asked 10 years ago Postovani,
Imam problem u porodici, zivimo zajedno sestra, majka i ja, a moj otac zivi na selu sam. Od kad znam za sebe on je pesimisticnog raspolozenja, ali otkako su mu umrli roditelji, to je preraslo u depresiju. Pokusavala sam da razgovaram sa njim, ali on ne priznaje svoj problem. Svi drugi su krivi i napustili su ga, a on u stvari i ne zeli ljude oko sebe. Uvek negativno nastupa i zaista se umorim (cesto i sama upadnem u ocaj) od razgovora sa njim i mada sam procitala puno knjiga o samopomoci, ne znam kako njemu da pomognem.
Znate li mozda sta ciniti u ovakvoj situaciji?
Veoma zahvalna
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Vidim kako ste u svom srcu uspeli sačuvati ljubav za oca, uprkos njegovom karakteru i načinu života, uprkos tome što su ga svi odbacili, ili je možda on sve oterao. To što osećate i znate da će vaš otac u vašem srcu uvek imati svoje mesto zaista je veliko i važno.
Pitanje je međutim da li je realno da se specifičan čovak koji već dugo vodi jedan način života sada promeni. Možda će te morati da se pomirite sa tim da je on odabrao svoj put i svoj način života i da živi onako kako jedino može, zna i ume. Možda vaša moć da utičete na njega nije dovoljna da bi se tu stvari promenile.
Verujem da je ovo teško prihvatiti i da će vam, ako se pokaže da je ipak tako, trebati vremena da se pomirite sa tim da će vaša želja da mu pomognete možda ostati neispunjena. Možda će vam trebati vremena da ožalite voju želju i možda će ona na neki način zauvek biti deo vas.
Kada prihvatite da je on to što jeste i da smisao vašeg odnosa nije u tome da ga promenite, možda će vam postati manje naporno da provedete malo vremena sa njim. Možda će te mu tada ići, ne da ga razuverite i vratite svetu od koga je pobegao, već da ga još jednom pogledate s ljubavlju. Možda tada i u njegvim očima ugledate iskru ljubavi za vas i radosti što vas još jednom vidi. Možda su ti pogledi veći i važniji od svega što se može rečima izgovoriti i učiniti.
S poštovanjem, Nikola