asked 10 years ago
Poštovani, imam sledeći problem sa svekrvom. Da napomenem da sa suprugom živimo odvojeno od svekrve, mi u porodičnoj kući, a ona u svom stanu, nedaleko od naše kuće. Prje nego smo se uzeli moj suprug je donio odluku da njegova majka kupi stan a da mi porodičnu kuću renoviramo i prilagodimo nama.Kad je krenulo renoviranje, ja sam se bacila u totalno sređivanje, jer je kuća jako bila zapuštena, primijetila sam tada da se moja svekrva ne raduje tome. Stalno bi dolazila zapitkivala gdje je šta ostavljeno, ostavila je nešto svojih stvari u sobi. Uneprijed mi je saopštila nasamo da je to njena kuća, da je dio kuće njene kćerke (iako ista takođe ima 2 stana), te da ja ne mogu promijeniti baš sve u kući, jer su tu ”nekada živjeli ljudi”. Stalno bi nešto prigovarala kad bi došla, sve do trenutka kad sam riješila da joj ukažem na to. Onda je nastalo nerazumijevanje, ona je ispala žrtva, a na novopečeni, tek pridošli član koji ne može da se miješa u porodične stvari. Ja sam htjela prvatno da živim sa suprugom, ali ona nije dozvoljavala. U kući se žne osjećam prijatno, osjećam se svezanom, a moj suprug grca i ne zna kako majku da dovede u red i zatraži joj punu slobodu u donošenju odluka. Molim Vas za savjet. Da li tražim previše ako želim svoj život da živim na način kako ja smatram da treba, bez suvišnih ”dobronamjernih”savjeta koji meni idu na živce?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Mislim da je mogućnost ove vraste pomoći iscrpljena i da sam učinio za vas ono što je na ovaj način bio u mojoj moći.
Na vaša pitanja da li da učinite ovo ili ono ja ne mogu dati odgovor jer bih time preuzeo na sebe odgovornost koja mi ne pripada. Mislim da i nije naročito značajno da li ćete u konkretnoj sitaciji učiniti ovo ili ono, ne verujem da bi jedan ili drugi vaš izbor mnogo promenio stvari.
Jedini put koji vredi je samospoznaja, rad na sebi, rad na našim važnim procesima i odnosima (sada je jasno da se ispod problema koji ste naveli korju zapravo problemi u vašem odnosu sa supugom). Razmislite, šta bi bili vaši problemi da nemate probleme sa svekrvom? Važno je to što shvate da vas polje poziva da vaše granice budu jače, da budete u skladu sa onim što osećate, tražeći pri tome naravno i mesto razumevanja za druge. Razumeti druge i njihove želje i potrebe ne znači dozvoliti im da zbog toga prelaze naše granice više nego što je to nama prihvatljivo.
Rast i put ka promeni je spor, to je porces koji se odvija jedva prmetno korz naš rad na sebi. Možete angažovati nekog psihoteraputa da vam u tome pomogne i da bude uz vas.
Želim vam puno sreće!
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Draga devojko,
Tek posle nekoliko pisama shvatam da ti u stvari imas problem sa svojim suprugom. Majka je samo slucajno tu.
Tvoj supreug nije kadar ili spreman ili sposoban da postavi granice, a na tebe je pasivno/agresivan i ljut jer si ti pokusala.
Koliko ocigledno jos treba da bude da bi ti shvatila da je pravi problem on? Sta ti je jos potrebno da bi to uvidela.
Imas vise mogucnosti:
idi od njega, povedi decu za ruku, nadji stan i posao i pusti ga da uziva sa mamom
reci svekrvi da ti je zao, da si pogresila, i on ce se ponasati blago rezervisano ali onda ce sve biti u redu, do prve sledece prilike, koja ce doci veoma brzo, kad opet upadnes u duel sa njom.
Prihvati da je ona uvek u pravu, budi manja od makovog zrna i slusaj bespogovorno sta ti ona kaze da radis i kako da zivis (sutra sta deca treba da uce, rade, studiraju, koju suknju da obuces ili da li detettu dati sladoled kad ga boli grlo, da li da ides na more, s kim, kad… )bezbroj je primera koji ce ti pokazati da ona zna bolje i da treba da je slusas, ali ni to nece biti dovoljno jer ces uvek biti kriva za sve na svetu.
Dok on ne pusti maminu suknju, nema tebi zivota sa njim. Ako mozes muza za ruku, pa u svoj svet, ako ne… idi sama.
Zao mi je, ali ja to tako vidim.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Da,upravo tako. Nažalost,u ovoj situaciji je stvar eskalirala do mjere da se i sestra umiješala, jer joj smeta što sam joj ”uvrijedila majku”. Pale su velike uvrede na moj račun, nepristojne poruke i td. Uglavnom, suprug je konačno vidjeo da je nemoguće boriti se sa vetrenjačama te smo odlučili otići iz ove kuće. Kako će se stvari dalje odvijati,ne znam. Ali ovo je zaista nevjerovatne,za mene nepojmljivo. I ja to tako vidim,kao što ste napisali. Ne postoji kultura, mudrost sa kojom bi se mogli izaći na kraj sa nekim ljudima. Jednostavno šta god da uradite nije dobro. Tako da sam digla ruke. Djece nemam, još uvijek. Stigla sam i jednu trudnoću da izgubim. Moj suprug me želi zaštititi,ali pokušava da se ”ne odrekne” ni svoje sestre i majke (one su jedine što ima od familije), te sam iz ljubavi prema njemu pokušava da razumijem njegovo nastojanje da izgladi stvari.