asked 11 years ago
Poštovani, potrebna mi je vaša pomoć. Poslednjih par godina napravila sam toliko grešaka i toliko sam naškodila sebi i osobama do kojih mi je stalo, da samu sebe više ne poznajem. Sve to me dovelo u stanje očaja. Evo u čemu je problem: ne umem da iskazujem emocije, postala sam bezosećajna, lenja, nedruštvena, sebična, pasivna. Sve to vidim u svojim postupcima i svakodnevici. U očima mojih roditelja vidim samo osudu. Imam najbolju drugaricu sa kojom ne mogu često da se vidjam zbog negativnog mišljenja mojih roditelja o njoj. U poslednje vreme ni sa njom nisam u najboljem odnosu. Moja negativnost jako loše utiče na naše prijateljstvo i povredjujem je u poslednje vreme često. Ne znam šta nije u redu sa mnom. Svesna sam da moram nešto da promenim ali ne znam odakle da počnem ni kako. Ona ne zaslužuje ovakvu osobu kakva sam postala za prijatelja. Ne nakon svega što je učinila za mene i što i dalje čini. Sve ovo ugrožava naše prijateljstvo a ja se osećam bespomoćnom. Mislim da prezirem sebe ili ovo što sam postala.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago
Poštovani Nikola, poslušala sam vaš savet. Danima sam plakala i bila ljuta ali nisam bila agresivna u ponašanju. Počela sam da preispitujem sebe i svoje odluke koje sam donela u prošlosti. Shvatila sam da većinu njih nisam ni želela da uradim a ipak sam odlučila tako. Počela sam da prihvatam svoju trenutnu situaciju i bila voljna da promenim neke stvari. Sve je bilo u redu ili sam bar ja tako mislila. Ali, juče se desila jedna poznata situacija na koju sam odreagovala još gore nego što sam to radila u prošlosti i do nedavno. Jako sam ljuta na sebe zbog toga i plašim se da sam možda ovih nekoliko dana samo zavaravala sebe, da shvatam neke stvari, da se menjam, da se zapravo nešto dešava. Pitam se da li je to normalno, da shvatiš neke stvari, odlučiš da nešto uradiš povodom toga i da onda sve uprskaš, kao da ništa nisi ni pokušavao?! Znam da se promene ne dešavaju preko noći i da trebam da budem strpljiva ali plašim se da me ovo što se desilo obeshrabrilo…
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago
Poštovana,
Meni je nažalost veoma teško da na ovaj način ispratim svu složenpst procesa koji se u vama dešava i zato je najblje da pronašete teraputa koji bi mogao da vas prati i da zasta bude u toku sa onim što se vama dešava.
Jedno što vam ja mogu reći to je napredovanje u ličnom rastu i razvoju nije ni apsolutan ni jednosmeran proces. Nekada nam je iz raznih razloga potrebno da se vratimo. Stvari koje za nas predstvalju izazov uvek su za nas izazovne. Ono što radom na sebi postaignemo to je da naše ‘uobičajne’ negatvne reakcije kreća traju, tj. da se posle njih brže saberemo. Kasnije takve rekcije postaju manje intenzivne i naš subjaktivni osećaj gurženisti nije tako veliki. Napravo do goa su potrebi meseci, ponekad i godine rada na sebi.
Ja bi vas podržaio da nastvite da tragate i da uvede još neke forme podrške, tj. da radite na svojim siatmima podrške, na vaši prijateljustvima, na profesionalnom aspektu, na razim vidovima brige o sebi od ishrane do fizičke aktivnosti, da čitate literaturu o samopomoći, da poslako sastvite tim profesionalaca koji će raditi sa vama.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago
Poštovani, hvala Vam puno na izdvojenom vremenu, odgovorima i podršci koju ste mi dali i ukazali. Mislim da je zaista divno što Vaš tim postoji i što pomažete mnogim ljudima koji imaju razne probleme. Zaista se bavite plemenitim zanimanjem i samo tako nastavite. 🙂
Što se tiče knjiga za samopomoć, čitala sam: “Put promene i neće biti kraja čudesima”, Siniše Ubovića, “Uspeh, što da ne”, Dzeka Kenfilda i trenutno sada čitam “Kako izlečiti svoj život”, Lujze Hej. Sve to sam čitala i sada čitam po preporuci.
Ako ne tražim previše, da li biste možda i Vi mogli da mi preporučite neku literaturu za samopomoć, vezanu za problem koji imam? Unapred zahvalna…