Postovani, u braku sam 16 godina sa covekom koga volim i sa kojim imam dva sina. I sve bi sa nama bilo divno da se u nekom periodu nasih zivota nije javila njegova potpuno bezrazlozna ljubomora na tipa kojeg najiskrenije prezirem i koji me u zivotu ne interesuje, ali sa kojim sam nekada u mladosti imala jedan trenutak slabosti iy koje nije proiyaslo nista. To se sve desilo par godine pre nego i da upoznam sadasnjeg muza, a ja sam kao potpuno iskrena na pocetku nase veze ispricala sve o svojim ranijim simpatijama. I sve bi to bilo bajno i sjajno da u jednom trenutku se taj isti nebitni lik nije zaposlio u firmi u kojoj radim i ja. Naravno mene bas briga za to, sa njime se i ne srecem, ne preklapaju nam se ni poslovi, ni interesovanja, on ima svoju zenu, ja svoju porodicu i to je to. I apsolutno me ne zanima ni u kom segmentu zivota. Medjutim prvo je upucen da se javi mojoj sluzbi kako bi ga dalje preuzela druga sluzba. I  tu je kraj. Najedared moj zivot pocinje da biva pakao ljubomornih scena. Ja pocinjem da prolazim kroz haos pri svakom izlasku ili odlasku na posao. U mene se sumnja sta god radila. Ja sam najgora, nevernica, olos i tako to sve u istom stilu. A da zapravo nikada nisam pogresila nista. Da mi to nije ni palo na pamet. Tako vam ja yivim vec skoro devet godina. U medjuvremenu od silnih rasprava i svadja sam dva puta isterivana od kuce. U koju bih se opet vratila jer ne mogu da sekiram decu i da zivim bez njih. Naj noviji momenat se desava ovih dana kada me po ko zna koji put muz tera da odem, da ne zivimo vise zajedno, da se razvedemo navodeci kao razlog moje navodno neverstvo koje se nikada nije desilo. On se sasvim okrenuo sebi, izlazi, druzi se, mene ignorise u svakom pogledu. I ja tako zivim i vise ne znam sta bih. Hvala na odgovoru!