zanima me jel se moze umreti od panicnog napada (prevelikog straha) ili ne, i zasto moze ili ne moze hvala ,
Poštovana/i,
Od napada panike samog po sebi i straha koji ga prati ne može se umreti. Napad panike je veoma neprijatan ali sasvim bezopasan. Iako može dovesti do ubrzavanja rada srca, do bola u grudima i osećaja gušenja napad panike, sam po sebi ne može izazvati infarkt ili prestanak rada srca iz bilo kog drugog razloga niti gušenje. Razlog zašto je to tako je vrlo jednostavan. Ubrzani rad srca do koga može doći tokom napada panike ne predstavlja veliki napor za srce. Svaki put kada trčite, idete uz stepenice, zadišete se i osetite pojačano i ubrzano lupanje srca. Usled fizičkog opterećenja vaše srce trpi neuporedivo veći napor nego što je onaj koji trpi tokom napada panike.
S poštovanjem,
Nikola
zanima me ,koje su granice srca koliko moze lupati u minutu, kod mene u paniku izmerio sam 155 u minutu, i dodao bih da kod panike postoji adrenalin kod trcanju ne, simptom gusenja je vrlo realan , imam osecaj da se gusim,ono kao da trcim za kislorodom ,hvala
bol u predelu srca ,sto je to sta boli?
od same panike nikad me nije bolelo, ali desavalo se da uzmem da radim neki naporan fizicki rad i plus uspanicim i zaboli me u predelu srca kao da me neko sa nozem probada kada pokusavam da uzmem veci dah i to traje oko 2-3 min , imam sum blagi na srcu isao sam kod kardiologa snimali mi sve i srca i zlezdu i rekao da mogu da vezbam teretanu da trcim da sam fizicki sposoban ,lekove mi je pripisao bedoxin b vitamin ,to su vitamini ,ali opet taj bol u srcu koji se javlja kada se opteretim sta je to , jel to iz suma ili ?
Poštovani,
Ja nisam lekar tako da nisam najkompetentnija osoba za ova pitanja. Ono što vam govorim potiče iz mog iskustva u radu sa klijentima koji imaju napade panike i iz literature koju sam na tu temu pročitao.
Ne znam koliko puls ljudsko srce može da izdrži, pretpostvljam da je to u nekim granicama i individualno ali mi je poznato da psihijatrija čvrsto stoji na stanovištu da se do napada panike ne umire. Puls mirovanja nije isto što i puls pod fizičkim opterećenjem. Kada ste fizički aktivni vaši mišići se stežu pa je srcu neuporedivo teže da kroz njih pumpa krv. To je kao kada pumpate već napumpanu gumu i kada pumpate u prazno. Neuporedivo je lakše pumpati u prazno i tada možete da pumpate mnogo brže. Tokom napada panike nema opterećenja u mišićima ili je ono mnogo manje nego kada trčite uzbrdo. Pojačana srčana aktivnost je kao kada pumpate u prazno. Pri tome vaše srce, ako vam je lekar dozvolio treninge može da izdrži neuporedovo veće opterećenje. Ljudsko srce je veliki i veoma jak mišić. Pokušajte da stegnete šaku mnogo puta uzastopce i brzo ili stežite gumu koliko god puta možete. Da li će vaš miših podlaktice od toga pući? Neće. Zašto bi onda stvar sa srcem stajala drugačije. Koliko je meni poznato, dakle, smrt od napda paniike nije zabeležena ili bar ni u jednoj psihijatriji koju sam čitao, uključujući i ICD10 i DSM 3, 3R, 4 i 5 nema podataka o smrtnosti koje se vezuju za napade panike.
Aderenalin je upravo onaj hormon koji podstiče rad srca i još kako se luči tokom fizičke aktivnosti, zapravo on je taj koji tokom fizičke aktivnosti ubrzava rad srca isto kako i tokom napada panike.
Što se gušenja tiče, verujem da je doživljaj veoma realan ali se ne smatra da postoji opasnost od smrti. Ako istrčite 400 metara sprint, imaćete veoma realan osećaj gušenja a srce će hteti da iskoči iz vaših grudi. Može se javiti i mučnina, povraćanje, vrtoglavice kod izuzetnih napora. Smrt je ipak izvanredno retka, verovatno ređa od jednog slučaja u više stotina hiljada.
Za bolove u grudima koji mogu biti karateristični za anksioznost i napad panike veruje se da nema telesnog osnova. Oni, prosto rečeno nisu u telu nego u glavi, ma koliko realni bili. Bolovi u grudima, takođe mogu se normalno javiti prilikom intenzive fizičke aktivnosti. Ne znam odakle potiču ali sam ih, kao neko ko se ceo život bavi sportom i sam mnogo puta iskusio, naročito kada nisam u kondiciji i kada počinjem sa ciklusom treniranja. Ja lično njima ne pridajem neku posebnu važnost.
EKG pregled kod sportskog lekara, merenje pritiska, test opterećenja i ostali uobičajeni pregledi sasvim su merodavni oko pitanja da li kod vas postoji opasnost od srčanog udara. Ako vaš lekar smatra da možete da se bavite sportom onda vaše srce, barem ukoliko je verovati nalazima, može da izdrži svaki panični napad.
S poštovanjem,
Nikola
slazem se do nekoj meri, ali kod trcanju nema gusenje nema adrenalina u tolikoj meri, nema trcne po telom, i dr. ja sam trenirao nogomet pre i trcao sam skoro svaki dan, ali nikad nisam osetio da mi srce lupa sa tom brzinom kao kod panicnog napada,plus kod trcanju kada vise nemozes trcati ti se samo zaustavis odmoris i produzis, a kod panike se nemozes zaustaviti,gubis kontrolu nad sobom, hvala