvoljava,a ja ispadam kao maceha…mislim da je najveci krivac to sto je muz odrastao sa babom i dedom jer su njegovi razvedeni i njega je majka dala njenim roditeljima,i sad on ono sve sto nije imao dozvoljava deci,a uporno mu govorim da na taj nacin samo ih kvari,,,cerka nam je srednju zavrsila odlicnim uspehom,molila sam je da ide na fakultet,al ona je odlucila udaju i muz je to prihvatio…pokusala sam i manje ruckova i manje pranja i spremanja,nista se nije promenilo…ne trazim ja dlaku u jajetu,al neki normalan odnos mora da postoji…
u nasoj kuci ne postoji ono jednom mesecno ispijanje kafe sa drugaricama,niti on kad ode sa kolegama na kafu,jednostavna takva je okolina…
zamislite 26 godina braka i svaku novu godinu prespavati i sve praznike,,,
muz i kad je u kuci ,a to je uvece u 19h il 20h il 21h (zavisi kad sta radi),on umesto i to malo vremena da provede sa mnom,uzme daljinski i nadje NF filmove il poput takvih filmova i gleda,tako i zaspe,,,
sama se sebi divim da nisam vec svisnula sa zivcima…
kakav je to covek koji ne zapeva,koji ne slusa muziku,koji nema sta da prica sa zenom,a i kad bi poceli da pricamo bilo sta pretvori se u svadju,jer uvek sam ja ta koja sve gresi,,,pa da sam najludja bar nekad bih bila u pravu !
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Ja se samo pitam šta je Vama trebalo da 26 godina ostanete tu, i da sad budete tako ojađeni i nesrećni.
Zašto niste preduzeli neke korake kad je prvi put počelo da vam smeta to što ne radi ništa, to što neće da se druži i da ide negde za Novu godinu… Prešli ste preko svega toga, jer ste se nadali nekim magičnim promenama…
Bojim se da je sad kasno da se on promeni.
Imate mogućnost da se vi promenite, da to prihvatite i pravite se srećni i zadovoljni zauvek.
Ili da odete.
Niko na svetu ne treba da zivi tako. Zasto ste vi mislili da to morate da prihvatite? Zasto ste cerki dali primer kako brak treba da izgleda?
Tuzno.