Pozdrav, imam 18 godina i živim sa ocem koji nikada nije imao razumevanja za moje potrebe, a pogotovo nije imao razumevanja za moje emocije i vecito je neraspolozen, na sve se zali, sve mu smeta. Ja uskoro zavrsavam srednju skolu i zelim da odem u drugi grad da studiram, ma studirao-ne studirao svakako zelim da odem u drugi grad. Ali ja ne znam stvarno kako ja mogu da volim mog oca nakon svega toga, kako da mu oprostim kad i dalje zivim sa njim, kad je i dalje takav? Pokušao sam dosta puta da razgovaram sa njim, ali on i dalje tera po svom i ne znam da li će se ikada promeniti.Tesko mi je svaki dan tako da zivim sa njim koji ce doci s posla, zavaliti se u trosed, upaliti TV i dici sve cetri uvis i posle se zaliti na neke zdravstvene tegobe tipa kako ga boli peta mesecima, a ne bi sam otisao kod doktora nema sanse ili mi se žali kako je vreme nikakvo, smeta mu kad padne kiša, kad je mokro, ma ne znam vise stvarno, a ja se obicno zatvorim u svoju sobu i ne izlazim dok on ne ode ili retko izadjem. Gledam na to ajd kao izdrzacu jos godinu dana kad sam mogao sve ove godine, pa bezim. Al opet tesko mi je da prihvatim to da ja kao njegov sin necu imati potrebu da ga posecujem jer sam takav frustrijajuci zivot imao sa njim skoro svaki dan, ako se ne promeni ni malo prema meni.