asked 10 years ago Imam velikih problema sa majkom i 14godina,(mama ima 32)Pa ovako,ja znam da ona mene voli,normalno,ali ona to ne pokazuje. Brani mi da imam decka,retko kad me pusti negde,ne zanima je nikada zasto sam tuzna ili slomljena.Jednostavno ne razumem zasto je takva,imam i mladjeg brata koj je mnogo razmazen i moji roditelji njemu poklanjaju svu paznju i ljubav…Ona voli da se ponasa kao da ima 20ak.Druzi se sa nekim devojkama tih godina i mene narocito voli da spusta i izbacuje dok su one tu.Nepristojno se ponasa prema meni i daje mi pogrdna imena 🙁
Takodje,svakog dana majka vice na mene,dobijam i batine neretko.Majke mojih drugarica su prijateljski nastrojene prema njima,a ova moja prema meni kao neki harambasa.Meni to smeta,ja se jako trudim da joj pomognem i udovoljim,sredjujem joj kucu,pomazem i stvarno bih volela da pocne malo da govori sa mnom.Nase zajednicke teme su SKOLA,STA SU MOJE PRIJATELJICE OBUKLE i tu je nazalost kraj..Mozda je smesno,ali istinito je da od nje dobijem poljubac samo kada mi je rodjendan. Povrh svega sam jako emotivna i mnogo me sve to boli,pisala bih jos ali se tesko borim sa suzama…
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo,
Ovo je zaista jedna tužna priča. Nažalost ne pronalaze sve majke pravi način da izraze ljudbav prema svojoj deci. Svet dece i svet roditelja često su dva potpuno odvojena sveta koji se međusobno ne razumeju.
U situaciji koja je donekle bila slična tvojoj, ja sam svojoj maćehi napisao jedno pismo. Izrezao sam papire u oblik srca i iskorostio crni flomaster. Pismo je bilo pokapano suzama. Psimo je bilo tužnog sadržaja jer je izražavalo moj bol zato što ne osećam da me voli. Možda ti možeš učiniti nešto slično. Ovaj moj postupak imao je neki bar kratkotrajni rezultat. Stala je i zamiswlila se. Moj postupak ju je pogodio. Posle smo na miru razgovarali o svemu i ona se zaista jedno vreme trudila da promani svoje ponašanje. U svakom slučaju je dobro da na neeki način pokušavaš da sa njom komuniciraš ono što se u tebi događa, ono što osećaš i ono što te boli. To neće biti lako ali ni ti ne moraš lako odustati u svojim pokušajima da dopreš do nje.
Možda bi ti moglo pomoći da pronađeš nekoga sa kim bi mogloa da razgovaraš o svemu ovome kada ti je teško. Možda to može biti drugarica, možda razredna, možda školski psiholog. Lakše nam je kada, dok prolazimo kroz neki težak period nismo sami. Možda ti neko od ovih osoba može pomoći da razgovaraš sa svojom majkom o onome što te muči. Roditeljima, kao i deci ponekad je potrebna stučna pomoć da bi razgovarali.
Na svom iskustvo iz detinjstva, ja sam na kraju nažalost shvatio da je možda najbolji način da se izborim sa problemima taj da se okrenem radu i sportu. Razmišljao sam kako će me, ako budem dobar đak ostaviti na miru i kako ću svakim danom biti bliže jednom trenutku kada ću na ovaj ili onaj način postai nezavistan. Tako se otrilike i desilo. Naučio sam da sam moram da se izborim za sebe.
Želim ti puno sreće! Nikola