asked 9 years ago Postovani, drago mi je da u ovoj nasoj zemlji poremecenih vrednosti ipak postoji sajt kao sto je Vas. Ja sam Marko i imam 20 godina. Moji problemi su svakakve vrste. Glavni problem koji me gusi i tisti, nekako izjeda je sledeci. Moja majka je napravila sa koleginicama odredjeni problem na poslu i ako nije kriva uopste, i sada ce morati u narednih 2 godine da placa dug,majka je samohrana i samostalna. Ove godine treba da upisem fakultet, ja sam odlican ucenik zavrsio sam prvo trogodisnju skolu iz moje gluposti i sada zavrsio cetvrti stepen da bih mogao da studiram. U osnovnoj skoli nisam voleo sa uci. Ali sam zato u srednjoj bio odlican i kad sam bio trogodisnja i cetvorogodisnja skola kasnije. Sada hocu da upisem geografski fakultet jer se tu potpuno pronalazim. Problem je sto cu sada biti poslat kod tetke u Beograd da se zaposlim kako bih pomogao majci, u nemam nista protiv toga ali apsolutno ilmam viziju da me majka nece skolovati jer nece ni moci. Mene to ubija, svoju trenutnu svrhu vidim u studiranju,ranije nisam ali ljudi se menjaju. Kako cu stici da ucim i spremam prijemni i da radim? Ja samo zelim da imam priliku da studiram kad sam sposoban i kad mogu i hocu, drugi ni ne zele cak pa studiraju jer moraju. Kako da se nosim sa tim, smatram da ako ne studiram da ce mi zivot biti jos gori jer trenutno drugu motivaciju ni nemam… Majka nije kriva ali posto se krivac ne moze naci moraju svi zaposleni da plate. To je doslo jako iznenada tesko sam prihvatio recenicu ”Moras da radis, samo mozes da sanjas da studiras”. Nisam dobro od tad. Ranije u zivotu mi nikad nije bolje bilo sto se skole i mojih interesovanja tice. Otac mi je alkoholicar do smrti, nikakva figuea u mom zivotu, nema uticaj. Ja sam gej, ne zelim da pricam koliko to kod mene razvija depresivna stanja i anksioznost. Ja sam sebe prihvatio ali ista ta majka nije a nece ni porodica. Trenutno imam prvog partnera u zivotu a on je imao tumor, sad mu povremeno ide krv iz ociju, i za njega se plasim a zajedno smo mesec dana. S njim mi je divno. U tinejdzerskom dobu sam bio jako depresivan i nekako navucen na bol, sada je sve lakse ali imam kako bar ja mislim strah od muskaraca na neki nacin, guzva i ljudi me plase, pogotovo grupa muskaraca. Kako mogu da volim i da se plasim muskog pola? Majka sad ocekuje da joj ja pomognem, ja hocu ali hocu. Za nedelju , dve treba da napustim rodno mesto i da odem u Beograd, da se zaposlim da ostvarim socijalne kontakte sa ljudima, a ja se plasim, skrivam. Nekada sam mnogo konzumirao marihuanu koja je kod mene razvila razmisljanje da je ovaj zivot samo bol borba i nista vise, sve boli i sve je tuzno , cak i kad je srecno sve ima kraj. Ja ne zelim takva razmisljanja… Automatski negativni obrazci u procesu razmisljanja su prisutni, ne zelim sa ih slusam, oni ne cine mene i oni nisu JA! Poticem iz porodice gde niko nikad nije ni otisao na fakultet, generalno nisu bili interesovani za to. Ja jesam! Ja hocu, ja biram. Posle fakulteta planiram da BEZIM IZ SRBIJE! Jer ovde zivot meni nije moguc, bolje se druzim sa prirodom nego sa Srbima,Hrvatima,Albancima kako se ljudi ovde dele. I da nije trava lepsa u drugom dvoristu al ljudi i prava boga mi jesu. Ostavio bih sve i otisao. Ali prvo zelim da zavrsim fakultet jer smatram da sam sposoban i inteligentan. Najvise me povredjuju najblizi. Samim tim sto sam ne zeljeno dete, produkt pijanih tinejzera od mene se i ne ocekuje mnogo nego da budem slican njima. Eto ja znam ko sam i sta sam i sta zelim ali kako da se izborim sa svim ovim prepremama, preko posla i fakulteta, preko mog seksualnog opredeljenja, manka vere u sebe, decka kome moze svakog trenutka tumor da se vrati. Kako da pomognem svima pa i sebi? Sta da radim s anksioznoscu, sociofobijom u blagom obliku, sta da radim sa strahom od muskaraca? Nikad nisam bio kod psihologa/psihijatra jer to u mojoj sredini nije prikladno. 🙁 Jedini izlaz je studiranje za pocetak, ova sredina me polako sahranjuje isto kao i cela Srbija ako mozemo da je nazovemo drzavom uopste. Jako sam ranjiv inemotivan, empata sam takodje. Kako da se stitim? Kome da se obratim za pomoc kad novca ni za toalet papir nemam. Pre godinu dana sam prestao da pusim cigarete !! Isto toliko i marihuanu, alkohol je znatno smanjen. Ne znam, sta treba da uradim da meni bude bolje jer ovako ovo vodi u klasicnu depresiju… Veliki je ovo sve pritisak. Ja se izvinjavam zbog ovolikog posta i ovolikog da kazem smaranja. Nemam prijatelje imam samo jednu drugaricu ali nju ne bih da opterecujem svojim problemima ima ona svoje. Hvala unapred na odgovoru nadam se da mozete za mi odgovorite bar ukratko. S postovanjem. Marko.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Ćao !
Jako nam je drago što si napisao ovakav post koji svi mogu da vide. Izložio si mnogo svojih privatnih stvari u njemu i za to je potrebna velika hrabrost i zrelost.
Po tvom načinu razmišljanja mogu da primetim da si odlučio da kreneš jednim zrelim putem. Naravno, kao što si i sam video, da bi ostvarili svoje snove, moramo ići putem koji je posut i trnjem.
Glavni problem ljudi je što učimo da pripadamo i da se identifikujemo sa našim roditeljima, prijateljima ili okruženjem. Ako smo na nekom od tih polja neprihvaćeni, nama ego govori da nismo ni vredni i zbog toga se osećamo tužno, ostaveljno i anksiozno. Ali da li je zapravo tako ? Naravno da nije. Još stara istočnjačka učenja govore da svako ima svoj put i da ga svako može ostvariti samo ako dovoljno veruje u svoje korake. Mi smo ono što mislimo, rekao je Buda. Dakle da bi ostvario svoje snove, ne treba ti ni podrška rodbine ni društva, već treba da prihvatiš stvari onakve kakve jesu i da na osnovu njih gledaš kako možeš ostvariti svoje ciljeve.
Ovo se ne treba poistovetiti sa nepoštovanjem svoje majke ili rodbine, već samo prihvatanjem činjenice da njihovi stavovi i njihove vrednosti nisu iste kao tvoje. Razmisli zašto su njihovi stavovi jači ili vredniji pa možeš da dozvoliš da te izbace iz takta ili nateraju da svoje snove staviš u neki drugi plan. Onoga trenutka kada snove stavimo u drugi plan, možemo biti sigurni da im se nikada nećemo ni vratiti, jednostavno takav je ciklus života i veoma brzo ćemo biti prebukirani novim stvarima koje nama možda ni ne znače toliko.
Sedi i spremi prijemni ispit za geografiju, izadji na njega i vidi šta će se dogoditi. Ako ne probaš, više ćeš se kajati nego ako nekim slučajem padneš. Ukoliko tebe studije čine srećnim, nemoj da dozvoliš da ti neko to oduzme. Vrlo je moguće da ćeš biti u svadji sa majkom ako upišeš fakultet, ali da će ona postepeno prihvatiti to, potpuno ili ne, to nije tvoja briga. Ako ti nešto znači, moji i dalje vode borbu sami sa sobom zašto sam ja student psihologije, zašto se bavim jogom, zašto meditiram i prihvatam ljude koji su različiti od mene. Ali zbog vizije uspeha koja me vodi, do mene njihovi komentari ne dopiru. Jednostavno znam da će vremenom to postati normalno za njih kao i da će se pojaviti podrška jer će videti da sam u tome istrajao. Nadam se da će ti ova priča dati malo podrške.
Moraš imati u vidu da svima pomoći nikako ne možemo, nikada. To je jedna iluzija, ali samim tim što imaš tu želju, pokazuje da si divna osoba. Ali ipak se potrudi da trenutno posmatraš i rešavaš samo svoje ciljeve – ne možeš pomoći drugima da budu srećni, sem ako i sam nisi srećan. Na svom putu susretaćeš ljude koji te jednostavno neće prihvatiti i ljude sa kojima ćeš biti u odličnim odnosima. To su ljudi poput tvog dečka i tvoje prijateljice. U njima nadji podršku i snagu da ideš dalje i ne okrećeš se za lošim komentarima. Nemoj se bojati da im se obratiš za pomoć, jer će te oni razumeti.
Novac je uvek nekako liči na problem, ali zapravo nije. Ako naučimo da se guramo i da zahtevamo ono što hoćemo, vrlo su velike šanse da to i dobijemo. KOntaktiraj fakultet, ispričaj svoju situaciju, traži na internetu razne fondacije koje daju stipendije studentima. Moj brat se obratio za pomoć princezi Jelisaveti i ona je finansirala njegove master studije. Ograničenja nema, uspeh je u tebi. Samo guraj ka cilju i nikada ne gubi nadu.
Pozdrav,
Ognjen
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zahvaljujem Vam se Ognjene i Vasem timu, puno vam hvala, odgovori i primeri su mi svakako od velike pomoci, nikada necu izgubiti nadu i veru, praticu svoje snove. Jos jednom Vam puno hvala. Bice tesko, ali samo pozitivno i vredno i naj bitnije sa zeljom i snagom.!
Never give up its such a wonderful life
<3
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Žao mi je što sam kasno videla ovaj post pa ne znam da li ćeš moj odgovor pročitati.
Prvo, smatram da si sa svojih 20 godina izuzetno zrela ličnost, o tome govori i tvoje shvatanje ljudi iz okruženja, pre svega roditelja, što je često teško i po godinama starijim ljudima, a sa druge strane i prihvatanje svog seksualnog opredeljenja.
Drugo, mislim da će tvoj odlazak u Bg biti po tebe blagotvoran, jer Bg nije kao ostali deo Srbije iz prostog razloga što ima dosta ljudi, kako zatucanih tako i vrlo liberalnih i otvorenih. Nije nemoguće raditi i učiti, uglavnom ti je potrebna dobra organizacija, a nije ni smak sveta ako jednu godinu samo radiš, pa sledeće upišeš faks. Lično sam znala dosta ljudi koji su faks upisali sa 30 i više godina i veruj mi zbog jake motivacije bili su jako uspešni.
Na kraju reči ću ti da je gej populacija prilično moćna, preko raznih udruženja ovog tipa možeš ubrzo naći bolji posao i preporuke, ne zanemaruj to…
Želim ti svaku sreću 🙂