Nisam kompetentan, pa da ne lupam i ne uznemirim je jos vise. Odgovorite joj, covek bez sna je kao lud.

Pre svega, zelim da ti kazem da ti ovo pise osoba koja je takodje prepuna nekih strahova i msilim da se svakog jutra budim sa novom fobijom.
Tek koju godinu sam starija od tebe, zavrsila tezak fakultet, smatram da je i on odradio odredjeni uticaj na mene, u smislu sto sma izgubila zivce, dobila iracionalne strahove i slicno…
Necu se baviti korenom tvog problema, jer nisam za to strucna, mzoda imas neku traumu, mozda imas potisnute neke strahove, bolove, pa to na taj nacin izlazi na videlo. Ono sto je najvaznije u trenucima kada ti se desi takav strah to je da sama sebe smiris. Vidis, ja zivim daleko od porodice i cesto sam sama i jedno vreme sam imala istu fobiju koju si ti opisala, ali kad god mi se desi taj nenormalni strah, trudim se prvo da smirim disanje. Otidji na youtube, imas gomilu snimaka joge, vezbe disanja i sl, meni je cak i to pomagalo. Najpre, sesti u neki udoban polozaj, smiriti disanje, dises polako, mislis na nesto lepo. Znam da u tim momentima mislis da ces umreti, ali moras da imas neku srecnu misao koja ce da te odvede na neko lepse mesto. Moje srecno mesto je plaza. Fokusiram se na tu sliku, ubacujem nove sadrzaje, trudim se da zamislim sum mora i slicno. Izadji na prozor, udahni svez vazduh, uzmi nesto tad da radis, bez obzira sto je 4 ujutru, otodji, oribaj kadu npr 🙂 da skrenes misli sa straha. Ne smes da places, jer time ubijas telo i njegovu moc da se smiri. Ovo ti sve pise osoba koja ima napade panike i umislja bolesti, tako da te potpuno razumem. Ne smes da mislis o sebi kao o bolesnoj osobi sa psihickim problemom, to treba da utvrdi doktor. Sve moze da se izleci, zapamti ro, narocito takve stvari, a najaktivnija uloga u tome treba da bude tvoja. Znaj da anksioznost nije bolest, to je samo poremecaj, koji mi sami stvorimo otprilike…Ni lekove za smirenje ne smes piti sama, narocito ako npr.imas nizak pritisak, to ti kazem iz iskustva, jer imam jako nizak pritisak, a pila sam te lekove i samo napravim sebi gore. Pokusaj da suzbijes taj strah, a sa roditeljima mirno porazgovaraj, ili bar sa jednim od njih sa kojima si bliskija, kazi im za problem koji imas, shvatice te, sigurna sam. Mozda ne bi bilo lose da pocnes da se bavis nekim sportom, pored svih njegovih dobrih strana za psihu coveka, to ce te fizicki izmoriti i san ce lakse doci…
Volela bih da se javis uskoro, da vidimo kako si.

Evo mene 🙂 Radim ceo dan, moram jer smo bas u nekom poslu, u konstantnom strahu i grcu i umirem za snom…. Inace spavam po par sati, od rodjenja jos, ali sad ni to.. Imam pritisak 80-50, skoro je bio 70/48…bas nizak, i danas sam udarila glavom, verovatno od neispavanosti, u ivicu prozora i jos mi nije dobro.. imala sam udes i povrede kicme, kao i jaci potres mozga, kad se sve skupi, ne dobija se bas sjajna licnost. Ti si jako hrabra cim si daleko od tebi bliznjih osoba i jako si dobra, zahvalna sam na ovome, jer znam da ce me za par sati, cim padne mrak, uhvatiti neka muka i trebace mi ovo da citam.. Zelela bih da imam kontakt sa tobom.. bilo kakav, jer osoba sa slicinim strahovima mi odaje poverenje da nisam bas tako sama 🙂

Nisi sama i nisi jedina sa tim problemima, nazalost, kad se malo dublje zagledas u ljude shvatis da dosta njih ima nesto uvrnuto sa cim se bori 😉
Sve to sto ti se desilo sa zdravljem je sigurno uticalo na tebe, zbog toga mozda imas te strahove. Opet se ogradjujem-nisam strucnjak, ali desilo ti se nesto sto ti je pogorsalo zdravlje, to je bila trauma, ostavilo je posledicu-taj strah konstantni da ce ti se nesto lose desiti, po zdravlje, telo i zivot i ta ideja ti ne da da spavas.
Sta te usrecuje da radis? Postoji li nesto sto ti pruza onako neki mir i preplavi te velikom srecom?
Na primer, za mene su to zivotinje. Nekako, izmazim se sa psom i bude mi lakse, odvrati me od moje manije da merim broj otkucaja u minuti, jer se uspanicim da mi je 150, i od slicnih misli 😉 stavljam ovaj smajli, jer mi je sada smesno, kad sam racionalna, a kada dobijem napad panike, tad ozbiljno umislim neku bolest.
Mozda i ti imas nesto sto te smiri i dovoljno je jako da u tebi probudi neku pozitivnu emociju. Sta mislis?
Jesi li okruzena prijateljima, kakav ti je drustveni zivot? Da li neko od tvojih prijatelja zna za problem koji imas?

Prijatelji pojedini znaju i to su samo recenice smirivanja, ali ne pomaze mi bas jer mi je strucnjak rekao da me niko nikada nece razumeti ko nije slicno doziveo… Najveca strast su mi kola, zato sam i imala dva udesa, brzina.. Luda sam za zivotinjama, imam psa u kuci i smiri me, ali se uplasi kad placem.. evo probudila sam tatu i sedeo je sa mnom, dok je mama pogledala i nastavila da spaava… Cekam ovde ceo dan kad ces da udjes, hoces da ti ostavim broj ili nesto da mi se javis…mail, bilo sta..?
Nemam ista sto me smiruje, bar nisam pronasla, a bas bih volela… zivotinje volim, ali me umire samo na kratko, kola me umire dok sam u njima, kako izadjem kao da gazim paklom… pokusala sam sa srecnim mestom u glavi odavno i ne pomaze jer ga nemam…plaza mi nije srecna, kao ni suma jer me podseca na vreme kad sam mogla slobodno da se krecem jer sa hiperaktivna, a sad je ta energija usmerena na plac i crne misli… bas sam mracna, a pre samo dve godine sam bila najsmejanija osoba ikad… drustvo me i sad bas obozava jer volim salu i zabavu, ali kad dodjem kuci to sve nestaje..