Poštovana,

Ponekad je naša želja da pomognemo, protumačena drugačije, kao nametanje tudjih stavova ili gušenje slobode razmišljanja. Ovo je čest slučaj u odnosima izmedju porodice i deteta, pogotovo u zatvorenijim sredinama, gde vlada opšte uverenje da je roditelj (ili stariji), neko ko najbolje ume da savetuje svoje dete.

Ukoliko se malo osvrnemo kroz istoriju, videli bismo da su najuspešniji ljudi koje istorija pamti upravo oni koji su bespogovorno pratili svoje ideje i svoje snove. Stiv Džobs, Bil Gejts, Albert Ajnštajn, Tomas Edison, možda nama najbliži Nikola Tesla; spisak je ogroman. Oni nisu imali ništa više od onoga što ima vaš unuk. Oni su samo imali jaku želju da svoje snove realizuju.

I sami ste rekli da vam sa zanosom priča o svojim željama. Pričamo o njegovom životu, njegovim strastima. U njegovom slučaju su to anime crtaći i manga stripovi. Koja je veća realnost bila potrebna, da bi njegovi roditelji ili vi bili zadovoljni? Pekar? Lekar? Apotekar? Advokat? Vodoinstalater? Mašinbravar? Ono što je realno jednim osobama, ne mora da bude realno drugim. To što je neko stariji ne mora da znači da je mudiriji. Čak naprotiv, vaš unuk sigurno ima boljeg uvida u današnje svetsko tržište nego vi ili njegovi roditelji, koji misle da je on začaran, ako ste se dobro izrazili? Magija, čarobnjaka, veštica i ostalih natrprirodnih stvari ima i u manga kulturi, pa po čemu je onda on nerealan?

Vidim da mu vi želite dobro i da možda u ovim trenucima možda upravo vi možete da mu i budete najveća podrška, ali ne tako što ćete ga vraćati u “realnost”, već tako što ćete ga podržati da prati ono što želi. Na sve moguće načine, naravno onoliko koliko je u vašoj moći, čak iako to mora da znači da se suprotstavljate njegovim roditeljima. Toksična okruženja, koja od mladih i vedrih osoba prave iscedjene oblike života, lišene svakog oblika sreće i želje za rastom i razvojem, su široko rasprostranjena.

Da li vam uopšte deluje realno da je moguće spremiti prijemni ispit u potpuno novom okruženju, zatvoren u stanu sa ljudima koji čak ni ne veruju da je to što radite vredno pomena? Šta vama govori to što je odlučio da se odrekne svoje porodice, nadje dva posla i otudji se?

On je mlad i njemu je potrebna podrška, koju verovatno nikada nije imao. Podržite pre svega sebe, pa čak iako vam to predstavljalo gorak ukus u ustima, da prihvatite da je on drugačiji i da on ima svoje strasti i svoje želje za kojim bi želeo da podje. Pa čak iako u njima ne uspe, imaće to bogatstvo koje će mu doneti pad. Znaće šta znači truditi se za ostvarivanje svojih snova, biće jači, pa će možda probati ponovo, možda će promeniti odluku pa odličiti da postane nešto drugo. Šta mislite kako nastaju vanvremenski Diznijevi crtaći, koje sigurno i vi pamtite? Za to su potrebni animatori. A ko su ti animatori, ti pisci, ti tvorci, do obični ljudi, kao vi i ja, koji su bili podržani da prate svoje srce i da se trude. Svakao da postoje i one priče u kojima ljudi nisu uspeli. Ali dozvolite sebi da ne gledate tako crno belo, dozvolite sebi da se zapitate: “Šta ako uspe?”. Dokle može da dogura? Kako ljudi postaju astronauti, pisci koje čitate svaki dan? Vrhunski sportisti? Talenat je odavno zastarela priča. To su ljudi koji su obogačivali sebe svaki dan u onim sfera života u kojima su se osetili krajnje sigurno u sebe.

On u rukama ima svoj život. On će iz njega učiti. Verujem da ne možete da odolite da ga vraćate u “realnost”, ali to ste vi. To je normalno, ljudi to rade svaki dan. Iz najbolje namere, kao i vi. Ali dozvolite sebi da budete iznad svih tih ljudi. Da budete jedna super-baka, koja će svom unuku reći:”Slušaj, ne znam ti ja mnogo o mangama i tim Japancima, kada sam ja bila mlada to nije ni postojalo. Bila sam dete jednog vremena gde su se vrednosti ogledale u tome gde si zaposlen i koliko para imaš, a takav je svet i dalje. Ja tebe mogu da vidim kao uspešnog advokata, ali ako ti sebe tako ne vidiš, onda mi je drago, jer to znači da imaš svoju volju. Ne mogu da volim tvoje opredeljenje, ali mogu da volim tebe. Ukoliko si ti zadvoljan, ja ću biti prezadovoljna. Uspeo ili ne, znaćeš da si se trudio. Uvek ćeš u životu moći da kažeš da si jurio svoje snove, a iz toga možeš samo da izvučeš pozitivnu lekciju.”.

Srdačno,
Ognjen

Hvala na iscrpnom odhovoru,poštovani Ognjene!Moje pismo je poslato u paničnom strahu da ne izgubim voljenog unuka.Međutim on je dobro,danju vrijedno radi a noću je za kompjuterom.Ovo stanje je provjereno od druge bake kojoj je dozvolio da ga posjeti na par dana.Sada i sa njom odbija komunikaciju-znaci sa cijelom porodicom se zainatio da ne govori.Mnogo sam mu poslala toplih pisama podrške i razumijevanja,međutim odgovor je bio šokantan!Da ga ne zovemo i da ce vrata biti zatvorena za svakog koga on ne pozove ili ko mu se ne najavi.Sta da radim i kako da mu priđem neznam.Sada ni sa majkom nema kontakt.

Poštovana,

On je sada u jednom periodu života, u kojem je i normalno da postavlja jake granice prema ljudima za koje smatra da mu ne predstavljaju podršku. Te granice mu pomažu da oseti svoju nezavisnost i svoju snagu.

Nastavite da budete za njega tu. Budite strpljivi. Bitno je da ne pokušavate na silu da se namećete kao neko kome on treba da veruje i sa kim treba da se vidi. Dozvolite mu da neko vreme bude sam, pratite njegove aktivnosti onoliko koliko vam on to dozvoli. Tako ćete najbolje steći uvid u neke njegove dalje planove, ukoliko ih ima. Svakako nije na odmet da mu pišete topla pisma podrške. Tako će najbolje videti koliko vam je stalo da ga vidite. Verujem da je on svestan koliko ga volite, ali mislim da mu je samo potrebno vreme da sebe dovede u stanje mira, nakon svih “haosa” koji su mu se dogodili. Verovatno se trenutno najblje oseća sam. Kada se bude osetio dovoljno jakim on će se vama sam javiti.

Srdačno,
Ognjen