asked 8 years ago Postovani…moram pisati opsirnije..jer svoj problem ne mogu opisati ukratko..toliko je slozen…ja vise ludim..zelim Vas savjet..Udata sam..imam jedno dijete.muza..i jos s nama zivi i moja mama sticajem okolnosti.Ja kako sam se udala s njom ne mogu uspostaviti komunikaciju..svako malo se posvadjamo.Bude mi toliko krivo poslije ali zelim da ona shvati da mi nije lako ..svaki dan slusam od nje kako neznam nista..kako sam nikakva majka. .supruga..ona sa mnom ne moze pricati.ja sam teska osoba…a ja samo mislim da sam razumna…realna..stalno kritikyje i mog supruga..ja znam da on nije idealan…ali ona me stalno podsjeca kako sam napravila los izbor.da sam trebala izabrati nekog drugog za muza..meni to toliko tesko pada.vise puta sam je pitala u toku rasprave da lu sam ikad ista u zivotu dobro napravila..Ja sam svega svjesna..js mog supruga promijeniti nemogu..on je covjrk od 36.god..ni medju nama odnos nije bas naj..ali ja bi cini mi se to sve nekako podnijela samo da mama nije tu i da to ne gleda..jer ona reaguje odmah…vise puta sam joj rekla da ne moze ona nista promijeniti u mom braku umjesto mene..ona se naljuti..place..iznervira..onda kaze da sam ja kriva za njen izbor u zivotu .jer odlucila je da me sama odgaja. .kao samohrana majka. I svoj zivot meni posvetila..a ja joj tako vracam..da napomenem.nije se nikad udala poslije rastave od mog oca..nekad imam osjecaj da bi sve bili drugacijr da sad i ja izaberem takav zivot..jer ona kaze ako ces zivit nikako..bolje biti i sam…ali ja i da napravim taj korak..neznam sta zeli od mene..nervira je ako nisam ves stavils na susilo kako treba.uvijek nadje manu nekom jelu kojeg sam ja napravila..ja pitam jesam li ikad ista uradila ispravno..ona bi se odmah raspravljala..meni to stvarno nije cilj..volim je ii bas iz tog razloga bi volila da malo stane na loptu. Da se okrene svom zivotu.ako je ona sretna..odmah cu biti i ja..ne razumijem svoju situaciju..nemogu da vjerujem..jer uvijek se od malog problema napravi veliki..posto je prinudjena da zivi s nama yvijek misli da smeta nama..ako cemo nesto kupiti od namjesraja.ja izaberem..ona kaze gfje ces to…ne valja.bolje je kako ona kaze…moj muz je prepustio u te odlyke njoj…ali ne sve..e kad se ne mijesa.onda ona kaze da je on nezainteresiran..molim vas za savjet..molim vas da mi kazetr na joji nacin vise da joj objasnim da samo zelim mir u kuci i zdravljr.jer trosimo ga na gluposti…da joj objasnim da neke stvari ako se nemogu promijeniti..treba pustiti.bojim se da cu oboliti od svakodnevnih stresova..i jos pored toga zivimo .unaprijed zahvaljujem na odgovoru..
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Ja bih željela prokomentarisati Vaš problem, iako nisam psiholog, niti Vam mogu dati neki čaroban savjet, ali mislim da smo svi odgovorni za neka stanja u životu. Nekada se moramo postaviti u startu onako kako smatramo da treba, ne odlagati i ne gomilati u sebi sitnice koje nas kasnije tište i nagrizaju. Biti otvoreni i naći neko razumno rješenje. Pokušati ući u nečije misli, postupke, pokušati naći razumjevanje, uzrok takvom ponašanju i na kraju ukazati na njih, reći kako na vas sve to utiče. Riječi imaju nevjerovatnu moć, te mislim ako biste svojoj majci rekli otvoreno, dirljivo koliko sve to na vas utiče, da bi ona razumjela, jer svakoj normalnoj majci je ipak stalo do sreće svoje djece.
Ono što sam prvo primijetila i što me je iznenadilo je pristanak vašeg supruga da živi sa vašom majkom, a znate dobro da se i vicevi mnogi zbijaju na račun tašti, te svaka čast na tom gestu. Ipak je po meni to jedan vid njegove širine, što se prihvatio da pomogne vašoj majci u teškim trenucima. S druge strane vaša majka bi trebala da bude zahvalna na tome, i samim tim bude manje ”slobodna” da u vašem domu radi ono što je njoj drago, jer bez obzira što ste joj kćer to je kuća vašeg supruga, vaše domaćinstvo i vi treba da ga vodite na način koji vi smatrate da je ispravan. To da li ste veš okačili na ovaj ili onaj način je najmanji problem, ne trebate se stresirati zbog toga. Negdje duboko u sebi predosjećam da ste i vi svjesni svojih nesavršenosti čim vas je to pododilo. Da sam na vaše mjesto, pokušala bih na šaljiv način tome da pristupim, ipak vam je ona majka, te bi trebali imati toliko slobode da joj ukažete na neke stvari. Pokušajte nešto lijepo da vidite u tim stvarima, posvetite se djetetu, suprugu, našalite se sa svojoj majkom, ukažite na ono što vam smeta, otvoreno recite kako to na vas utiče, zapitajte i zašto baš tako utiče…Imala sam sličnih problema, bila u bezizlazniom situacijama. Ovdje sam se obratila za pomoć i dobila neke odgovore od Nikole koji su me pozvali na rad na sebi. Najteže je boriti se sa samim sobom, znate. I kada sebe pobijedite onda sve ide lakše i sa drugim osobama. Želim vas srećan i uspješan brak i manje nerviranja.Vjerujte, sve su to samo sitnice koje se daju ispraviti.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Vi niste dužni niti možete rešiti probleme svoje majke. Njeni izbori su njeni izbori i ona za njih ima odgovornost. To što želi preko vas da “popravi svoj život”, kako se Vi ne biste opekli tamo gde je ona to je takođe njen problem i njeno pravo. Na vama je međutim koliko ćete dozvoliti da vam o tome ili o bilo čemu govori.
Ako se oseti povređenom kada joj postavite granicu to je takođe njena stvar i Vi joj tu takođe ne možete pomoći. Pokušajte da je ostavljate na miru, da je ostavite njoj tako što ćete postavljati jasne granice i tome šta želite a šta ne želite da slušate i tako što ćete poštovati njene izbore, njenu sudbinu, njena stanja, strahove, tugu i tako što ćete držati mesto svesnosti da to baš i nema veze sa vama i vašim životom i da joj u vezi sa tim ne možete pomoći.
Kada roditelj od nas traži da biramo između njega i svog života mi imamo pravo da izaberemo svoj život. Time preuzimamo svoju odgovornost za svoj život. U suprotnom na kraju su nam roditelji za sve krivi.
S poštovanjem,
Nikola