Poštovani,

Psihoterapija se ne mora odvijati kod psihijatra, psihijatri najčešće i nisu psihoterapeuti a kada to jesu često su skuplji od ostalih. U Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj neki vidovi terapije se mogu dobiti besplatno, isto je i sa institutom u Kliničkom centru, Srpskom pastirkom centru pri SPC, udruženju Duša. Najčešće se radi o grupnoj terapiji i raznim vidovima grupa za podršku. U Beogradu takođe ima mnogo studenata psihoterapijskih edukacija koji rade po vrlo pristupačnim cenama. Studenti psihoterapije su obično već završili psihologiju ili su pri kraju osnovnih studija, vrlo su posvećeni svojim klijentima jer su na početku i svaki klijent im je važan, imaju podršku aktivne supervizije i ima mnogo razloga da im se ukaže poverenje, a često ne naplaćuju više od 1000 din. Najzad možete zamoliti svog terapeuta da vam nekoliko seansi da na kredit, dok se ne snađete, naročito ako vam je važno da ne prekidate proces. Mnogo tereputi u takvim situacijama izađu u susret.

U nekim bolje organizovanim zemljama psihoterapiju plaća zdravstveno osiguranje. Kod nas međutm ima psihoterapeuta koji žive isključivo od svog posla, tako da moraju naplaćivati da bi prehranili sebe i svoje porodice. Psihoterapija je veoma zahtevna, traži od terapeuta ogromnu emotivnu investiciju, posvećenost, znanje, i kada zauzvrat ne bi dobijali nadoknadu ne bi se osećali zadovoljno a to bi se odrazilo na kvalitet njihovog rada. Osim toga bavljenje psihoterapijom podrzumeva ogromna ulaganja. Potrebno je završiti fakultet a zatim i edukaciju koja traje više od 5 godina i veoma je skupa. Potrebno je platiti zakup prostora za rad, supervizuju, konstantnu edukaciju nakon sticanja zvanja a sve je to veoma skupo. Kada čovek u sebe uloži tolike godine i ogroman novac, prirodno je da očekuje da će mu se to na neki način vratiti i finansijski.

Klijenti koji ne plaćaju psoihoterapiju često zbog toga osećaju neku vrstu nelagodnosti pa počnu da štite svoje terapute od sebe i svojih problema i da na razne druge načine kompenzuju ono što dobijaju. Kompenzacija je dakle jedan bitan deo psihoterapijske razmene kao u ostalom i svakog drugog odnosa.

S poštovanjem, Nikola

postovanje …pazljivo sam procitao sto ste napisali…fino ste vi to upakovali nema sta…ali me niste ubedili(bez ljutnje)..da li vi stvasrno mislite da jedan student koji je tek zavrsio skolovanje moze adekvatno da prenese svoje znanje i da pravilno pristupi psihoterapiji..ja mislim da ne..zboh jos nedovoljnog znanja,iskustva,kojeg stice kroz godine rada..slazem se da prolazite kroz godine ucenja i edukacije i da naravno ocekujete da vam se to vrati na neki nacin..ali to se brzo vrati,iskreni da budemo..moj terapeut ima svaki dan po 6,7,8,9 pqcijenqtq ,po 3000 pa vi sada vidite koliko je to na mesecnom nivou,uz sav zakup,i sve ostalo sto ide uz to…al dobro..,znaci rade zbog novca..e sada opet dolazimo do onoga …DA LI JE SVE U NOVCU..moje misljenje da,mozete da zivite lagodno,da si priustite mnoge stvari,sto obican smrtnik sebi ne moze..i covek treba da tezi ka tome..i na ovom mom primeru se vidi,nemas novca ..cao vidimo se kada budes imao…mom terapeutu novac nije bitan u zivotu ,za njega je novac sredstvo….pa ako ti je sredstvo izadji malo u susret..zar nije malo nelogicno…za mene jeste..moje pitanje vama postavljam ako nije problem da odgovorite…STA JE ZA VAS NOVAC,KOLIKO JE BITAN,I DA LI SE SLAZETE SA KONSTATACIJOM NASEG NARODA…”PARA BUSI GDE BURGIJA NECE”…zahvaljujem unapred na odgovoru…

Pročitala sam Vaš post i odgovor psihologa pa sam osetila potrebu da Vam uputim par reči.
Prvo, ja ne živim u Beogradu već u malom gradu na jugu Srbije i ovde imamo psihoterapeuta ( dakle ne običnog psihologa ) čije tretmane pokriva zdravstveno, to znam jer je moj muž išao kod nje.
Drugo, Vi ste mladi pa Vam se možda čini da je ljudski da Vam neko pomogne džabe, ali ako nije reč o nekom Vašem prijatelju to ne treba da očekujete. Možda Vam ovo sada zvuči surovo, ali nije baš tako, jer svaka priča ima i drugu stranu. Ja se bavim poslom koji je takođe pružanje pomoći, ali druge vrste i na početku karijere sam dosta stvari radila na poček, često i besplatno, zbog čega sam dobila reputaciju nekoga ko malo naplaćuje. To mi nije donelo ništa dobro – prvo kolege su mi zamerale jer ako neko radi džabe ne ide kod njih, a drugo stranke su počele da se ophode prema meni i mom poslu sa nepoštovanjem, jer Bože, šta mi fali da to i to uradim. To je dovelo do toga da ja imam dosta posla, a svakog meseca sam u minusu, dok nisam prestala sa takvom praksom.
Moguće je da je Vaš psihijatar imao loše iskustvo ili mudrog učitelja u tom poslu, pa ne radi bez naplate. Ono što Vi kao mlad čovek treba da shvatite, i to će Vam koristiti u životu mnogo, je da se sve u životu plaća, a pošto se već plaća najbolje je kad se plaća u novcu, tada su svi zadovoljni.
Moj savet je iskreno dobronameran, pa Vam želim mnogo sreće.

pozdravljam gospodju,hvala na nekim savetima i iskustvima,ali ovde se prica o necemu drugome…nisam bas ja toliko mlad (35 godina),i nezivim u beogradu nego u jednom malom selu oko novog sada…nisam ja ni mislio da mi neko radi dzabe,taman posla ,krivo shvatate poentu price…ja sam davno shvatio da je novac jako bitna stvar,i da je to ono cemu svi tezimo i guramo napred….jkada sam se dohvatio teme sa mojim psihijatrom o novcu za njega je novac sredstvo(ne bitna stvar u zivotu),tako sam ja shvatio….pa ako je tako izadjete u susret pacijentu..nije ni pomislio da mi izadje u susret…KADA BUDETE FINANCIJSKI SPOSOBNI NASTAVLJAMO SA TERAPIJOM…a znate dobro ako prekinete terapiju ,pa posle nastavljate nije to to…dobro ste napisali zadnju recenicu da se sve u zivotu plaća,ali oceigledno neko ne shvata,ili ne zeli da shvata tako..pozdravljam

Poštovana,

Zahvaljujem vam se na vašim razmišljanjima koja ste podelili sa nama i pozivam vas da se, kada god osetite potrebu uključite u razgovore koji se vode na našem blogu. Verujem da ćemo od toga svi imati koristi.

Poštovani,

Ja hoću da ponovo uložim trud i vreme i da pronađem svoje odgovore na vaša pitanja. Da bi to i ovaj put učinio treba mi vaša podrška. Evo o čemu se radi. Vi ste do sada mnogo puta postovali na našem sajtu, što je svakako vaše pravo a meni je posebno drago kada se korisnici našem sajtu vraćaju. Svaki put sam međutim imao utisak da iz mojih odgovora nište ne dobijate, svaki vaš komentar, ako se dobro sećam bio je negativan a ponekad ste bili čak i vrlo neprijatni (svakako ne i ovaj put). E sad ako je to tako, ako ste Vi mojim trudom oko vas, svaki put nezadovolji, a Vi ćete mi, molim vas reći da li je to tako ili je moj utisak pogrešan, šta je razgog zbog koga smatrate da bi ja ponovo trebalo da izdvojim svoje vreme i energiju i idalje odgovaram na vaša pitanja?

Svoja zapažanja, nepravde koje vas bole, teškoće sa kojima se srećete, pitanja možete na ovom blogu izneti pred druge bez obzira na to da li vam neko iz našeg tima odgovori ili ne. Kao što se možete uveriti neke vaše veoma oštre osude mene lično idalje stoje na blogu, iako nisam nalazio za shodno da na njih treba da odgovorim a uklonjen je samo jedan post, pretpostavljam da se sećate i zašto. Bez obzira na to sam i kasnije odgovarao na vaša nova pitanja. Molim vas pomozite mi da razumem zašto bih to idalje trebalo da činim?

S poštovanjem, Nikola