Dobar dan.Ima za vas jedno pitanje.E ovako ja imam 24 godine a moja djevojka 22.Bili smo u vezi 2 godine i 1 mjesec.Juce smo raskinuli tj. ona je mene ostavila.Razlog njene takve odluke je bila kako nije vise mogla izdrzati pritisak koji sam joj ja nanio.Kao razloge pritiska navela je moje konstantno prigovaranje zbog nekih mojih gluposti kojih sam sam svjestan(tipa zasto si sinoc popila 2 case vina ili zasto si ostala do 4 u klubu).Prije nekih 20 dana imali smo razgovor i tu smo rijesili da vise nece biti prigovora i nastavili smo dalje racunajuci da ce se stvari popraviti.U pocetku je bilo malo bolje medjutim zadnjih dana ona je totalno bila odsutna kada je u mom drustvu,imao sam osjecaj da joj smeta kad sam ja tu prisutan.Sad me zanima posto mi je rekla da me jos voli a i plakala je na rastanku da li ima sanse da ona shvati da su to neki glupi razlozi za raskid i da me pozove da porazgovaramo opet? Unaprijed hvala
Poštovani,
Na žalost nemam načina da odgovorim na vaše pitanje. Ovo stoga što nemam uvid u pisholiške procese vaše devojke i nije mi pozneto šta se u njoj događalo u poslednje vreme kada je, kako kažete bila odsutna u vašem društvu. Možda bi ste mogli o svemu tome da pokušate da razgovarate sa njom. U ostalom toliko dugo ste bili zajedno.
Bilo kako bilo, verujem da je ova veza za vas veliko iskustvo (iz koga mnogo možete da naučite) i važan faktor u procesu vašeg ličnog rasta i razvoja.
S poštovanjem, Nikola
Poštovani,
Imam 26 godina koliko i moja sada već 5 meseci bivša devojka.Pre naše veze odnosno pre treće godine fakulteta imali smo totalno drugačije živote i partnere ali smo se znali preko nekih prijatelja.Proveli smo 2 godine i tri meseca zajedno i živeli u ubeđenju da smo pronašli srodne duše.Provodili smo 24h zajedno.Ja lično nisam u nekim trenutcima mogao da poverujem da sam našao toliko idealnu devojku.Mnogo smo proputaovali zajedno ,proveli bezbroj lepih trenutaka i mnogo promenili jedno drugo.Totalno neočekivano me je ostavila kada sam se najmanje nadao,verovatno nisam ni primetio da joj nešto smeta,ali jedno je sigurno ona više nije ona ista osoba.Počela je da izlazi u grad non stop da pije da odlaže završetak škole i da mi konstantno ponavlja da i dalje nema objašnjenje zašto je sve tako uradila.Ona trenutno ne zna ni šta želi od života ni kako se uopšte desilo da sa mnom provede dve godine tolike ljubavi a da sada apsolutno ništa ne oseća.Meni se čini a i od drugih sam čuo da ona nije ni dana patila da jednostavno više ne razmišlja o meni i ponaša se tako.Meni je jako teško da se pomirim sa tim stvarima prosto gledam u nekoga i vidim da on nije ista osoba od pre par meseci.Više puta mi je ponovila da je svesna da je možda napravila najveću grešku u svom životu ali da me jednostavno više ne voli.U velikom sam problemu jer ja nju i dalje mnogo volim.Sve sam probao da je vratim ali ona je jendnostavno emotivno utrnula i deluje mi kao da preživljava krizu identiteta.
Hvala Vam puno unapred
Poštovani,
Kako u vašem pismu nema eksplicitnih pitanja, dozvoliću sebi slobodu da pred vas izađem sa nekom vrstom saveta uprkos tome što ga niste tražili. Koliko god da je to sada teško, mislim da je važno da se polako okrećete sebi, ostvaljeući vašoj bivšoj devojci prostor da sama traži svoj put, natrag vama ili u nekom drugom prvcu, kako god. Mislim da je zamka da nastvite da pokušavate da je spasete od, kako kažete krize u koju je upala. Znem da ovo nije ni malo lako, jer vam se može činiti da na ovaj način odustajete od nje, od vaše ljubavi, od sebe, od onog najvažnije za šta ste spremni da živite i umirete. Ipak, misli da nemate načina da joj u ovom pomognete jer je u pitanju njen lični proces.
Normalno je da prođete korz proces bolovanja zbog gubitka. Verovatno će vam biti veoma teško. Ponekad su potrebni meseci, ponekad godine da se oporavimo. Ipak koliko god da vam je teško sada, Vi nista u mogućnosti da koračate umesto nje niti da umesto nje rešavate njen problem. Sasvim je dovoljno što će, ako nađe da to ipak želi, imati kome da se vrati. Već i samo to je veliko i dovoljno od vas. Da li će se vratiti ili ne mora biti njena i samo njena odluka. S druge strane, ako sve bude bez promene, sasvim je u redu da i Vi nastvaite da živite svoj život kada budete spremni. To neće značiti da ste je napustili. To će jednostvno značiti da ste izabrali život (nasuprot recimo čekanju), a to je vaše pravo i vaša obaveza prema sebi i drugima.
S poštovanjem, Nikola
Ppuno vam hvala na odgovoru.Jedino shto mene najvishe muchi je chinjenica da posle tolike ljubavi neko jednostavno nishta ne oseca prema osobi koja joj je do nedavno bila i partner i najbolji prijatelj i glavni oslonac u zivotu.Uvek je tvrdila da je samo ja razumem , to i sada govori ali kaze da joj vishe ne nedostajem kao mushkarac i da nema objashnjenja za svoje postupke,da je otishla u krajnost sa nashom vezom i kao da se uplashila njene ozbiljnosti i pobegla od svega.Dacu sve od sebe da se oporavim i okrenem sebi ali ne mogu da ne razmishljam o njoj a i ne zelim da je tek tako zaboravim.
Hvala puno na savetu bili ste od velike pomoci.
evo ovako,moj problem je sledeci.bio sam sa devojkom u vezi 7 meseci.ja 25 godina ona 21. veza kao veza je bila potpuno ok,izlazili smo zajedno,vidjali se,stvarno je bilo ekstra…cak se ona izletela par puta s nekim izjavama,na osnovu cega sam shvatio da sa mnom zeli ozbiljnu vezu,bez ikakve ideje o raskidu.ja se ludo zaljubio u nju a mislim i ona u mene jer mi je govorila tako. sve je u redu bilo do nekih zadnjih mesec i po dana,kada se kod mene javila sumnja u vezi nje,da je u kontaktu sa nekim muskarcem. pokusavao sam nekako da to izvucem iz nje ali nista nije htela da prizna,jos je videla da sam ja ljubomoran pa je to iskoristila da me na neki nacin podbada i provocira,mozda joj to nije bila namera ali ja sam tako doziveo.e sad neka 10 dana pred raskid ja sam toliko poludeo da joj se nisam javljao 3 dana uopste i onda mi je ona poslala poruku da je najbolje da raskinemo jer ne moze da podnese moje ponasanje. odmah sam je pozvao telefonom,sa namerom da joj kazem da treba da se vidimo i pricamo otvoreno i naravno rekao sam joj koliko mi je stalo do nje i sve to… ali ona nije htela da mi se javi,rekla mi je da nema potrebe i da je sve receno i to sve preko poruka. a naravno da nista nije receno i mnoge stvari su ostale nejasne.imao sam utisak kao da je bezala i da nije smela samnom vidi,bas iz razloga koji sam naveo…naredna 3-4 dana sam intenzivno pokusavao da stupim u kontakt sa njom jer stvarno nisam mogao da shvatim neke stvari a pogotovo to da prosto ne zeli da se vidi sa mnom i da popricamo najnormalnije o svemo pa da vidimo mozemo li dalje ili ne.naavno nije mi se javila.i jos me i blokirala na fejsbuku. da bi pre par dana video da me odblokirala,naravno nisam joj poslao zahtev i nemam nameru.i eto od sredine februara se nismo uopste culi a meni je stalo do nje jos vise nego pre i prosto ne znam sta da radim. molim vas dajte mi neki racionalan savet,da li da odustanem od nje ili da probam da opet uspostavim kontakt na neki nacin jer sam stvarno najiskrenije zaljubljen u tu devojku.