asked 10 years ago
Imam 16 godina i padam u tešku depresiju. Moji roditelji su u braku 23 godine i iz dana u dan se sve više i više svađaju zbog istih razloga. Moj otac je bajker, živi mladalački život, troši novac na moto skupove, iako mi (generalno) nemamo puno para. Moja majka je previše ljubomorna na mog oca zato što je ona (svojim izborom!) u kuhinji i ne provodi se kao on. Moja majka mog oca vara sa svih strana tokom cele 23 godine i sve njene radnje svaljuje na njega i otužuje ga kako je on vara, a istina je suprotna. Moj otac nema hrabrosti da joj uzvrati, da lupi šakom o sto već napušta prostoriju tokom svađe jer ne zna da se svađa, a kamoli da razgovara. Finansijska situacija u kući, njihove svađe 24/7, okruženje u kojem živim, sve me izjeda i ubija. Moja porodica me ne razume, konstantno me omalovažavaju, napadaju i vređaju zbog asocijalnosti i zatvorenosti. Roditelji me večito prisiljavaju na vezu, a iz jedne sam izašao pre oko 4 meseca, sestra me ismejava zato što učim i što sam završio 2. godinu srednje škole sa odličnim prosekom. Pošto su moji roditelji u lošim odnosima sa svojim roditeljima, nemam kod koga da odem da me posavetuje ili da mi pomogne. Primetio sam da se zbog njih zatvaram u sebe, postajem asocijalan, počinjem da se bojim izlaska u grad, samo ležim i ništa ne radim. Znam je to njihova stvar i njihov problem, ali to na mene utiče jer se čuju po celoj kući, ponekad me uvlače u svađe. Stanje mi se pogoršava iz dana u dan, smatram da mi je pomoć potrebna i bio bih vam zahvalan ako bi Vi što pre moguće poslali odgovor. Unapred Vam se zahvaljujem.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo!
Porodica često jeste mesto velikog psihičkog a neretko i fizičkog nasilja. Verujem da ti je veoma teško da prisustvuješ njihovom međusobnom povređivanju, ali to je verovatno jedini način na koji onu umeju da razmene emocije. Možda ti nezadovoljavajući odnosi tebi stvaraju teškoću da grediš svoje odnose sa ljudima izvan porodice i da veruješ u te odnose.
Moji rodtelji takođe su se puno svađali i njihove svađe bile su vrlo otrovne. Birali su najstrašnije načine da se međusobno povrede. Izgleda da nisu bili svesni koliko time povređuju mene. Osećao sam se kao da ne primećuju da sam tu i kao da misle samo na sebe. Od velikog značja za mene su bile treće osobe i oduvek sam trežio prijateljstvo sa starijima od sebe. Imao sam sreće. Upoznao sam nekoliko divnih ljudi sa sličnim interesovanjima i borio sam se da pronađem vršnjake koji bi bili na mom nivou. Meni je to pomoglo.
Druga stvar koja mi je bila od pomoći je što sam oduvek imao snažna interesovanja. Oduvek me je zanimala psihologija, astrologija, spiristualnost pa sam o tome mnogo čitao i upoznavao ljude sa kojima sam o tome mogao da razgovaram. Razmisli da upoznaš psihologa i pedagoga u tvojoj školi. Meni je psiholog Sonja Žarković, sada nažalost pokojna, koja je radila u mojoj školi pomogla jer me je slušala i imao sam utisak da me razume. Imao sam takođe juednu sjajnu srpkinju, Dejanu Milićić koja je znala da mi preporuči prave knjige i sa kojom sam takođe povremeno razgovarao o stvarima koje me muče. Ima li oko tebe neko sa kim bi pokušao? Možda neko od komšija, možda neko od rodtelja tvojih drugova, možda neko iz crkve… Što se baba i deda i ostale rdobine tiče, ako su oni u lošim odnosima to ne znači da moraš biti i ti. Tvoje je pravo da ako želiš negiješ ili otpočenš te odnose ma šta tvoji o tome mislili, to je njihova stvar.
Iz tvoga pisma vidim koliko si zapravo zreo. Prozreo si njihove manipulacije i shvatio da svako ima svoj deo odgovornosti koji nije spreman da prepozna i da preuzme. Svestan si da su njihove svađe njihov problem i tu im u njihovom odnosnu ne možeš pomoći, kao što ne možeš ni da promeniš majčino nezadovoljstvo njenim životom i to jeste nešto za šta je sama odgovorna. Njihova mišnjena po bilo kom pitanju su njihova stvar, i mada zapravo možda žele da ti pomognu (oko socijalizacije) ali ne znaju kako, apsolutno te podržavam da o tim stvarima sam odlučuješ i da imaš svoj stav.
Sjajo je to što si odličan đak, uprkos svemu, možda te zanaju nauke i možda lako uspevaš da shvatiš komplikovane stvari. Verovatno je tvoj put drugačiji nego kod većine, čini mi se da si zreliji od svoje generacije i možda ti je i zato teško da se uklopiš.
Podržao bih te da i dalje budeš svoj i da radiš na sebi, na svom obrazovanju, da razvijaš svoja interesovanja, da čitaš, da pišeš. Mene je upravo to spasilo.
Takođe bih te podržao da priđeš svojim vršnjacima bez obzira na to što ste verovatno mnogo različiti, i da im iskreno ponudiš sebe bez omalovažavanja, odnosno da probaš da pronađeš one koji su svoji i drugačiji kao i ti, siguran sam da ih u gimnaziji ima. Vršnjačka podrška i društvo mnogo su važne kada se ne osećamo dobo u porodici. Vršnjaci sličnih interesovanja i njihovo društvo i porodice, mogu čak u izvesnoj meri da zamene porodicu. U tvojim godinama tek počinju da se frimiraju dublje prijateljske veze. Uzdam se u tebe i tvoju socijanu inteligenciju i da ćeš naći načina da ne budeš baš potpuno sam.
Socijalizacija nije lak i brz proces zato što se u njoj moramo suočiti sa svojim strahovima da će mo biti odbačeni ili negativno procenjeni, moramo biti uporni u poklanjau poverenja a to zaista nije lako. Dakle daj sebi vremena i budi stpljiv prema sebi. Pokšaj recimo da napraviš psiholoki profi ljudi koji te intereuju. Razmisli o tome šta te eventalno plaši kod njih. Da li se neko izdvaja? Da li bi se nekome poverio? Da li bi želeo da saznaš više o nekome od njih?
Na internetu imaš mnogo tekstova i klipova o socijalnim veštinama i emocionalnoj integenciji pa razmisli da celu oblast malo istražiš, onako posvećeno i pedntvno kako ti to inače umeš (naravno ako te te stvari uopšte zanimaju). Na ovom blogu imaš mnogo tekstova koji se bave raznim psihosocijalnim temama.
Preučavaju sebe samoga i čoveka uopšte. To je uvek dobar put.
Želim ti puno sreće, Nikola
PS. Piši nam kako se stvari odvijaju. Piši nam o svemu o čemu imaš potrebu da pričaš. čak i ako ne budemo uvek imali vremena da ti odgovorimo, sigurno će mo pročitati.