asked 8 years ago lEP POZDRAV.
U nedoumici sam da li smo doneli ispravnu ili ishitrenu odluku…naime, mesec dana nakon venčanja suprugova sestra je izjavila da bi htela sa nama da stanuje zajedno jedno vreme (iako već odvojeno živi sa svojom majkom, a ima i baku koja takođe živi živi sama i kod koje konstantno boravi). Da li smo ispali sebični ako smo je odbili sa obrazloženjem da nije vreme da se useli kod novopečenih mladenaca (tim pre što ima već dve boravišne destinacije), nije bilo mesta pre svega a i želeli smo da budemo sami.
Reakcija njena je bila totalni prekid kontakta sa mnom, a i bratu se ređe javlja, jer je to protumačila kao okretanje leđa.
Jako je plahovita, plašila sam se između ostalog da se ne bi slagali kako treba (ona inače ima 38 godina). Ja nisam učestvovala u tom razgovoru, već joj je suprug na lep način objasnio zašto nije u redu da u tom trenutku kod nas preseli…Da li smo pogrešili?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Ne, niste pogrešili.
Situacija bi prvih pola sata bila podnošljiva, a onda bi prerasla u strahovite svadje, i čak možda totalni prekid odnosa.
Ne znam ni odakle joj ideja da se useli kod novopečenih mlademaca: to mi govori da nije baš bistra ili da nema obzira prema drugim ljudima. Ni jedna ni druga varijanta nisu dobre za cimera/cimerku.
Odljutiće se vremenom, a vama savetujem da ne forsirate previše i da je pustite da se izduva. Svaka aktivnost sada ka njoj u pravcu uspostavljanja nekog dobrog odnosa, imala bi kontraefekat. Samo se ponašajte kao da ništa ne primećujete, i proći će je.
Očigledno je da nisam psiholog, ali kao neko ko ne poznaje ni nju ni vas, ovo mi zvuči najrealnije.
Sva najbolje.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Da li smo pogrešili u nečemu zavisi od naše percepcije. Možemo reći da greške zapravo ne postoje, već samo koraci koji nas mogu naučiti daljem putu.
Čak i filozofski gledano, novopečeni mladenci, predstavljaju novi život. Menja se koncept života oko vas, sada više niste individua, sada ste celina sa bračnim partnerom. Kao i sve novo u životu i ovo se uči, odnosno postoji potreba za čekanjem i integracijom svih novih dešavanja i jednog novog načina života. Razmislite koliko i kako bi vam prisustvo treće osobe bilo prijatno i poželjno u ovom procesu integracije novog načina života i jednog novog identiteta?
Znate, da li se njegova sestra naljutila ili nije, ne bi trebalo da bude uopšte vas proces, to je njen. Možda bi se ona naljutila na hiljadu drugih načina na vas u zajednici, što bi vas još više odaljilo od jedno od drugih. Ovako je na vama sada samo da držite to polje i budete sa njenim besom, jer je to jedino što možete da učinite u situaciji u kojoj ste možda zapravo podsvesno našli način da zaštite sebe i vaš novi identitet u nastajanju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala puno na savjetu. Ja takođe smatram da nisam donijela pogrešnu odluku, iako smo naišli na nerazumijevanje veliko, ne samo sa njene, već i od strane njene majke (što je po meni ekstremno sebično i bezobzirno). To se desilo prije 8 mjeseci i ona je svom bratu saopštila da nikada neće više doći kod njega. Zaišta da je ugrožena u bilo kom pogledu izašli bi u susret i možda se žrtvovali i istrpjeli neko vrijeme. Takođe sam ubijeđenja da bi zajednički pa čak i kratkotrajni život donio mnogo više problema sa njom, jer je u pitanju osoba koja apsolutno ne misli na tuđa osjećanja, i radi samo ono što se njoj dopada, ne osvrćući se na tuđe potrebe i osjećanja. Stoga sam i imala slobodu da i ja mislim na svoje potrebe. Suprug mi je nedavno prebacio to što je nismo primili, jednom prilikom kada je moj brat prenoćio kod nas, i jako me je zaboljelo njegovo nepoimanje svega. Smatra da bi bilo bolje da smo joj dopustili da se useli na neko vrijeme. Zbog svega toga sam se osjećala ružno i stoga sam željela da čujem i vaše mišljenje. Hvala Vam još jednom.