asked 10 years ago
Imam problem sa roditeljima. Student sam, druga godina ekonomskog fakulteta u Nisu. Ja sam prvu godinu uposala na njihovom isturenom odeljenju u Medvedji, glavni razlog su bile finansije i nisam zelela da opterecujem roditelje previse. Medjutim sada se pojavio problem s tim odeljenjem i ja sam se prebacila za Nis, a i iskreno bilo mi je vise muka da slusam kako je tamo lakse i da sam zbog toga upisala i da sam posebna sorta. Trenutno putujem na predavanja i jako mi je naporno, ali kad god spomenem stanovanje u Nisu, moja majka vrti pricu da oni treba svega da se odreknu i da ne idu na more niti bilo sta i da ona bez mora prosto ne moze, kaze da ce da mi da sve sto moze, ali da oni svi treba da se zrtvuju za mene, ali da ja odlucim sta zelim. Stavlja me u mnogo nezgodnu situaciju, bukvalno kao da mi kaze: “Ti odluci, ali ipak nemoj da zivis tamo, bolje ti da putujes i da ti bude naporno, nego mi da ne idemo na more”
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Nisam psiholog, ali jako si me podsetila na mene u tim godinama pa zato želim ovo da ti napišem.
Ja sam dugo verovala da su moji roditelji dužni da se svega odreknu samo da meni bude komotno i oni su, i na moju i na njihovu žalost, to i radili. Kažem na moju žalost jer su time odlagali neizbežno – moje saznanje da se u životu ništa ne dobija lako, da većina stvari nisu ugodne, već naporne i da se svako pre ili kasnije sa tim pomiri, a kad se pomiri i to prihvati onda ni taj napor nije više toliki. Da su meni i mojoj sestri u vreme studija uskratili mnoge stvari, npr. život u Bg ( a realno su mogli jer sam inače iz mesta koje je od Bg udaljeno 50 km ), mi bismo se lakše navikli na život posle studija u kome treba da radiš razne stvari da bi opstao, van struke, za mali novac, u stanovima koji su skrominiji od onoga na šta si navikao i sl. a oni bi (zato sam i napisala i na njihovu žalost) sada u poznim godinama bili manje umorni ljudi.
Možda se tebi čini kako je žrtvovanje dela tvog slobodnog vremena da bi oni išli na more surovo prema tebi, ali veruj mi, a to ti govorim kao neko ko nakon više godina borbe konačno radi dobar, ali stresan posao, i njoj je to more potrebno možda isto, ako ne i više nego tebi to vreme koje provedeš u busu.
Ne želim da ovo moje pismo shvatiš kao neku osudu, ja te ne osuđujem uopšte, ti si mlada i nemaš iskustva, već samo želim da ti kažem da uvek treba da uzmeš u obzir i potrebe i osećanja druge strane, posebno kad je ta strana neko ko ti, ma šta ti mislila, ipak želi samo najbolje.
Želim ti puno sreće
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
A opet, postoji i drugačije tumačenje: tvoja mama je sebična i ne želi da se odrekne mora, da bi tebi olakšala studiranje. Iako je ovo tužno, mora da se poštuje.
Mene i sestru su roditelji školovali, i odrekli se bukvalno svega da bi nama omogućili studiranje u Beogradu. Bili su i gladni, i more nisu videli dvaput u životu. Nas dve smo studirale u vreme najveće hiperinflacije, devedesetih. Ne možete da zamislite koliko je to bilo skupo i teško.
Sestra i ja sada imamo porodice, decu, obe imamo poslove koji nam omogućavaju da im pomognemo finansijski, i da ih pošaljemo i na more, i mnoge druge stvari. Možemo da im se odužimo na mnogo načina, i to i radimo.
Iako tvoja mama to ne želi (ili ne shvata da treba da uradi), ti njihovu odluku moraš da poštuješ. Uzdaj se u sebe, pritegni što više i posveti se tome iz sve snage, da bi što pre mogla da budeš svoj čovek, i samostalna i finansijski nezavisna.
Sutra, kad budeš u situaciji da im pomogneš, uvek to uradi. I nemoj da se ljutiš na njih, da budeš ogorčena i nesrećna: rad na sebi, i znanje koje stekneš, biće samo tvoja zasluga i tvoj uspeh. Želim ti od srca sve najbolje.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Izvinjavam se što ste ovako dugo čekali na naš odgovor i čini mi se da ste od drugih naših korisnika dobili veoma lepe i sadržajne odgovore, zasnovane na mnogo životnog iskustva. Želim da im se na tome zahvalim.
Po mom čitanju vašeg pisma možda je i glavni problem u tome što vaša mama nije kadra da zauzme svoj stav, pa ma kakav on bio, već težinu odluke i odgovornost prebacuje na vas, očekujući istovremeno da Vi odlučite ono što bi ona želela. Slažem se da bi poštenije od nje bilo da jasno kaže da nije spremna da se odrekne novca za godišnji odmor zarad vašeg života u gradu u kome studirate.
Ipak, otvorena situacija ima i nekih svojih pogodnosti. Ona može da se predomisli a i Vi, kada ste već dobili moć da odlučujete možete tu moć da koristite ako to na kraju ipak budete želeli.
Značajno je da vaša majka vodi računa o sebi i o balansu primanja i davanja i tu se potpuno slažem sa odgovorima koje ste dobili od naših uvaženih korisnica. Isto tako, značajno je i da Vi vodite računa o njoj ali i na prvom mestu ipak o sebi. Ako budete osetili da više ne možete da izdržite, podržao bi vas da ponovo razgovarate sa mamom ili da tražite drugo rešenje, možda dom, rodjaci, prijatelji, cimeri, možda možete naći posao, deliti flajere, negovati neku baku, čuvati neku bebu, držati privatne časove iz matematike, engleskog…
Život zaista nije lak. Navikavajte se na to. Preuzmite inicijativu. Mladi ste i sada ste u fazi da možete mnogo.
S poštovanjem,
Nikola