asked 10 years ago
Imam 20godina i vrlo sam vezana za svoje roditelje,problemi izmedju njih su bili manji ili veci u odredjenim situacijama,ali kako rade zajedno i posao ne ide bas kako bi trebao,problemi su postali veci. Sve je prebaceno na majcino ime i otac je drzi u saci jer su uvek radili zajedno porodican posao a nisu fakultetski obrazovani da ona ima izbora. Dok sam ja prisutna situacija je koliko toliko pristojna ali cim ja odem (neretko i kada sam ja tu) nastaju uvrede koje ne mogu ni da izgovorim,pretnje razvodom i ostalim stvarima i naravno time sto je sve na njeno ime a problemi su ogromni. Studiram u drugom gradu tako da retko dolazim kuci a sve cesce to izbegavam jer sam pod ogrmnim stresom zbog takve situacije. Zensko sam i ne znam kako da pomognem majci? Osecam se nemocno a ona jos gore. Unapred hvala na odgovoru.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Nažalost odnos vaših rodtelja je njihova stvar i boim se da im Vi u tome ne možete pomoći. Njihovi izbori i načini nose sa sobom odgovornost koja ne pripada vama već njima. Najviše će te im pomoći ako budete vodili računa o svom životu i svojim probelmima, ako se okrenete radu na sebi i ako njihov odnos prepustite njima kolko god je to moguće.
Sasim je u redu i prirodno je da osećate brigu ili tugu. Ovca osećanja su važan i potreban deo iskustva življanja i možete na njima raditi kroz svoju teriju. Ako osećate tu potrebu možete se naći majci da vam se poželi ako to njoj znači ali vodite račune o tome da njoj verovatno netreba ništa više osim razumevanja i vaše ljubavi i da je svako vaše prelaženje tih granice verovatno štetno i za nju i za vas. S druge strane radite na svojoj granici i vidte kolki ste u stanju da budete tu za njene eventulane jadikovke, a koliko zapravo ne želite da slušate kako je ona žrtva. Imate dakle pravo i na svoju granicu jer svko od nas ima svoju dogovornost za život koji vodi pa i vaša majka.
S poštovanjem, Nikola