Poštovana,

Izvinjevam se što se dugo čekali odgovor.

Neuspesi ili pogrešni potezi koji sa sobom nose nezadovoljstvo sobom zaista mogu izazvati posledice u vidu globane promene raspoloženja.

Suština je obično u tome što nam je teško da se pomirimo sa samim sobom i posledicama, da prihvatimo da smo tu gde jesemo i da će mo dalji život morati graditi odatle. Ovo je relativno normalna faza i jedino pitanje je kolko će mu sebi dopustiti da ona traje.

Kada protekne dovoljno dugo vremena moguće je da će te se trgnuti i da će stvari početi da dobijau novi smisao. Za početak je važno da se povežete sa ljutnjom i tugom koje se u vama verovatno nalaze. Kada počemo da ih oslobađamo energije počne da teče i snažne emocije mogu delovati otrežnjujuće.

Tada sledi nova faza a to je ponovno planiranje života i gradnja novih životnih projekata. Obično nam je potrebno da shvatimo koji je smisao onoga što nam se dogodilo, na šta nas naše greške opominji, čemu nas uče, na koji način nam pomažu da spoznamo sebe.

Ne znam koliko imate godina ali verujem da ste još uvek mladi. Razmislite o tome koliko još dana, meseci ili godina želite da provedete u ovom stanju u kom se dada nalzite. Razmilte o tome kako sebe vidite za mesec dana, kako za godinu, a kako za tri. Kako vam ta slika izgleda? Da li je to ono što želite?

S poštovanjem, Nikola

Poštovani, zahvalna sam jako na odgovoru koji ste mi dali. Imam 24 godine i ponekad se jako stidim toga što za svo to vreme nisam ništa promenila kod sebe. Iskreno ovaj problem traje od moje 24 godine. I imam utisak kao da se problemi sve više nagomilavaju. A što je još strašnije, verujem da sam čak i neke probleme nekada davno preuveličala jer sam smatrala da su nerešivi. Nekako se plašim, ne samo toga da se zagledam u sebe, već i onoga što bih mogla da pronadjem. Odrasla sam u porodici u kojoj je plakanje bilo zabranjeno i smatrano nekom vrstom slabosti. Vremenom sam sve sakupljala u sebi i bilo je situacija kada bih i zbog najmanje sitnice planula i agresivnije odreagovala. Moja drugarica je pokušala na sve načine da mi pomogne, pa čak mi je nudila i knjige za samopomoć ali verujte da ništa od toga nije doprlo do mene. A kada bi se to i desilo, kratko bi trajalo. Bilo je situacija i kada se sve to jako loše odražavalo na nju. Zbog toga sada smatram da ne zaslužujem više takvu vrstu pomoći sa njene strane.

Izvinjavam se, htela sam da napišem da problem traje od moje 21-e godine.

Nisam psiholog, ali sam imala sličan problem kao Vi, pa sam osetila potrebu da i sama kažem par reči.
Držala sam u sebi puno nagomilane negativne enegrije, stalno sam govorila da nešto ne podnosim, mrzim, nervira me i slično, a onda sebe osuđivala što sam takva, i tako sve u krug.
Moje izlečenje je počelo sa saznanjem koje mnogi ljudi imaju, a ja nisam, a to je da to što nešto loše uradiš ili misliš ne znači da si kao osoba loš i da ne zaslužuješ da drugi budu prema tebi dobri, kao Vaša drugarica na primer. Čini mi se da i kod Vas kao i kod mene princip ” pogrešio si ti si loš” potiče od roditelja, koji su Vam to možda nesvesno ugradili.
To je bio prvi korak ka mom “izlečenju”. U tome mi je pomogla mnogo knjiga Milana Milića “1+1=2, psihološki vodič za svaki dan”.
Nadam se da sam Vam pomogla malo ovim savetom, kako ne biste sebe bespotrebno osuđivali, jer od toga na kraju krajeva ništa dobro ne možete dobiti

Poštovana, hvala vam puno što ste se javili i zahvalna sam na savetu koji ste mi dali. 🙂 Tražila sam pomoć a dobila i više od toga. Hvala vam oboma na svemu. Hvala puno!