Postovani, Ceo zivot bezim od emocija, svaku bol sam zataskala i nijednu do kraja i u potpunosti nisam prozivela pa samim tim ni prebolela. U meni ima puno tuge, bola i emocija koje cuvam u sebi oduvek, a znam da treba dopustiti sebi da osetis sve emocije pa tek onda ici dalje da bi neka bol ili trauma stvarno prosla. Pa mene zanima do koje granice treba ici i ustvari kako da znam kad je dosta? Trenutno sam upravo u jednom takvom stanju dusevnog bola i negativnih emocija i kao po obicaju imam potrebu da pobegnem i gurnem ih pod tepih, ali ne zelim to. Zelim da osetim sve sto treba da osetim i da prebolim to onako kako treba, a ne da mi se ponovo javi posle odredjenog vremena ili da zbog toga razvijam neka druga stanja i depresije. Jedina stvar koja me plasi je sta ako mi predje u naviku ovo stanje? Da li proziveti svoje emocije, boli i traume znaci pustiti da one prodju same od sebe, sta ako prodju za 5 godina, sta ako nikad ne prodju? Hvala, pozdrav