Anksiozna sam, ovo pisem u 4 ujutru, cula sam o paralizi sna i citala sad o tome i ne smem vise da zaspem…pored toga sto imam strah od zatvorenog prostora, kao i otvorenog, ne vozim se busom, ne smem da spavam, plasim se vode, kao i toga da ostajem sama, crne misli i takooo dalje… znaci da sam ja zrela za smrt, jer ko bi ovakav zivot zeleo? Niko, ovo je mucenje, pila sam lekove, bas i ne pomazu… Sad je problem sto sedim budna, bez ijednog sata sna, a mama i tata pored mog glasnog plakanja spavaju, i ujutru trazi od mene da radim u korak sa njom ispavanom, a pritom ne razume da imam psihickih problema. Inace sam jako inteligentna, sto pokazuje da sam u roku i na budzetu cetvrta godina tezeg fakulteta, ali ne razumem kako mi ta ‘inteligentnost’ ne ukaze da savladam strah i pocnem normalan zivot. Decka nemam i nikakvu duzu vezu, jer u istoj uvek ja zabrljam, sad sam se izjadala, ali ocajna sam, pomozite, molim vas.