Poštovana,

Stupanje u brak je vrlo ozbiljna odluka i predstavlja jedan od najizazovnijih trenutaka u našem životu.

U brak stupamo, vrlo često, potpuno nesvesni da to nije period u kojem zavodjenje, druženje, flert, uopšte jedna zdrava vrsta komunikacije izmedju zaljubljenih, prestaje.

Pod komunikacijom podrazumevam to da ste podržani da možete slobodno da iskažete svoje stavove, šta vam smeta a šta ne, da li hoćete da idete negde ili ne, da se ne plašite da iskažete svoju autentičnu ličnost.

Opisano ponašanje verovatno znači da vaš suprug pokušava nešto da vam kaže, ali da nije u stanju ili ne zna kako ili možda ni sam ne zna šta žali da vam poruči. Ovo se često dešava kada nemamo dovoljno samopouzdanja u ono što mislimo i u ono što želimo da kažemo ili nemao veštine da istražujemo šta je ono što osećamo, šta se u nama dešava.

Radite na vašoj komunikaciji, vežbajte da razgovarate otvoreno i podržano. Nemojte se plašiti šta će se dogoditi ako kažete nešto što mislite da se suprugu neće dopasti. Sakrivanjem naših želja, namera i ideja, nikada nećemo biti u stanju da ih i sprovedemo u delo.

Pozdrav,
Ognjen

Hvala vam na odgovoru, ali imam samo jos nesto da dodam, na vasu konstataciju, Kada ste rekli da vezbamo komunikaciju i da mu uvek kazem sta mislim, on se naljuti, jer mu nije jasno zasto to meni smeta, i onda nece da komunicira sa mnom. Na primer, bili smo na nekoj slavi , gde se on salio na moj racun, ali vrlo nezgodno i na neki nacin kao da je hteo da kroz te sale pokaze kako sam ja manje sposobna za neke stvari… A uzgred je davao komplimente nekim devojkama, pa cak i mojoj drugarici. Kada sam mu kasnije rekla da mi to smeta, i zamolila da to vise ne radi, on se naso uvredjen, prosto nije mogao da veruje da mi je to zasmetalo. On je inace navikao od njegove okoline i njegovih roditelja da ga podrzavaju u svemu i ne trpi kritike na racun svog ponasanja. Ja sam pak drugacija osoba i sve sto mi smeta ili ne prija volim da iznesem, a on ne on to sve ili precuti, il se pravi lud, i tek ako se nesto raspravljamo, pa kad ja tada iznesem neku kritiku na njegov racun on onda kaze nesto za mene. Po sistemu napad je najbolja odbrana. I ja zaista ne znam vise sta da radim, ni kako da se ponasam. Sta mislite, da li u ovim situacijama, s obzirom da nam je komunikacija strasno losa, treba ici na neko savetovanje, ili se razvesti? Hvala jos jednom!
Pozdrav

Poštovana,

Zapravo vežba komunikacije je mnogo više do direktnog izgovaranja onoga što milimo. Komunikacija počinje kroz našu komunikaciju sa sobom, kroz ispitivanje šta želimo, kako se osećamo, sa čim je to u vezi, kako reagujemo na uobičajan način i u kavoj je to vezi sa nama. Drugi korak je anticipacije kako će se patner osećati sa onim što je naša potreba, primedba ili sugestija. Vežba komunikacije je traženje načina, pravljenje povoljne klime, ispitivanje, osluškivanje, oprobavanje, postvljanje pitanja, podrška…

Dakle iskrenost i direktnost je važna za vezu, oko toga nema spora, ali postoji mnogo načina da se bude iskren i direktan. Sve ovo ponekad je veoma teško a ponekad i nemoguće. Ja međutim ne mogu znati kako u vašem paru toji ta stvar. Sami moramo proceniti koliko smo spremi da se borimo za našu vezu.

Vi ste potpuno u pravu u sledećm. Kada su razlike u percepciji stvarnosti između partnera tako velike i kada je patner tako grub prema nama kada izražavamo osećanja, komunikacija je veoma izazovan teran i nimalo lak zadatak. Savetovanje ili terapija može vam tu biti od velike pomoći. Uopšte partneski odnos veoma je izazovan za nas i traži mnogo rada na sebi od oba patnera da bi opstao i bio zadovoljavajući. U braku svi naši “demoni” izlaze na videlo.

Svakako je preporučljivo da pre nego što se odlučite na razvod pokušate da radite na vašeoj vezi uz pomoć nekog stručnog lica. Za raskid nikada nije kasno. Ponekad nam je potrebno da prođemo kroz teška iskutva da bi učili i bili uspešniji kod nekih novih prilika.

S poštovanjm, Nikola