… ne znam kako da resim ovo “stanje”, sa tim ne mogu da se pomirim, jer nisam mirna, ne mogu da pustim, jer mi je previse vazno. Stuacija je ovakva: u braku sam sest godina, imamo troje divne dece, nas dvoje se lepo slazemo i dopunjujemo, mada je moj muz lenj i za mnogo toga sto nije cista zabava se jako tesko pokrece (i pasivno-agresivan je), i njemu je postalo “udobno” tako … Ali, nase porodice su jako razlicite, u njegovoj porodici nekako odnosi nisu postavljeni bas kako treba. Mom muzu je otac umro kada je imao 17 godina, i to je bilo, kako sam ja shvatila, uzasno tragicno, toliko da traje jos uvek…. sada ima 40. Problem je njegova majka. Mesa se mnogo. Stalno zove. Stalno dolazi. Stalno trazi i zahteva nesto. A zivi u ulazu pored nas. Stalno zove, ako joj se ne javim, dolazi, lupa na vrata, ako ne otvaram, pokusava da otkljuca, jednom, cinilo mi se, da je htela vrata da razvali, iako sam je zamolila da dodje kasnije, jer u to vreme dojim i uspavljuje bebu….Moj sin ima skoro sest godina, on je nase najstarije dete. Stalno govori da smo ga rodili za nju…  Zove ga imenom svog sina ( mog muza), a svog sina imenom svog pokojnog muza…. i to samo preda mnom. Jasno, mirno, stalozeno sam joj rekla da to prestane da radi… prvi put da mi je neprijatno, a svaki sledeci da je to jezivo i nezdravo. Nekad se osecam kao da nas uhodi: “kada sam prosla sinoc u 22:10 jos vam je bilo upaljeno svetlo, 22 minuta kasnije, u dnevnoj sobi je jos bilo upaljeno…, videla sam da si isla tad i tad do prodavnice”, cim izadjemo iz ulaza, eto nje, ona bi se malo prosetala……. Ima mnogo toga…svakog dana… Najstrasniji problem je sto mi uzima sina, svakog dana ga odvodi kod sebe i tamo je satima…. moj muz to podrzava… umesto da mu se bar malo posveti on ga odvede kod majke, a onda izadje sa drustvom ili samo gleda tv, a njemu govori da je dosadan…a nas sin je sjajno dete, puno energije… bojim se da ce da ga pokvari, da ce da mu ubiju “duh”, i ko zna kako se ponasa sa nim, ona mu govori neke morbidne stvari, ona ima jako lose higijenske navike… i to je razlog nasih svadja…. a opasno se svadjamo zbog toga… osecam kao da mi je oduzeta kompletna uloga majke, kao da se ni za sta ne pitam, granice ne postoje… cim joj nesto kazem ona posle place mom muzu kako sam zla…Mnogo toga sam probala,ali, i dalje nemam resenje… ukratko: UPOMOOOOC!