Nakon nekih 5 meseci druženja ušao sam u vezu sa devojkom mladjom sedam godina koja je na studijama u drugom gradu. Vec pola godine smo zajedno, i ja uvidjam da ima probleme o kojima ne želi da prica. Inace njeni prijatelji koji su zajednicki mi govore da sam za sada njen prvi normalan decko. Uvek je do sada eksperimentisala, cunjala, vidjala se sa raznim ljudima, sa mnom je postalo ozbiljno, a imala je i pre par veza koje su bile u trajanju od nekoliko meseci. Odaje utisak da je ne drži mesto, u psolednje vreme tvrdi da je depresivna iako to tvrdi samo kad ja nisam sa njom. Nekad kaže da se premalo vidjamo, a evidentno je da se cesto vidjamo. Nekad joj smeta sto idemo sa nekim drugarima negde i smeta joj to sto me nema samo za sebe, a kada to dodje ima problem naravno opet jer nigde ne idemo i nikog nismo videli. Sad situacija je takva da sam ja zaposlen te uvek imam obaveze, a ona kao da to ne razume i govori kako trebam da imam ambicije, verovatno me poitovećujući sa sobom, ne razumejući da sam ja dosao to te neke faze kada sam obezbedjen sto se karijere tice. Sad joj je tesko i rekal je da joj ne treba sad veza jer verovatno na nju lose uticem, to ne razumem, jer njeni prijatelji i brat govore da sam ja taj koji joj je najvise paznje posvetio. da li je to zato sto nije navikla na to ili joj smeta obaveza? Inace je vrlo pametna, talnetovana za muziku i svira vise instrumenata, Inace promenila je sredinu neposredno pre nego sto smo usli u vezu a živi dalje od centra grada i ne vidja nikoga iz proslog mesta u kojem je živela. Ali nije da je potpuno sama jer svakog je dana na fakultetu. Tvrdi da je roditelji malo razumeju, da je drugari malo razumeju i da je ni ja cak ne razumem a ne govori sta je konkrento to sto joj smeta.

Poštovani,

Pozivam Vas da se okrenete više Vašim procesima koji Vam se javljaju kada govorimo o odnosu između Vas i Vaše devojke. Stičem utisak da celom Vašem postu nedostajete Vi, a to je ono što je i Vama, ali i nama najvrednije, kada tražimo i istražujemo moguće odgovore – uvek polazimo od nas samih.

Takođe pozivam Vas da pogledate šta je Vaše pitanje, jer mi se čini da ga ne vidim. Razmislite da li nedostatak pitanja za Vas ima neki smisao? Da li ste želeli da samo podelite sa nama Vaše iskustvo? Šta je to što biste želeli da dobijete od nas? Ukoliko je to analiza razloga zbog kojih je Vaša devojka došla do odluke do koje je došla, kao što mi se čini, bojim se da je naša moć u tome skoro nepostojeća. Kako ste sa tim? Da li mislite da možete da pustite i budete sa nelagodnošću nepoznavnja razloga?

Na kraju naravno treba da pogledate kako ste vi u tom ostavljanju? Da li ste u redu sa njenom odlukom? Ako ne, zbog čega? Šta biste želeli da uradite? Kakva je njena odluka za Vas?

Verujem da Vas je ta promena zbunila i ostavila mnogo neobjašnjenih momenata, ali to je na neki način prokletstvo i misterioznost ljubavi, koju moramo da prihvatimo kao takvu. Ponekad su baš te neobjašnjene prekinute ljubavi, one iz kojih mnogo naučimo i steknemo dobre uvide, naravno, onda kada im ostavimo dovoljno vremena da budemo sa njima i mogućom tugom, zbog iznenadnog odlaska.

Srdačno,
Ognjen Vukotić

Poštovani,
Molim za pomoć jer ne mogu da se pomirim sa sadašnjom situacijom. Imala sam vezu od 11 godina gde sam uslovila momka da hocu brak, decu, da se zaposli i da konacno budemo porodica, jer sam osecala da stagniram, buduci da sam presla 30 godina. Rakinula sam i time ga uslovila. Pokusavao je da me vrati dve godine ali bez braka, nudeci mi da mi pokloni dete koje bih sama izdrzavala, jer nije zeleo da radi. Dolazio je danima sa pricom kako sam sve upropastila, kako me voli, kako ne moze biti ni sa jednom drugom zenom, a opet nije zeleo da se ozeni sa mnom vec da nastavimo da se vidjamo po starom kao tinejdzeri. Posle dve godine od raskida usla sam u vezu sa novim covekom, ali ostavljajuci prostor da se sa bivsim opet povezem. Cekala sam ga da predlozi i preduzme nesto konkretno, da izadje sa nekim planom za nas a ne samo porukice i proganjanje koje nikuda nije vodilo.Prestao je da se javlja, cak i kada me sretne, rekao je da ako ne pristanem na to sto nudi da sam za njega mrtva. To me je vredjalo i cinilo da se zapitam u ispravnost svoje odluke. Pronasao je zenu stariju od sebe i napravio joj dete, a sada cujem da ce se ozeniti. Ubija me pomisao na to i moram kriti svoje emocije od momka sa kojim sam. Uopste mi nije svejedno i nikako da ga u sebi pustim da umre kako je on mene pustio. Covek koji se kleo u ljubav prema meni mogao je biti sA mnom da me je ozenio, a izabrao je da ozeni drugu. Tolike godine veze i nije hteo da me zeni a sada za kratak rok zeni drugu koja je pristala da zivi po njegovim pravilima. Ne znam da li normalno da se ovako lose osecam? Kako da ga najbrze zaboravim jer ne razumem zasto je to uradio nama?
Lina

Poštovana,

Vaša je veza zaista činila jedan veliki deo Vašeg života. Složićete se da 11 godina, nije mali period i stoga veoma je teško, a skoro i nemoguće zaboraviti ga i izbirsati. Vidim da Vas je odluka Vašeg bivšeg povredila, ali njegova odluka je na kraju nešto sa čime ćete Vi ipak morati da naučite da živite.

Ponekad je teško prihvatiti da možemo biti prolazno dešavanje nečijeg života, ali i kao takvi mi nikada ne možemo biti zaboravljeni, kao ni što mi ne možemo zaboraviti. Međutim, zaista ono što nam tada ostaje jeste samo prihvatanje i nastavljanje dalje, a proces toga može ponekad biti težak, dug i bolan.

Srdačno,
Ognjen Vukotić