asked 10 years ago Volela bih da me posavetujete kako da funkcionisem sa ocem, zelim da sacuvam svoje psihicko zdravlje.
Imam 18 godina i mislim da je normalno da sa godinama dolaze i drugarice, izlasci, momci i slicno (naravno sve u granicama normale). Moj otac je oduvek bio tezak sto se tice bilo cega, pre par godina sam bila fina devojcica koja je ucila i sjedala kuci, dok su drugi bili vani ja sam slusala tatu i sve je bilo kako je on hteo. Precesto sam plakala zbog njegovog ‘ne’ kad god ga molim da negdje odem ili izadjem, pustao me veoma retko.
Vremenom nalazila sam nacine da izadjem kako god umem, znao on to ili ne. Nisam i ne mogu da trpim to ‘ne’ bez ikakvog razloga, nikada nisam bila problematicna i uvek su me svi hvalili ali vremenom, posebno u poslednje vremme, potreba za izlascima je stalna, imam i normalnog momka i drugarice koje roditeji pustaju sasvim normalno. Radim vec peto leto, svoje pare trosim trenutno na sebe, platila sam sebi i proslavu 18. rodjendana (koju je on branio) vozacki ispit, pripreme za skolu i putovanje i bukvalno mu nista ne trazim a ponekad mu dam i dio plate. A njegovo ponasanje prema meni trenutno prelazi granice, iznervira se hoce da me udari (i udario me). Pokusala sam da pricam na razne nacine sa njim i da mu objasnim ali jednostavno ne shvata. Moja najveca greska je sto ga lazem iz straha, i sto me par puta uhvatio da nisam kuci kad sam rekla da jesam… Ali kao cura mislim da sam sasvim normalna, ne izlazim da se napijem niti se drogiram, ne kradem niti pravim probleme, ali on je takav, citava familija je takva i tu spasa nema. Volela bih da znam kako da nastavim sa njim jer ne zelim posledice zbog ovoga. Za godinu dana se selim i idem da studiram, sa ili bez njegovog pristanka, jer ne zelim da mi mladost prodje tako, a zelim da zadrzim oca i zdrav odnos sa njim jer mi je samo jedan i volim ga.
Predlozila sam da odemo kod psihoterapeuta na sta je njegov komentar bio ‘Zasto tata ti je lud je li?!?!’
Majka je pozitivna strana mog zivota i bez nje ne bih ni mogla, ali i ona trpi dosta jer je u dusi dobar covek, a brat ima tu neku njegovu crtu i vremenom se odaljavam od njega.
Verovatno i ja gresim, ali sve bih ispravila samo kad bi on pokazao malo razumevanja, treba mi zdrav odnos u porodici da bih ja mogla da idem dalje u zivotu.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Vi ste veoma samostalni, delujete veoma zrelo, hrabri ste i svoji. Rekao bi da Vi već jeste otišli dalje i da vaš otca više nema moć da vas zaustavi.
Potpuno razumem vašu ljubav i potrebu da sa njim imate adekvatan i zadovoljavaći odnos. Za odnos međutim potrebne su dve strane. Dobro pitanje za vas je da li smatrate da je realno da vaš otac odgovori potrebama jednog zdravog odnosa. Ako je odgovor “da” Vi onda tražite načine i da ga razmete i da mu objasnite sebe. Ako je međutim odgovor “ne”, onda će te ga jednostvo morati prihvatiti takvog kakav jeste i ići svojim putem ne obazirući se mnogo na njega.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zahvaljujem Vam se ne odgovoru. U neku ruku mi je i drago sto je bio takav prema meni jer sam ‘ispala’ ovakva kakva jesam. Neko je takav, i sa takvim osobama treba nauciti komunicirati.
Nadam se da ce vremenom shvatiti moju samostalnost a do tada cu se potruditi i ja da izgradim sebe do kraja. Kad tad ce sve biti u redu i bice moja podrska… Porodica je, ipak, ono najvrednije sto imamo.
Jos jednom, hvala puno na odgovoru!