Pozdrav postovani,
naime imam veliki problem, pa da krenemo od pocetka. Imam 23 godine i vec sam 2 godine u braku sa covekom starijim 6 godina, bili smo u vezi dodatnih 5 godina, jos uvek nemamo decu. Problem je prvenstveno moja nesigurnost, i ljubomora. Imam jos od detinjstva problem sa nesigurnoscu (nestabilni porodicni odnosi) i potrebu da me neko zastiti od svih problema. Upoznala sam svog sadasnjeg supruga sa svojih 16 godina, bilo je to nesto divno sto mi se dogodilo, on je bio taj koji me je voleo i stitio na pravi nacin, veza nam je bila prelepa, dobijala sam paznje u izobilju, bilo nam je zaista divno. Nakon braka sustinski se nista nije promenilo, on je po prirodi pazljiv, mi smo uvek imali nezan odnos, provodili smo sve slobodno vreme zajedno, ali bukvalno nismo se odvajali jedno od drugog, sada smo takodje stalno zajedno osim kada smo na poslu, ja sam prakticno zavisna od njega. Imam neopisiv strah od toga da cu izgubiti njegovu ljubav da mi bas sve predstavlja pretnju. Pravi problemi su nastali kada sam u decembru slucajno otkrila da gleda porno sadrzaje na internetu kao i neke izazovne zene, to me je mnogo pogodilo samim tim sto nikada kada smo skupa ne komentarise druge devojke, cak stalno negde istice da ga to ne zanima (sada vidim da je to zapravo kamuflaza). Svjesna sam da to nije problem samo po sebi, ali meni stvara nemir i strah da u stvari on nije sa mnom onakav kakav je zapravo.Od kada sam otkrila navedene cinjenice, postala sam jako naporna, stalno vodimo neke razgovore koji nas oboje iscrpljuju a posebno njega. Sustina je u tome da popravimo nase odnose, povratimo bliskost, koju smo u prvoj godini braka poprilicno izgubili. Meni je ova situacija samo otvorila oci da se mi vise ne trudimo jedno oko drugog, sto ja smatram neophodnim, a on opet kaze da smo mi sad zajedno i to je samo po sebi dovoljno, prosto nismo toliko zanimljivi jedno drugom i njemu je to ok. Znacajno se smanjilo njegovo interesovanje za mene i vidim da sam mu jako naporna, cak se bojim da me vise uopste ne voli. Sexualne odnose smo popravili, da ne bi vise imao potrebu za pornografijom (bili su znacajno ugrozeni, za sta smo oboje krivi, jer smo se nakon braka uljuljkali u neku svakodnevicu), ali i ti nasi sadasnji odnosi, koji su ok, nekako su usiljeni i stalno se ocekuju, nema spontanosti i strasti koja ce dovesti do njih. On tvrdi da je to zato sto ja stvaram pritisak, ali ja mislim da je ta strast i pre ovoga bila izgubljena.
Sve u svemu, ja se uporno borim sa sobom i trudim se da ne mislim o svemu tome, da pustim stvari, da ga malo popustim i da vidi da mu nisam za vratom. Ali uporno padam, kad god naidje talas ljubomore ja ne mogu da odolim a da ga ne gnjavim, prosto osjetim ogroman strah i panika me uhvati. Otprilike znam da sam izgubila dostojanstvo sto puta do sada i da me on vise ne ceni, jer ocito ni ja sebe ne cenim, ali ne mogu nikako sama sa sobom da se izborim i da stanem tome u kraj. On je po prirodi pomirljiv, znam da me nece ostaviti, pricali smo sto puta, istice da je problem samo u meni i da ga moram resiti. Par puta sam otkrila da me je slagao za neke sitnice, kaze mora jer ga stalno proganjam. Ali i pre, u pocetku veze sam primjetila da neke stvari slaze, to su zaista gluposti, znam kada prica sa drustvom takodje da izmeni pricu bez ikakvog razloga. Kaze da je to onako bezveze, da nema nikakav razlog i da je to sasvim bezazleno.
Uzasno se brinem da je bas to sto se predstavlja kao dobar muz, veran, odan i sl. zapravo prikrivanje njegovih pravih zelja i potreba. Bojim se da je mozda mnogo drugaciji od onoga kako sam ga ja vidjela i kako je zeleo da ga vidim.
Svesna sam da je osnovni problem u mom gusenju veze i ono sto je sada primarno jeste, kako da izgradim kakvo takvo samopostovanje i da prestanem da ga gusim, da ga pustim da dise, pa da vidim kako ce se stvari razvijati. Bojim se te hladnokrvnosti, bojim se da ce nam odnosi ostati samo rutinski (smatram da on ne bi odlucio da se rastanemo cak i kada ne bi bio srecan), da nece vise biti te bliskosti i iskrenih osecanja, kojih sada nema definitivno. Znam da mi govori da me voli s mukom, zato sto mora, znam da mu je naugodno svaki put kada imamo neki bliskiji kontakt, osim sexa. Ne osjecam vise njegovu ljubav i to mi samo odmaze u oslobadjanju od ljubomore, samim tim i oslobadjanju njega od ove torture. Bojim se da me vise nece zeleti, cak i da potpuno promenim nacin ponasanja, bojim se da ce mu biti svejedno! Znam da bez obzira na to ja moram da se oslobodim takvih osecanja, zbog sebe, ali ja sada samo mislim kako sam ga izgubila i da mu uopste nije stalo, sto trenutno verujem da je istina, samo ne znam da li ce to trenutno biti zaista trenutno. A verovatno ne mogu ni znati.
Samo mi treba neki konkretan savet, postoji li nesto konkretno sto treba da radim ili ne radim kako bih malo dosla sebi i odmorila mozak od ove konfuzije?
Zelim da nam bude lepo, da budemo srecni, bez ovakvih trzavica, osnovni problem je u mojoj zavisnosti i nesigurnosti, koja je ocigledno proizvela dobar deo njegove nezainteresovanosti i udaljavanja, ali takodje mislim da je jedan deo i sama njegova nedovoljna zelja da bilo sta promeni. On uopste ne vidi bilo kakav problem medju nama, osim moje ljubomore (sasvim moguce da je i u oravu), ali on jednostavno ne zeli da se zamara time i pusta me da se borim kako znam.
Bez obrira na sve, mislim da on ipak mora malo vise interesovanja i truda da ulozi u citav nas odnos, i pre ovih problema sam to nagovestavala i to mi je smetalo, sve u vezi mene se podrazumeva i nikakav napor nije ulagao, otprilike ja sam uvek na raspolaganju.
Postoji tu milion situacija na osnovu kojih sam ja shvatila da je on u sustini dosta nezainteresovan, ali nema mesta ovde za njih, ovo je najkrace sto sam mogla!