Pozdrav, U svom životu imala sam dosta problema i čim jedan rešim dolazio bi drugi, ali ovo je rupa na putu koju nikada nisam mogla da predjem. Imam 15 godina i treniram džudo. Znam kakav sam put odabrala, u smislu toga da se odričem svega (izlasci,slobodno vreme ,hrana..), ali ni u jednom trenutku mi nije bilo krivo. Zato često \”preterano\” treniram po nekih 2-3 sata dnevno. Ali ja volim da treniram jer to je jedini način da pobedjujem. Džudo treniram od svoje 11. godine, ali ceo život me je otac spuštao i kritikovao za svaku sitnicu non stop i to je mnogo uticalo na mene mentalno, ali vratiću se na tu temu kasnije. Ne bih mnogo da ga opisujem, ali on je perfekcionista i nekada je on sam bio košarkaš, više kao hobi čini mi se(mada nije uspeo uopšte u košarci). Često je jako bezosećajan i manipuliše ljudima tako što ih ubedjuje da nisu u pravu, a jesu. Odjednom je počelo da mu smeta to što treniram toliko i počeo je da mi preti da će me ispisati i da me neće voziti na treninge ako ne prestanem da radim vežbe snage toliko, trening džudoa mi je dosta daleko od kuće pa me on vozi( A što se tiče škole odličan sam djak, uglavnom imam sve petice i četvorke, retko poneku trojku) . Rekao je da smem da ih radim ali samo pod njegovim uslovom- da to bude dva puta nedeljno i sve kako mi on kaže, on misli da je to što ja radim neispravno i neadekvatno. Nije mi se svidelo da neko remeti moj mir i planove. To je kao začarani krug iz kog ne znam kako da izadjem, jer sam pod njegovim krovom, a ako ga ne poslušam neće me voditi na treninge uopšte. Inače imam tešku psihu i jako teško prihvatam promene, jako emotivno na sve gledam, samo što to ljudi oko mene ne vide, dobro sakrivam emocije. Na primer ovaj problem u svojoj glavi gledam kao na neki ogroman požar i pripadne mi muka kad god se prisetim tog prizora. Bila sam prošle godine prvak države što govori da se taj rad i isplatio. Ali sada svi očekuju od mene da ponovim isto, što mi stvara pritisak u vidu anksioznosti koju polako sve više osećam. Bojim se da su moje protivnice radile više od mene, da ću izneveriti sve koji su verovali u mene. Ubedjena sam da nema šanse da budem u top 3 ako radim po tatinom programu,mislim da je previše prosečno, previše malo za mene i zato se stalno nerviram jer ne znam kako da rešim taj problem, kako da mu dam do znanja da ja ne verujem u njegovu ideju. Oduvek sam bila povučena, rezervisana, mislim da je to iz razloga što me je tata stalno kritikovao i na pogrešan način savetovao pa sam mislila da sam najgora i da nikada neću uspeti, da imam previsoko mišljenje o sebi, da sam umišljena i da mi je glava često u oblacima. Imao je mnogo uticaja na mene sa obzirom na to da sam mislila da je problem uvek u meni i da je on u stvari u pravu. Često bih plakala sama u svojoj sobi (nikada ne plačem pred drugima) i pisala ono što me muči na papir. Zato i kada bi neko drugi počeo da me kritikuje meni bi se vratio scenario sa mojim ocem i uvredila bih se, iako je to možda bila pozitivna kritika. U poslednje vreme imam i suicidne  misli koje brzo prodju, ali imam preveliku tenziju i pritisak koji sam sama sebi stvorila. Pokušala sam da pričam o tome sa mojom mamom, ali ona je na njegovoj strani jer moj otac jednostavno zna sa ljudima, manipulator je i zna da ubedi. Ni sa drugaricama u školi ne mogu da pričam o tome jer mi je malo glupo + živimo potpuno različite načine života. Kada sam spomenula psihoterapiju roditeljima oni su počeli ironično da mi se smeju i rekli su \”šta tebi fali u životu\”. Tužno zar ne. Isto tako plašim se budućnosti. Ja u isto vreme kada treba da se obrazujem treba i profesionalno da treniram, jer u džudou karijere već počinju da se grade od 16,17-te godine otprilike. Plašim se da neću uspeti i da neću naći smisao u životu, da nikada neću biti srećna i ispunjena. Često se pitam da li ovo sve vredi, hoće li se isplatiti jednog dana? I još nešto, ne znam šta je to, ali kad god bi mi krenulo nešto na bolje u životu, ja mislim da dolazi posle toga nešto loše, i umesto da uživam u tim lepim trenucima ja čekam kad će da se desi nešto negativno, ne znam kako da prestanem sa tim.