Postovani,
prvi put se obracam strucnom licu.Imam 33 godine i zivim u istoj kuci sa roditeljima.Odvojeno,ali smo ziveli zajedno.Ceo zivot trpim psihicko nasilje,uvrede i ponizenja.Cesto sam odlazila od kuce i svuda se snalazila>patrijarhalno sam vaspitana pa se pazim i imams trah.Kad odem cesto se vratim i pitam se zato to radim,a bezim od njih.Brzo im prastam i nisam realna,jer kada odem zovu me tsalno kao da imaju grizu savest.Svaki put budem naivna.Mama me stalno ponizava i vredja kaze “za moje dobro” da se ispravim,da budem bolja.Ja radim masaze i to me crpi jako,tj.crpi me i taj zivot koji trpim sa njima pa nemam snagu za sebe.Otac je grup,galamdzija i manipulator.Majka je negativna veoma.Manipulisana od oca pa mene vredja,jer mora negde.Prevrce ocima kad ja pricam i nista mi ne veruje,a ja sve kazem iskreno.Boli me to.Stalno mi govori kako sam nesnalazljiva i kako me niko ne voli,i usadila mi je strah da cu se vratiti kuci i vracam se.Znam da to nije dobro.On se dere i udara me cesto,ali posle se kaje pa ona prica kako sam ga ja izazvala.Jako mi je tesko.A inace sam snalazljiva bas bas,i ne znam kako dospevam u ovu situaciju da se vratim.Sada opet skupljam novac za stan neki.Ovde trpim jako i nosim se sa negativnom energijom da prosto ne mogu da se zaposlim,jer nemam snagu.Radim samo za sebe i slabo imam sad posla,jer nemam snage ponestaje mi vremenom i godinama.Moram odavde,moram skupiti novac,a kad znam da trebam da se izbavim jako me uhvati panika gde cu i slaba sam da zaradim novac jer sam izgubila snagu.Jako me vredja mama,a tata osudjuje i nabija na nos stalno,dere se.Imam astmu pa mi to smeta.a oni ne razumeju to,jer im smeta sto on ne moze da galami.Kazu da sam ja bezobrazna i da ja njima “naredjujem’ i kako “njena mora da bude poslednja”.Jako mi je strasno sto sam dosla u ovu situaciju.Puna sam zivota i pozitivna,ali me truju jako i sad vise ne mogu.Plasim se da cu ostati ovde.Sve mi je lakse kad izadjem iz kuce.Mislila sam da idem u sigurnu kucu,ali se plasim da ce mi se osvetiti za to.Zelim sama da se snadjem,a gubim snagu.Prijatelji u takvoj situaciji ne pomazu,naravno.Nece niko da se mesa.Dobila sam ponudu da idem i u Grcku da radim,a nemem novac.Onda mi ona nabije na nos kako sam nesposobna i kako sam se vratila kuci,jer ja nisakim ne mogu.a to nije istina,i dalje me zovu i vole.Ovde sam negativna,nekako sam sva u grcu i nista mi se ne desava kada sam u kuci.Imam strah i plasim se da idem napred,jer me jako truje i godinama to traje.Sta da radim?Molim Vas pomozite mi.Odakle da krenem? Svi su sa nikma imali problem,ali oni svaljuju sve na mene bukvalno sam ja kriva za sve.Boli me to i ne znam kako cu dalje da zivim sa tim.Snaci cu se ja,nije to problem,ali se plasim kako cu dalje u zivotu.Jako me otrovala mama,toliko da sam sva u soku i plasim se sebe da li cu biti takva kao sto je opisala,jer sam postala veoma ranjiva.Dugo je to godina.Hvala Vam na odgovoru i oprostite sto je ovako dugacko pismo,od srca je.Hvala Vam.Sa postovanjem neko ko zeli da zivi slobodno sa puno ljubavi i smeha.Hvala.