asked 10 years ago Zdravo dragi moji ,nadam se da cete mi pomoci.Zivim sa svojim suprugom oko sest meseci u braku a ranije smo se upoznali pre vise od godinu dana.Problem koji mi imamo je intimne prirode.Dok smo bili u vezi i tako ionako smo imali odnose da kazem normalne,medjutim zadnjih dva meseca moj suprug kaze da nema zelje i da je blokiran i ako neznost i ljubav medju nama naravno postoji.Razumem ga na neki nacin jer je dugo bio sam oko 5 god,tacnije.Ne znam kako da mu pomognem ja to vidim kao problem,medjutim on odbija pomoc psihologa i odbija da razgovara sa mnom na tu temu,dok smo ranije razgovarali i skoro da sam mu pomogla da vrati svoje telo u neku ne potpunu normalu iz perioda stagnacije,medjutim izgleda da ja nisam dovoljna.Kada zapocnemo da se mazimo sve ide ok do trenutka kada treba da udje u mene ,momentalno se blokira pa cak imam i utisak da se plasi i da dozivljava seks kao nesto ruzno.Ne znam vise kako i na koji nacin da mu pomognem ,sa obzirom da nam je u svakom drugom pogledu odnos normalan.Ne znam da li se radi o nekoj vrsti fobije ili nekom kompleksu nize vrednosti jer je vise puta rekao “nemam sa cime,nisam ja za to,plasim se itome slicno”.Nadam se da imate neko resenje za nas sa vase strucne strane.Unapred vam hvala puno.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Kad ovako delikatnih problema veoma je teško bilo šta reći bez istraživanja i dodatnih informacija. Zapravo u ovom slučaju ne mogu znati ništa više nego što Vi možete da nam kažete.
Seksualna želja u vezi se sa mnogo parametara. Opšte mentalno stanje, novo energije, količina stresa, opšta volja za život, godine, opšte zdravlje i zdravlje reproduktivnih organa, privlačnost patnereke.
Svakako seksualna želja jeste u vezi i sa samopouzdanjem kao i sa odnosom prema seksu, ima ljudi koji seks doživljavaju kao nešto nečisto na ovaj ili onaj način i taj doživljaj može da ih blikira.
Kako je seksualnost, naročito kod muškaraca i pitanje ponose, oni u vezi sa ovim mogu biti veoma osetljivi.
Najzad u vašem mladom braku ovo je svakao i pitanje vašeg odnosa (poverenje, odnos prema problemima, međusobna podrška i granice) i možda je upravo to najplodnije područje za istraživanje. Razmiliste o tome kako se Vi osećate u vazi toga što vaš partner ne želi da sa vama deli ovaj problem? Da li ste našli načina da mu to kažete, da ga podržite, da li vam je to uopšte bitno i na koji način?
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Postovani ja se slazem sa vama u potpunosti sto se tice nacina zivota ,energije ,stresa itd.Meni je sada problem sto ne znam na koji nacin da mu pridjem da mu pomognem.Jeste delikatan problem itekako sto se tice intimne prirode ,ali njegova napetost i ponasanje je zabrinjavajuce,nervozan je non stop ,mene nista ne dira ali sav taj bes iskaljuje na njegove roditelje,sto se sa tim ne slazem nikako,jer mu roditelji pomazu u svemu a najvise finansijski jer ni ja ni on trenutno ne radimo .Stoji da je i to samo jos razlog vise za bes i nervozu.Pa je u njegovoj glavi totalna pometnja kada se svi ti problemi uzmu u obzir, sto je i razumljivo.Medjutim postoji jos i jedan veliki problem sto se ne skida sa interneta ,leze ujutro oko cetiri-pet a ustaje popodne ,zajedno i ja sa njim jer ne mogu da se izborim ni sa tim ,pokusala sam pa sam na kraju morala da se pridruzim.Sto se toga tice tuse vec ni malo ne slazem jer je to svaki dan tako ,desava da covek nekada ostane duze da sedi i da spava ali ovo postaje nepodnosljivo!!!Pocinjem i ja da padam u depresiju i da mi sve to stvara stres,jer za sve postoje granice.I ne znam vise dali je ovo slucaj za psihologa,psihijatra ili za nekog drugog,jer od svega toga mi se lomi glava!Nadam se da imate neki savet i predlog na koji nacin da resim ovo.Najlepse vam hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Nažalost drugima možemo pomoći onoliko koliko nam oni dozvoljavaju i koliko su spremni da se menjaju. Mnogo više možemo pomoći sebi. Vama međutim izgleda da je problem u njemu i da ako pomognete njemu, pomoćićete i sebi. To je razumljivo jer se u braku način života pa i odgovornost deli. Vodite, međutim, računa o tome da ova vrsta fonusa na drugu osobu može biti velika zamka.
Pokušajte da razmišljate o tome šta je vama potrebno da Vi učinite sa svojim životom da bi ste se osećali bolje. Šta vas sprečava da spavate noću a danju radite u korist svoje dobrobiti na one nečine koji su mogući? Ako odbija da razgovarate i pomognete njemu, a vaš izbor je da idalje budete sa njim, šta vas sprečava da radite na sebi i pomognete sebi? Ako pomognete sebi, svakako će te pomoći i njemu.
Razmislite o tome kako zapravo sada izgleda vaš život i kako je došlo do toga da se osećate zavisnim od drugog u tako značajnoj meri. Da li vam je to već poznato iz vašeg života? Koje mehanizme odigravate?
Pitanja koja se tiču začetka rada na vašem odnosu već sam vam sugerisao. Razmislite još i o tome na koji način mu se obraćate, koliko ste, ili niste uporni i zašto. Možete napisati rečenice kojima mu se obraćate i mediteirati nad njima. Da li su po sredi izv. ti poruke (ti mene zapostvljaš) ili koristite tzv. ja poruke (ja se osećam zapostvaljeno kada tako mnogo vremena provedeš na računaru)… Da li je našin vašeg govora u modu prebacivanja odgovornosti na njega (kada bi ti.., onda bi i ja..) ili ide u pravcu preuzimanja svoje odgovornosti (ne prija mi ovakav životni ritam, morams ve učiniti da ga vratim u normalnu, kako mi ti možeš pomoći…).
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Postovani dobar dan,to se slazem ako zelite sebi da pomognete pomoci cete i drugom ili obrnuto.Shvatam sve pokusacu na razne nacine kao sto ste me i savetovali pa cemo videti ishod i resenje problema.Hvala vam najlepse na savetima,rado prihvatam vase savete koji mi puno znace.