asked 8 years ago Pozdrav, želim da vam napišem nešto. Nedavno sam napunio 18 godina, u 13. godini sam iznenada ostao bez majke, otac mi se nepune dve godine nakon toga opet oženio. Imam takodje i starijeg brata koji je na fakultetu u drugom gradu i sad imam mladju polusestru po ocu koju jako volim. Dugo sam gajio bes i mrznju prema mom ocu valjda mi se sve to brzo izdesavalo, a i nakon sto se opet ozenio posvadjao se sa mojom jedinom bakom koja je ziva, a ona je mama od moje mame. Verovatno se tu nakupilo besa i zbog svega sto mi je baba kasnije pricala o tati tokom ovih 5 godina. U glavnom ja sam bio upao u depresiju i anksioznost sa opsesivnim mislima u januaru ove godine i uspeo sam sa tim velikom vecinom do sada da izadjem na kraj uz pomoc psihoterapije. Takodje javio mi se i strah od prolaznosti i tu me je psihoterapeut posavetovao da idem na groblje do mame kada god budem imao potrebu jer nisam bio jednostavno do kraja izrazio svoju tugu i tu me je taj strah od prolaznosti polako poceo popustati. Sa tatom sam resavao neke probleme u nasoj komunikaciji koja je stvarno bila losa i tu sam uspeo da mu oprostim neke stvari i da ga zagrlim iako sam osecao jaku neprijatnost i isplakao sam se posle toga jako. Sada mi je problem jedino sto ja od moje 15 godine zivim sam uglavnom od kad se tata ozenio opet, kupio je nov stan, a zena ta je bila iz drugog grada pa su sad ovde pa se vidjam i sa njom ponekad. Tata je inace imao jako malo razumevanja za moja osecanja jedino sto me je vodio na psihoterapiju koju sam ja zahtevao, imao sam i par zajednickih seansi sa njim i bratom i osetio se pomak. Da nastavim moj problem je taj sto zivim sam i sto oko svega moram ja da se staram znaci moram da brinem sta cu jesti, da li cu imati sta da obucem, problemi oko gimnazije, a nisam ni u bas zavidnoj finansijskoj situaciji posto je tata rastrzan na tri strane i tesko mu je da svima udovolji sve. I tezak je jako za komunikaciju moj tata, svaki razgovor koji sam imao sa njim sam ja zapoceo, nikad nije pitao zasto ti je lose, kako se osecas i sl i to me je izludjivalo, al sada jednostavno prihvatam takav je i gotovo necu da se nerviram oko toga. Sada su mi problem sve ove svakodnevne frustracije sa kojima se susrecem, cesto placem kuci sam i slusam muziku dosta ona mi pomaze. Devojku nisam imao skoro 2 godine, osecam da mi treba neko ali necu da se vezujem jos za nekog kad nisam ni sobom jos zadovoljan, a treba mi neki savet od vas kako da se izborim sa svakodnevnim frustracijama i problemima oko organizacije vremena? Jos samo da napisem da zapisujem svaki dan zivotne ciljeve, na tome sad radim sa mojim terapeutom i planiram da nastavim i dalje da idem. Hvala 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Samo jos da dodam da sam se bio dosta povukao u sebe tek sad sam poceo opet da izlazim i to postepeno, izgubio sam mnoge prijatelje ali sa dosta njih nelim ni da obnavljam prijateljstva, sa nekima sam vec obnovio al ne znam kako da kazem nekako i sa njima tesko pronalazim zajednicki jezik sada, nije da umisljam ali stvarno mislim da sam zreliji od svojih vrsnjaka i nekada mi ide na zivce kad cujem kako raspravljaju o tome sta ce ko obuci i sta je ko obukao neko vece i slicno. Dakle pomalo se osecam usamnjeno po pitanju prijatelja sada, nemam pravog prijatelja da ga pozovem da prosetamo, da se ispricamo i slicno.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Evo još ovo da dodam sad sam se setio, a mislim da je bitno. Dosta vremena provodim na internetu, stalno proveravam fejs i slično iako znam da nema ništa novo stalno kao da iščekujem nešto, a nemam ni neki hobi sada trenutno. Ranije sam voleo da crtam i da sviram gitaru al sam prestao, a ne usudjujem se jos da probam opet i ne znam kako da redukujem ovo vreme provedeno na internetu, pokusavam al tesko je.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani,
Čitajući vaš post, osetio sam jednu neverovatnu količinu zrele smirenosti u vašim rečima, a povrh svega – iskrenost. Stoga želim da vam se zahvalim na tome što ste uspeli da posmatrate vaša stanja dovoljno dugo, da ih razumete i da budete u stanju da ih ovde podelite sa nama.
U toku našeg razvoja, koji traje prema raznim psiholozima, čitav život, susrećemo se sa raznim razvojnim zadacima, koje nam život priredjuje. Neko će jedne iskusiti ranije, neko kasnije, neko možda nikada; sve to pravi nas različitim osobama. Imam potrebu da vam kažem da nije nimalo čudno što osećate veću zrelost od vaših vršnjaka, u krajnju ruku to i jeste istina. Razmislite samo koliko njih u vašim godinama živi samo? Koliko se njih bavi procesom izražavanja svojih emocija ocu, integraciji novih odnosa?
Kaže se da nas stresni dogadjaji najviše mogu naučiti, oni nas teraju da se preispitujemo, da se tražimo. Vaša vam je majka stoga poklonila neverovatan dar, a to je potreba za iskrenošću. Možda je to nešto što moramo dobiti kada shvatimo kako se nešto može brzo i iznenada završiti i kako stoga nemamo mnogo vremena za površne i prazne odnose.
Ne postoji odgovor kako ćete se izboriti, on će se dogoditi postepeno, dok se vi budete bavili sobom i na taj način rasli. Odgovor je u vama. Možda vam treba još vremena da integrišete sva dešavanja, možda vam treba još samoće, možda vam treba još frustracija, da biste ishranili svoju dušu onako kako ona želi. Vaše je samo da nastavite da tražite da vam drugi budu bliski, kao što ste i vi njima i da tražite iskrenost.
Srdačno,
Ognjen Vukotić