Poštovana,

Pre svega napravili ste veliki korak kada ste prestali da svoj problem (simptom) skrivate od sebe. To je veoma važno i može govoriti o vašoj spremnosti da se sada i dublje posvetite sebi. Da bi se to deslio potrebo je da napravite i drugi veliki korak. Taj sledeći veliki korak je da shvatite da prihvatite da tu nema nekog čarobnom, instant rešenja, vać da vam predstoji traganje i spor proces dugokih promena koji mi ovde zovemo lični rast i razvoj.

Simptom je samo poziv da se bavimo sobom. Svako instant rešenje značilo bi samo da se Vi na taj poziv niste zaista odazvali, vać da na neki način želite da prevarite sebe. Bavljenje sebom podrzumeva negovanje veština samospoznaje koje možete učiti u procesu psihoterije.

Nema dva potpuno iste osobe pa su sve generalizacije nezahvalne. Ono što se ipak uz tu ogradu može reći to je da su poremećaji ishrane ozbilni i da zahtevaju ozbiljnu pažnju. U pozadini mogu biti razno sloćženi psihološki procesi koji traže da budu otkriveni i reoranizovani. Reč je obično o tzv. nenutritivnoj gladi, hranom se kompenuje doživljaj nezadovoljstva na drugim životnim planovima, emocionalna glad ili glad neke druge vrste.

Više o svemu možete pročitati u našem članku koji se opširno bavi ovom vrstom problema: http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-s-kojima-nam-se-moete-obratiti/poremeaji-ishrane-psihoterapija.html

S poštovanjem, Nikola