Poštovani,
Moja majka, stara 50 godina, već duže vreme je pokazivala znake paranoje i drugih psihičkih poremećaja, međutim, uspevala je da funkcioniše, s tim što smo samo mi iz najuže porodice bili svesni njenih problema. Otkako sam se ja, kao njena ćerka jedinica, zaposlila, počela samostalno da živim i zasnovala porodicu, ona je ostala da živi sa majkom i ocem (razvedena je), a njeni problemi su sve veći. U poslednje vreme se to zaista više ne može ignorisati – ubeđena je da su svi protiv nje, da je službe bezbednosti i komšije prisluškuju, da je u podrumu zgrade nekakvo mučilište za ljude, da tamo muče dvojnike njenih ukućana, i što je najstrašnije, tvrdi da čuje glasove tih koje muče i buku koja odatle dopire. Piše neke poruke po papirima, isključuje monitor jer misli da je odatle nadgledaju, iz kuće izlazi retko i s nekim alatom u torbi za slučaj da treba da se brani. Sad kad sve ovo pišem, deluje nemoguće da je mi, koji je volimo, puštamo da tako živi – ali problem je u tome što ne znamo šta da preduzmemo. Svaki razgovor o problemu s njom dovodi do toga da nas optužuje da “radimo za njih”, neće da prizna da je u njoj problem, a kamoli da čuje za lečenje. Čak je počela da sama sebi sprema svu hranu, verovatno u strahu da ćemo joj podmetnuti neki lek. Sve ovo užasno teško pogađa moju baku, koja živi sa njom, i naravno mene, s tim što ja živim u drugom gradu i imam dvoje male dece pa imam neku odstupnicu. Šta da radimo kad ona neće da se leči? Ja sam tražila savet od jednog psihijatra, rekao mi je da je najverovatnije u pitanju paranoidna šizofrenija, ali da ne postoji način da se pacijent primora na lečenje. Stvari su zaista postale kritične, oteraće svoju majku u grob, ili ne daj bože povrediti nekog. Strašno je to šta joj se dogodilo, a bila je obrazovana i inteligentna osoba, sa mnogim talentima, osećajna, možda malo naivna, i ne najbolje uklopljena u sredinu u malom gradu. Pomozite mi nekim savetom, očajna sam!
Hvala!