Postovani,

za godinu dana zivot mi se okrenuo naglavacke.Doslo je do raspada vanbracne zajednice iz koje imam devojcicu od 2 godine,par meseci kasnije moj otac umire iznenada,uz sve to tu je sudski postupak za starateljstvo nad detetom i krivicna prijava zbog nasilja u porodici.Sve to nije okoncano ni pravosnazno,a meni se cini da tonem sve dublje psihicki jer imam posao sto me jedino ispuni (pored deteta,naravno)tokom dana,ali i tu nailazim na nerazumevanje nadredjenog (zbog prirode posla moguce je odsustvovanje par dana,ali ne i neophodno s moje strane)da ne ostavljam malo dete bez majke,radno okruzenje tacnije ljudi su van svakog komentarisanja tako da se osecam ocajno i nemocno u svakom pogledu.Mislim da mi treba razgovor strucnjaka da prevazidjem stanje u kome se nalazim,jer cini mi se da ne mogu dalje,a opet zivim u maloj sredini gde se sve cuje,pa samim tim uz svu situaciju samo jos fali da ispadnem luda.Mislim da ni prema kome nisam losa kao osoba u nekoj drasticnoj meri,nikog necu da uvredim bez razloga,da omalovazavam sto se meni inace desava da mi ljudi rade.Znam da su ljudi danas bezosecajni,ali empatija je cudo. Unapred zahvalna na pomoci.
Ocajna